Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, podneli smo amandman na ovaj član sa idejom da ipak zadržimo, kada su u pitanju preferencijali, u nekom obimu, a da podržimo želju Vlade da smanji te preferencijale kada su u pitanju domaća preduzeća.
Naš amandman, uglavnom svi amandmani koji dolaze od Zelenih Srbije se tiču zelene ekonomije, cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Zdravstvene studije, ekonomske studije, savremene ekonomske studije i sociološke studije sve više pokazuju da su mnogi troškovi zaboravljeni i da mi u neoliberalnom konceptu izračunavanja troškova zaboravljamo često ove aspekte ekonomije u širem smislu.
U tom pogledu, da u vezi sa ovim amandmanom, imamo nekoliko predloga, kada su u pitanju zelene javne nabavke koje mogu da pomognu, sa jedne strane mere štednje, da se racionalnije koristi. Nama iz Zelenih nije interes da Vlada ne vozi svoje automobile i da sedi u Beogradu, u zgradi Vlade, već da koristi automobile i da putuje po Srbiji i da pomogne da se zemlja izvuče iz krize tako što će da uštedi ugradnjom vodonik generatora, koji se proizvode u Srbiji, kao i u SAD, Velikoj Britaniji, 30% goriva i da takvu uštedu nadomeste radom. Da štedljive sijalice u javnim zgradama, na javnim osvetljenjima, u javnoj rasveti zamenimo solarnim napajanjem ili potenciometrima koji će između dva i šest ujutru da smanje potrošnju struju i da na taj način uradimo uštedu.
Hoćemo da uvedemo biomasu kroz javne nabavke i pelet i da na taj način smanjimo zagađenje Užica. Hoćemo da biomasu uvedemo i na jalovišta EPS-a i da na taj način, koristim vreme poslaničke grupe, ozelenimo proizvodnju struje u Srbiji. Hoćemo da uvedemo kroz javne nabavke zdravu hranu u obdaništa i u škole, pa da vidite u narednim generacijama kako će da bude odjeka u tim merama štednje.
Verovatno bolje od mene znate da u Nemačkoj 40% individualnih domaćinstava je energetski nezavisno, da postoje lokalne energetske zadruge i lokalne energetske zajednice koje se pomažu kroz zelene javne nabavke.
Moramo da razmišljamo kako da menjamo našu ekonomsku politiku, tako i politiku javnih nabavki, a to ćemo učiniti samo ako budemo gledali dalje od neoliberalnog kapitalizma.
Zaista začuđuje, s obzirom da najveći broj članova Vlade je završilo fakultete u socijalističko doba, besplatne fakultete, zaista začuđuje ta opsesija neoliberalnim kapitalizmom koji je mrtav tamo gde je nastao, a to su SAD. Žao mi je što su dopunski časovi kod gospođe Angele Merkel pomogli da se Srbija iako su njeni đaci danas i ministri, učili socijalnu ekonomiju, da se okrenu neoliberalnom kapitalizmu.
Zeleni Srbije imaju jedan predlog. Mi smo jedini od stranaka u Srbiji koji su bili u Grčkoj i podržali su pobedu Sirize i u Solunu i u Atini. Možda bi bilo dobro da vidimo ili da vam pomognemo da vidite kako se u Grčkoj rešavaju problemi, kako se ne prodaju domaće firme, kako se neeksploatiše zlato na Halkidikiju, kako se ulaže u obnovljive izvore energije.
Na kraju u vezi sa svim ovim amandmanima, jasno je da koncept neoliberalnog tržišta polako umire, ali sigurno, samo da ne bude kasno da shvatimo kao što smo kasno shvatili kako je pao Berlinski zid. Zeleni Srbije nisu za mere štednje i mere štednje ne mogu biti odgovor na krizu. Nadam se da se moje kolege sa leve strane slažu sa tim. Zeleni cele Evrope se protive ovakvim merama štednje, jer postoje rešenja za krizu.
Teret krize u Srbiji pre svega treba da snose ekstraprofiteri i tajkuni, teret krize treba pravilno da se rasporedi ali na taj način što će svi oni ekstraprofiteri koji su 90-tih godina ostvarili ekstra profit, prvo njima da se naplati porez, da se dostigne nulta toleranca kojoj svi zajedno mi težimo, nulta tolerancija za izbegavanje plaćanja poreza, tek na kraju da počnemo da smanjujemo plate čistačicama i da smanjujemo penzije penzionerima.
Nadam se uz drugačiju ekonomsku politiku koja neće biti neoliberalno kapitalistička možemo da dostignemo stepen razvoja i da treba što pre da se okrenemo, a da ne zakasnimo po običaju u novim trendovima zaštite životne sredine i da počnemo da se bavimo zelenom ekonomijom, cirkularnom ekonomijom i održivim razvojem. Hvala.
