Šta je ovde smisleno? Koja je ovde politička poruka? Politička poruka je – dokon sam, ne znam šta ću od sebe i onda podnosim besmislene amandmane od kojih neki čak i nemaju obrazloženje u pisanoj formi. Toliko o kvalifikovanosti i učenosti narodnih poslanika koji podnose amandmane i koji nam drže lekcije o poštovanju Poslovnika.
Još jednu stvar da kažem, zarad javnosti, a, na kraju krajeva, kao što vi kažete gospodine Arsenoviću, i zbog istorije. Evo, tu je gospodin Petar Petrović, moj kolega iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na jednoj od prethodnih sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gospodin Pera Petrović je, pomalo isprovociran ovakvim amandmanima koji za svrhu imaju očiglednu političku opstrukciju, tražio da te amandmane na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacimo, da se o njima uopšte ne raspravlja i da se o njima ne glasa. Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se suprotstavio mom uvaženom kolegi Petroviću i rekao da su amandmani suštinski nelogični, da su besmisleni, da imaju opstruktivni karakter, ali da ih iz razloga političke korektnosti ipak treba razmatrati i da o njima treba glasati.
Ono što ću sada da kažem, to je podsećanje šta je radio bivši režim. Ovde je bilo reči o tome da su svojevremeno podnošeni hiljadu i hiljadu amandmana. Šta je radio bivši režim a mi ne radimo? Vi proverite. Nikad glasanje nije trajalo četiri ili pet dana, to ste izmislili. A vi proverite da li je tačno ovo što ću ja sada da kažem. U osmom sazivu Narodne skupštine predsednik Zakonodavnog odbora je bio gospodin Vlatko Ratković. Tad su doneta Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tad se vlast u Republici Srbiji, odnosno većina u Narodnoj skupštini, dosetila – odbacili su, dakle, ne odbili, odbacili su sve amandmane koji su imali identičan tekst u dispozitivu i identično obrazloženje i o tim amandmanima se nije uopšte raspravljalo, niti se o njima glasalo. I to je istina. A vi proverite u stenografskim beleškama Narodne skupštine da li ja govorim istinu ili ne.
Kad bih ja sad poslušao mog uvaženog kolegu Petrovića i tu praksu primenio na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i kad bismo tu praksu preneli ovde u Narodnu skupštinu, na plenarno zasedanje, opet bi ustale nevladine organizacije, „Žene u crnom“, fondovi za humanitarno pravo, pitaj boga ko sve ne, da kažu da mrski, despotski, diktatorski režim Aleksandra Vučića guši prava poslanika bivšeg režima i ne da im da podnose amandmane koji imaju identičan tekst, identično obrazloženje, a neki su čak i bez obrazloženja.
Da je to radio bilo ko od nas iz ondašnje opozicije u periodu od 2008. do 2012. godine, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi smo pripadali, naša sudbina bi bila vrlo jednostavna. Naša sudbina se znala – o našim amandmanima se uopšte nije raspravljalo, o njima se nije glasalo i nije bilo potrebe da se glasa ni tri, ni četiri, ni pet dana. Apsolutno se ni o jednom amandmanu nije raspravljalo na plenarnom delu sednice Narodne skupštine, niti se o tim amandmanima glasalo.
Sada, kada bi mi uveli ponovo tu praksu koju ste vi, gospodo, ustanovili, ne znam da li bi Srbija bila ponovo izložena neviđenoj hajci kojoj je inače izložena ovih dana i od strane nekih domaćih i od strane nekih međunarodnih političkih faktora? Dakle, molim vas, nemojte samo vi da nam držite lekcije o demokratiji, o poštovanju procedure, o tome kako se pišu amandmani, kako se amandmani obrazlažu, šta Vlada treba, a šta Vlada ne treba da uradi.
Gluplju stvar u životu nisam čuo, da nisam imao vremena da pročitam zakon, ali sam imao vremena da napišem 186 amandmana. Za to zaista treba imati veliki avanturistički duh, pa imati hrabrost za tako nešto da se kaže.
Evo, ovo su vaši amandmani – briše se, identičan tekst, identično obrazloženje, neki i bez obrazloženja. Sada mi ovde treba da potrošimo sate i sate vremena pričajući o nečemu što nema nikakvog smisla. I vi sami gospodine Pavićeviću znate da nema nikakvog smisla, jer se neprestano smejete i mislite da ćete sada ovim da nanesete neku političku štetu nama iz SNS, koji sedimo u poslaničkim klupama ili kolegama iz Vlade, time što ćete da nas naterate da pričamo o amandmanima koji su ne samo u pravnom i u političkom smislu besmisleni, koji su direktno upereni protiv građana Srbije, jer je Vlada Republike Srbije ovaj zakon predložila da nam se više ne bi nikada desila, ma koja vlast da bude u Srbiji, ni „Razvojna banka Vojvodine“, ni „Agrobanka“, niti bilo koja druga finansijska institucija koja je na kraju svih krajeva koštala građane Republike Srbije.
Nisu ti računi došli na naplatu ni DS, ni SDS, kako li se već zovu, ni Borisu Tadiću, ni Bojanu Pajtiću, došli su na naplatu građanima Srbije. To je suština ovog predloga zakona, to je suština politike SNS. Mi hoćemo ovim predlogom zakona da tako nešto sprečimo, da omogućimo NBS, da omogućimo Agenciji za osiguranje depozita, uvid u stvarnu finansijsku situaciju u bankama i drugim finansijskim institucijama, kako bi te institucije na vreme reagovale, upozorile građane, upozorile privredne subjekte, da postoji opasnost po njihove depozite.
Ponavljam još jednom, kamo sreće da je u vreme vašeg režima ovakav zakon važio, ne bi sada Republika Srbija iz budžeta plaćala milione i milione evra, zbog štetočinske politike koju je sprovodio bivši režim.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)