Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe Demokratske stranke.
Kao dokaz da je jako korisno kada vas je učio neko ko je podsticao vaše kritično mišljenje i ko je unapređivao funkcionalno znanje, ja ću i kolegama koji su podneli amandman i ministru i svim kolegama poslanicima dati jedan predlog, uz zahvalnost i omaž ljudima koji su me kritičkom mišljenju učili, uprkos svemu, od Olge Pećanin, Nade Pavlov, Gizele Sabadoške, Nelitričina, Julijana Kiša, Bratislava Tošića, Maria Škrinjara. Personalno, moji profesori tokom osnovne, srednje škole i fakulteta koji su me učili kritičkom mišljenju i potrebi da nikad ne prestanem da učim i da unapređujem svoje funkcionalno znanje.
Predlažem predlagačima amandmana i predlažem svima nama da do kraja rasprave u pojedinostima, pošto ministar nema apsolutno ništa protiv da postoji podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenja funkcionalnog znanja i oko toga se svi slažemo, jedina prepreka je što „može“ više da treba, a „po pravilu“ je manje da treba, da se zbog te nejasnoće, uz saglasnost predlagača, uputi ispravka amandmana u kojoj bi pisalo da je tehničkom greškom ova rečenica stavljena kao promena stava 4.
Takav amandman sa ispravkom, koji bi onda glasio da se podstiče kritičko razmišljanje i unapređenje funkcionalnog znanja, razumela sam iz ove rasprave da niko ne bi imao ništa protiv. To je funkcionalno znanje.
S druge strane, priča o tome da u pravu i u zakonima „po pravilu“ znači da više treba a može da znači da manje treba, onda su me isti ovi ljudi koje sam spomenula, uz Dimitriju Zekavicu iz Gimnazije „Zmaj Jova Zmaj“, tako ju je zvao, naučili da kažem - nećete vi kritičko razmišljanje o udžbenicima, a sramota vas je da kažete. Tako stoje stvari.
Ja mislim da je to nepotrebno i da činimo lošu uslugu i onima koji hoće da vam predlože nekakve udžbenike u kojima bi bilo podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenja funkcionalnog znanja, to je zajednička korist. Zajednička korist, a pogotovo je korist da u sledeće dve godine predstavnici ministarstva u razgovorima sa onima koji će biti nadležni da odobravaju udžbenike, da razviju jedan, kazaću možda neobično, društveni kolokvijum o tome koliko nam je potrebno podsticanje kritičkog razmišljanja.
Možda smo mi izgubljena generacija, možda mi nismo generacija koja je dovoljno učena koliko neprekidno treba celog života učiti, koliko treba znanje poštovati, koliko treba unapređivati sopstveno funkcionalno znanje i koliko treba kritički razmišljati o svemu što je prema vama. Možda jesmo, ali nemojte da ukinemo generacijama koje dolaze posle nas poruku, iako smo takva generacija, da smo razumeli neprocenjivu vrednost kritičkog razmišljanja koja u stvari dovodi do dijaloga, da smo razumeli da su drugi uspešniji od nas zato što umeju kritički da razmišljaju i zato što razumeju šta je dijalog.
Dakle, razmislite o mom predlogu. Ja sam unapred spremna da čujem i uvažavam, naravno, obrazloženje službe da nije moguće, po pravilu, ili da ne može da se uradi ovakva ispravka amandmana. Mogu samo tom, takvom objašnjenju pridružim svoje srdačno žaljenje što, kao Narodna skupština, nismo propustili još jednu priliku da propustimo dobru priliku da podsticanje kritičkog razmišljanja bude u udžbenicima za osnovne i srednje škole u Srbiji. Hvala vam.
