Hvala, gospodine poslaniče.
Slušala sam vaše obrazloženja na slična rešenja i za zakone koje je predložilo Ministarstvo finansija, odnosno Vlada, a paket su ovih zakona. Ja bih zbog javnosti htela da ponovim obrazloženje zašto se ovaj amandman ne može usvojiti. Kao prvo, ovo je rešenje koje postoji u našoj praksi u Zakonu o Narodnoj banci Srbije još od jula 2010. godine i jeste dobra praksa u međunarodnim institucijama, jeste praksa u EU, jeste, ilustracije radi, iskustvo Poljske, Velike Britanije, Belgije i ta vrsta slobode da nećete odgovarati ako niste naneli štetu krajnjim nemarom i nepažnjom ne isključuje vašu odgovornost da, ako se, vašu, bilo kog funkcionera ili onoga ko vrši superviziju ili kontrolu, ne isključuje pravo da se ta šteta dokazuje u postupku i da se, ukoliko se utvrdi da je ona naneta, krajnjim nemarom i nepažnjom, što su uobičajene formulacije, Narodna banka zadržava pravo da od tog zaposlenog ili funkcionera, čak i kada više nije u radnom odnosu, naplati štetu koju je naneo, nekom trećem licu.
Znači, niti je ovo pravo novo kojim se funkcioneru Narodne banke ili bilo kom zaposlenom sada i ovim zakonom uvodi pravo koje do sada nije postojalo. Naprotiv, uvodi se jedna nova obaveza da ako se utvrdi da je on u dobroj veri radio, navodno, a u stvari imao krajnji nemar ili nepažnju, da on za to ne da treba da odgovara, nego i da plati i nadoknadi tu štetu Narodnoj banci, a Narodna banka svakako trećim licima.
Zbog javnosti želim da kažem da ovo nije novo rešenje, nego, naprotiv, postojeće rešenje je dopunjeno višim nivoom odgovornosti za poslove koji su vrlo složeni.
