Zahvaljujem.
Ako uopšte postoji amandman koji ima moj glas za, koji bi trebalo biti, da prihvatite onda je to ovaj amandman.
U osnovnom tekstu Predloga zakona član 2. stav 2. i 4. na koji se amandman odnosi taj stav 2. glasi – udžbenik je osnovno didaktičko oblikovano nastavno sredstvo u bilo kom obliku ili mediju koje se koristi u obrazovno vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih i emocionalnih sposobnosti učenika i polaznika, a čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom i koji je odobren u skladu sa ovim zakonom.
Kolege narodni poslanici, predložili su amandman tako da bi sada, da je prihvaćen, i nadam se da do kraja rasprave hoće, a pokušaću da obrazložim zašto je to jedino prirodno glasio: „udžbenik je osnovno didaktičko oblikovano nastavno sredstvo u bilo kom obliku ili mediju koje se koristi u obrazovno vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova, podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenje funkcionalnog znanja, to je dodatak koji kolege predlažu, pa naravno i dalje i razvoj intelektualnih i emocionalnih sposobnosti učenika i polaznika, a čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom i koji je odobren u skladu sa ovim zakonom.
Zašto je neophodno da se prihvati? Zato što imamo celu jednu raspravu o tome kako sadržaj udžbenika koji su nam sada na raspolaganju se kritički posmatra kao previše nepotrebnih činjenica ono što se kolokvijalno zove stvaranje, potpuno nekorisnog znanja i nedostatka, reći ću slobodno, duha u udžbenicima koji bi stvarno podsticao decu da uče da misle, da razvijaju kritičko razmišljanje. Dakle, ne može oba. Ne možemo da imamo sijaset primedbi na to da je kvalitet udžbenika nedovoljan za ono što bi trebalo da bude kritičko razmišljanje i funkcionalno znanje i da onda jedan ovakav amandman koji upotpunjava član stav 2. bude odluka da se ne prihvati.
Zašto je važno da se ta odluka ipak promeni? Zato što bi to bila jedna od retkih zaista besprekorno dobrih stvari u ovom zakonu, da ko god hoće da prijavi udžbenik, da mora da zna da u taj udžbenik treba da podstiče kritičko razmišljanje. Kritičko razmišljanje je neophodno bilo i u 20 veku, u 21 veku bez njega nema udžbenika. Da naučimo decu da misle kritički i da se uspostavi jedan drugačiji duh nastave, nema toga bez podsticanja kritičkog razmišljanja. Biće to napor za pisce udžbenika, znam. Biće napor za one koji odobravaju da to prepoznaju, znam. Ali, probajmo da se setimo koliki je napor za učenike osnovnih i srednjih škola da uče potpuno nefunkcionalne, beskrajno puta ponavljajuće celine koje im samo stvaraju reproduktivno znanje i nekorisno, nefunkcionalno znanje.
Kada imamo primedbe na to šta deca iz osnovnih, srednjih škola znaju i umeju da pokažu na testovima, mi onda kažemo, ma rezultati nisu adekvatni onome što deca stvarno znaju zato što je suviše reproduktivno znanje, zato što deca nemaju naviku kroz udžbenike i kroz nastavni rad da se uče kritičkom razmišljanju. Pa, što mu onda ne kažemo u svim udžbenicima, podsticanje kritičkog razmišljanja. To je podsticanje za dijalog, to je podsticanje za inovaciju, to je dobro za radnike u prosveti. Nemojte da ostavimo na personalnom nivou onih sjajnih ljudi koji rade u obrazovanju u Srbiji, koji se trude i koji kod dece zaista podstiču kritičko razmišljanje i zaista im stvaraju funkcionalno znanje.
Drugi deo ovog amandman, drugi stav na koji se odnosi ovaj amandman je objašnjen već i ima promenu da umesto da – udžbenik i udžbenički komplet po pravilu sadrži elektronski dodatak, da se kaže da može da sadrži elektronski dodatak. Ova rečenična izmena je po smislu i po definiciji jednaka. Dakle, ili može ili je po pravilu. Ako je po pravilu onda ne mora, ako može onda ne mora. To je smisao reči po pravilu. Ako je to smetnja, tek onda to ne razumem, pogotovo što to omogućava i onima koji imaju elektronski dodatak da u ovoj nekoj fazi u kojoj neki neće da kažu meni je reklo samo da može, pa evo ne moram, pa ja nemam. Dakle, ostavljate širi prostor za sve one koji će se pojaviti da kažu, evo mi imamo udžbenik, usvojite ga, stavite ga na listu, dajte ga prosvetnim radnicima i deci da iz njega uče.
Kako god bilo, postoje ovde amandmani koji znatno i bitno poboljšavaju tekst zakona i ovo je jedan od ključnih amandmana. Ako stvarno hoćete da za neku godinu, jer ovaj zakon će biti u primeni za dve godine od danas, za dve školske godine od danas, tako piše u zakonu, dakle, da za dve školske godine od danas imamo dovoljno vremena u ove dve godine da ko god hoće da pripremi udžbenik i nastavna sredstva iz bilo kog predmeta, da obrati pažnju na član 2. stav 2. u kome piše da ono što želi da ponudi deci i prosvetnim radnicima u Srbiji mora da podstiče kritičko razmišljanje i da unapređuje funkcionalno stanje. Šansa je pred vama. Ako je propustite iz bilo kojih razloga, to će biti mnogo jača poruka nego bilo koja dobra reč o ovim udžbenicima, ovom predlogu Zakona o udžbenicima koja će inače biti izgovorena. Hvala vam
