Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Mislim da smo se sporazumeli. Želim u ime Odbora za poljoprivredu, ne samo u svoje ime, da zahvalim Vladi i Ministarstvu za privredu i privatizaciju zato što je, za razliku od stranke bivšeg režima, shvatilo ozbiljnost situacije i koliko su te veterinarske stanice značajne za naše stočarstvo, a posebno ta u Bujanovcu zato što bi bila veliki instrument šverca. Zato još jednom želim da zahvalim na reakciji Vladi i Ministarstvu privrede i privatizacije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, evo već, ako odbijemo pauzu, osam ili sedam i po sati tačno radimo neprekidno. Ja sam stvarno pažljivo slušao prvo vaše uvodno izlaganje, a zatim izlaganje svih kolega. Uvodno izlaganje se razlikuje od uvodnog izlaganja od 12. maja prošle godine, bio je drugi ministar. Mogu da vam kažem da ste vi jedan od retkih u ovoj sali koji je došao ispred Vlade i bio kritičan i prema sebi i prema svojim prethodnicima i dao neka obećanja, za koja je rekao da stoji svojim autoritetom i svojom nekom životnom referencom da će tako biti. Ja vama apsolutno verujem, samo se u jednom ne slažem, gospodine ministre.
Onog momenta kada ste postali ministar u Vladi Republike Srbije, vi ste prihvatili sve ono dobro i loše što su ostavili ministri pre vas, i to ne onaj prvi koji je bio pre vas, nego i onaj pre njega, i onaj pre njega, i pre njega. Jer, onog momenta kada ste prihvatili kandidaturu i kada ste prihvatili da dođete ovde i položite zakletvu kao ministar, vi ste verovatno pročitali sve ono što se radilo u tom ministarstvu i videli da ima prostora da vi neko vaše rešenje tu materijalizujete, a ujedno ste i prihvatili sve ono što je dobro i loše nasleđeno. Pa, ono što ću ja sada malo vama da spočitavam, to je ono što se dešavalo u ovoj sali 12. maja i nešto pre toga dok je bila načelna rasprava i rasprava u pojedinostima i što nije održano. Da li je to Agencija za privatizaciju, da li je to Vlada, da li je to nemar preduzeća, da li je nesposobnost rukovodstva i menadžmenta, to nas ne interesuje.
Mi smo doneli zakon uz tvrde garancije i tvrda obećanja, uz priče uvaženih kolega koji su isto ovako sedeli pre godinu dana da će to biti super, da je 520 preduzeća koja su problematična, kojima je bivši režim ne znam šta radio, sada ovaj režim će to da reši i to ima da bude super, a govorimo o 92.000, kako vi kažete, radnika. Niko normalan ne želi da ti ljudi idu na ulicu, niko normalan. Svi želimo da ova privreda krene i da krene ekonomija, da ne budu tužna lica na ulici, nego da ljudi budu nasmejani. Ali, ono što opet hoću da podvučem, gde ste vi bili jako korektni i rekli da ste vi zatekli to što ste zatekli, da vas ne citiram, da ne ponavljam, i da ste se trudili da uradite. Ali, ova Vlada, gospodine ministre, gde ste vi u sastavu kabineta, radi tri godine, u jednom ili drugom sastavu, ali skupštinska većina i Vlada radi tri godine. Tri godine je bilo vremena da to što sada pričate da ćemo da uradimo da se uradi.
Sada ja pitam, ovaj zakon važi do 31. decembra, dok ga ne promenimo, a mi ga pomeramo za pet meseci, da li je to definitivno pomeranje i šta će se desiti u tih pet meseci što će biti toliko bitno da moramo da donesemo i da pomerimo za pet meseci? Da nije možda, pošto sam naučen da idemo od roka do roka, tu problem da preskočimo lokalne izbore koji su sledeće godine? Deluje smešno, ali ne bih želeo da bude istinito. To bi značilo da onda, na našu veliku žalost, jer kažem da nijedan normalan ne može da poželi nekom da izgubi posao, ovo produženje roka nema efekta. Ja volim da ima efekta i ja bih voleo da svi budu rešeni, jer vi ste rekli, a to su kolege ponavljale, evo citiraću – da je bitno i da se kod određivanja, a sada govorim o ovih 17 firmi, rekli ste da je to manje jer tu su u okviru nekog koncerna više firmi, pa je manje od 17, pa se tu gledalo da imaju tržišnih potencijal, da imaju strateški značaj, da su važni za region, da imaju mogućnost podsticanja razvoja firmi koje prate proizvodni proces, da imaju perspektivno tržište.
Onda ste nabrojali da tu ide „Jumko“, koji ima ugovoren, kako ste rekli, posao za 12 miliona evra i 1.700 zaposlenih, pa je tu „Simpo“ iz Vranja, pa ste nabrajali firme, a ja ću sada da postavim jedno pitanje. „Vagonka“ i „Lokomotiva“, vi ste obrazložili da ste se dogovorili sa radnicima i objasnili ste im da je to nešto što je najizvesnije, a oni su tražili garanciju banke i imali su posao koji su dobili na tenderu preko pet miliona evra, ako imam dobru informaciju. Za vašu i moju informaciju i ovih ljudi koji i dalje slušaju, i hvala im na tome što su u sali dok ne završimo sednicu, „Vagonka“ može da ima tržište i može da egzistira samo na teritoriji Republike Srbije gde se trenutno nalazi u funkciji preko 15.000 vagona. Ja mislim da je to tačan podatak.

Vreme.

Nije mi jasno, ako je u gradu Nišu 36% nezaposlenih, kako to da nijedna firma nije ušla u ovih 17 i data šansa da bar neki ljudi zadrže svoja radna mesta? Ja se nadam, gospodine ministre, da ćete uložiti napor da ovih 17 preduzeća dobiju još jedno, da ih bude 18 i da to jedno bude u Nišu. Ne zaboravite da je to centar Srbije ispod Save i Dunava, ispod Beograda i da tu živi 250.000 ljudi i ima nezaposlenost 36%. To je strašno velika cifra. Vi kao ministar koji se time bavi trebali bi da obratite pažnju i da pomognete gradu. Za primer građanima, Beograd ima nezaposlenost od 17,5% do 18%. Znači, to je duplo više. Molim vas da, u vašim nastojanjima da očuvate radna mesta, obratite pažnju na grad Niš, i on se nalazi u Republici Srbiji i treba da ima dužnu pažnju Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Poštovani poslaniče, hvala vam na predlozima i na opasci, ali ponoviću ono što sam rekao, a to je da se iskreno borimo za svako preduzeće koje god ima mogućnost, bilo tržišnog opstanka, bilo mogućnosti da spakuje privatizaciju do rokova koji su predviđeni zakonima da ih objavimo.
Što se tiče samog zakona, i vi ste verovatno, i pretpostavljam da je lapsus u pitanju, rekli da nam je rok za privatizaciju 31. decembar i da mi to produžavamo. Ne, to je za promenu društvenog kapitala, tako da tu oko toga vidim da razumete i da to nije sporno. Za ovih 17 preduzeća tražili smo ovih godinu dana od momenta donošenja zakona, upravo kako bismo proces završili, od prinudne naplate samo da zaštitimo preduzeća i onaj drugi deo preduzeća do 31. oktobra.
Što se tiče samih kompanija iz Niša, zaista je Niš jedan od gradova koji je jako pogođen, veliki industrijski centar nekada u prošlosti. Nažalost, sve ove godine unazad, ne samo u ovih šest godina o kojima pričamo, znači, ne samo da u poslednjih šest godina nije ništa urađeno, nego i 15 godina i 30 godina unazad Niš je preživeo zaista izuzetno teške momente, jer industrija koja je nekada postojala u Nišu najvećim delom i koja je bila nosilac razvoja je postala danas sekundarna u odnosu na svetske trendove i u odnosu na ono šta su neke kompanije uradile.
Mi smo nekada proizvodili televizore, tranzistore, radio aparate i elektronske komponente. Elektronska industrija Niš je bila nadaleko poznata, ali Elektronska industrija Niš i u onom periodu nije mogla da izdrži konkurenciju nadolazećih giganata, kao što je „Samsung“, kao što su japanske i nemačke kompanije. Verovatno prateći ekonomske pokazatelje vidite koliko velikih kompanija iz sveta, kao što su nekada bili od „Telefunkena“, „Grundinga“, nemačkih kompanija koje su funkcionisale i bile velike, koje nisu izdržale tu trku, a da ne nabrajamo manje poznate kompanije koje su bile.
Potrebna su ogromna ulaganja, potrebno je mnogo sredstava velika ulaganja ne samo u opremu i mašine, nego velika ulaganja u razvoj, istraživanje. Ogromna sredstva potrebna za pravljenje novih mašina koji bi pravili mikro čipove u obrazovne centre. Mi tu trku jednostavno kao zemlja, bivša SFRJ, nismo bili spremni za svetsku trku na tom nivou.
Dakle, onog momenta kada smo izgubili, ceo Niš je izgubio nažalost, jer svetski ekonomski tokovi su otišli u nekom drugom pravcu samo što se tiče MIN lokomotive o kojoj smo pričali i posla koji je nama predočen i poslove sa kojim smo razgovarali sa direktorom i sa predstavnicima sindikata u ministarstvu, to je jedan od onih slučajeva kada razgovarate sa ljudima i kada stavite matematiku na sto, u ekonomiji je matematika jedino merilo svega toga. Od tog posla za koje je trebala država da da nova sredstva, nove garancije, MIN lokomotiva nije imala sredstva, čista zarađena sredstva, jednu platu da isplati svojim radnicima.
Dakle, taj posao nije izdaleka nije bio dobar kao što je predviđen bio i to je bio samo još jedan udah da pokuša da se nešto uradi. Ništa posebno se ne bi uradilo. Kada smo sve to obrazložili, ja ponavljam, a to možete da nađete u medijima, u novinama i da razgovarate sa ljudima koji su bili na sastanku, predstavnici sindikata su izašli i rekli da ono što su čuli na osnovu pokazatelja koji smo joj dali, da je za njih prihvatljiva mera da preduzeće ode u stečaj, da se kroz imovinsku celinu odvoji, a da deo radnika nastavi da radi. I, vi danas imate jedan deo radnika koji je nastavio da radi remonte i koji će nastaviti u budućnosti da radi.
Mi ćemo učiniti i za svako preduzeće, pogotovo preduzeće iz Niša gde zaista imamo veliki broj preduzeća koji ne rade da pomognemo ovom procesu se rekonstruišu, da nađu neke nove partnere, ali to nekada ne može da bude klasičan proces privatizaciji i prodaje preduzeća, jer niko neće da dođe da kupi naše dugove. Niko ne može zastarelom mašinerijom i opremom da sprovede nove biznise i poslovne planove koji su osnova za učešće na surovom ekonomskom tržištu, nažalost, koje je i kod nas, a pogotovo na svetskom nivou.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite, doktore Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćen sam u prvom redu činjenicom da oni gospodine ministre koji su danas pokušali, neobjektivno da vas kritikuju, nema nijedan ovde u sali. Kako vidite, ama baš nijedan iz Demokratske stranke. Hvala vama, gospodine ministre, što vas sve češće viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine. To govori o vama kao ministru,o vašem predanom radu i o Ministarstvu i Vladi u celini.
Pogotovo sam zaprepašćen što nema predsednika poslaničkih grupa nijednog osim našeg, gospodina Babića koji je ovde koji je kao predsednik najveće poslaničke grupe sa najviše obaveza uvek sa nama i deli sudbinu ovde sa nama u ovoj Narodnoj skupštini. To govori o ozbiljnosti opozicije koliko drži o problemima i ovim preduzećima.
Kako vidimo, dame i gospodo, pred nama je proces privatizacije koji je započet kao svetski proces pre više od 20-ak godina. Proces je, kako rekoh, svetski, odnosno globalni i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak i nerazvijene zemlje. Dame i gospodo narodni poslanici, inače, sve vlade bivših socijalističkih zemalja, žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog vlasništva u privatno vlasništvo, što nazivamo privatizacijom. Taj proces privatizacije u realsocijalističkim zemljama, te zemlje završile su sve na vreme, jedino Republika Srbija do danas nije završila. Zašto, dame i gospodo narodni poslanici? Pa, upravo zato što su prethodne vlade bivšeg režima oklevale da to urade ne bi li što duže koristile te firme za sopstveno bogaćenje. Oni to, gospodine ministre, vrlo dobro znaju, zato ih večeras, nasuprot mene i nema iz DS. Punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen jer su bivše vlade, bivšeg režima iz tih društvenih, pa i državnih firmi crpele finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon kao i mnogi drugi koje smo doneli ovde u ovoj Skupštini poslednjih godinu dana ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. I, naravno, dame i gospodo, da ne zaboravimo i zbog građana Srbije, taj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najsistematičniji, najalitičniji i najveći od svih 72 prethodna ekspozea od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije, Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. Nema tog istoričara na svetu koji ovo neće potvrditi.
Na stranici 10, odnosno 11 ekspozea, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše da će Vlada citiram – voditi brigu i on našim državnim preduzećima koja krvare. Neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije usudio da pipne ta preduzeća. Svi su gurali stvari pod tepih, lagali ljude, a neretko i oni sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka vlada je prebacivala loptu na sledeću. Završen citat.
Dame i gospodo, zato je vrlo dobro što je predlog izmena Zakona o privatizaciji došao na dnevni red ove Skupštine. Podvlačim, sve što nije završeno prethodnih 15 godina u procesu privatizacije ova Vlada premijera Aleksandra Vučića, mora to da završi. Naravno, i ona će to završiti na sreću građana Republike Srbije, a na nesreću naših političkih protivnika koji, ponovo kažem, nema večeras, bar što se DS tiče u ovoj sali, a i ostalih osim gospodina doktora Bradića.
Usvajanjem predloga izmena Zakona o privatizaciji 17 preduzeća od vitalnog su strateškog značaja za državu kao privredni subjekti i na Kosovu i Metohiji izuzeće se od privatizacije najduže za godinu dana. Time će zakon omogućiti da se stečaj i prinudna naplata odlaže u 17 preduzeća da bi omogućili da se uspešno privatizuju, zatim da se ponovo uradi procena imovine preduzeća u roku od 30 dana posle raspisivanja javnog poziva za privatizaciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru više da govorim o procesu privatizacije u ovom smislu jer su gospoda narodni poslanici iz SNS vrlo dobro, bolje od mene rekli, a dozvolite, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću i gospodine ministre da kažem još samo tri, četiri rečenice radi građana Republike Srbije. Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge države stancima.
I, to je najveći problem, gospodine Sertiću, gospodine ministre to vi vrlo dobro znate. Taj koncept privatizacije primenjen je od 2001. godine i doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imala od ranije plasman na strana tržišta. To je tragedija bivšeg režima. Tako su pored ostalog, nabrojaću samo četiri, radi vremena, duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. E, tu ću da se zadržim samo minutu.
Bivši režim uništio je bankarski sistem zemlje. Božidar Đelić je uveo stečaj u četiri najveće banke: „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“. Te banke, poštovani građani Srbije bile su razvojne. Kreditirale su se sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. Upravo ove banke trebale su biti motor razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. A, on ih je zatvorio.
Đelić je tada lagao da je dug te četiri banke bio osam i po milijardi, a bio je svega milijardu sedamsto eura, a ukupna potraživanja bila su 6,7 milijardi eura, dakle četiri puta više nego njihov dug, i to je uništilo ekonomske podloge ove zemlje.
Tako je bivša vlast vršila privatizaciju. Ja verujem, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, da će gospodina Đelića, sustići ruka pravde i da će odgovarati za ova nedela.
Nadam se, da će na optuženičku klupu pored bivših ministara koji su već završili donekle u pritvoru, Jasna Matić, ministarka, Oliver Dulić, ministra, Saše Dragina, ministra, ministra Bubala, naći se i još bar tri ministra. Jedan od njih je i Božidar Đelić, a jedan od njih i poslanik u ovoj Narodnoj skupštini, ali ga nažalost nasuprot mene, nema u opozicionoj stranci, a smatram da će se i on naći na optuženičkoj klupi za pljačkašku privatizaciju.
Na taj način, bivši režim uništio je našu prošlost, poštovani građani, našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou uništili bi i naše korene.
E, to im vi, poštovani građani niste dozvolili. Oterali ste ih u političku prošlost, i bacili na smetlište političke istorije iz kojeg se neće, za sreću građana Srbije nikada više vratiti.
Zato vas pozivam, dame i gospodo narodni poslanici, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem, večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, i poneki iz opozicionih klupa i najvećeg broja građana Republike Srbije. Hvala.