Mislim da će biti više nego dovoljno.

Izvinjavam se, struja nije poskupela u avgustu 7% nego 12%, to sam zaboravio, 5% je poskupela struja, a 12% akcize.

Evo ovako, tabela Ministarstva finansija od 2001. godine čitam realne stope rasta neto zarade, čitam od 2001. godine podatke sa sajta Ministarstva finansija, 2001. godina 16,5%, 2002. godina 29,9%, 2003. godina 13,6%, 2004. godina 10,1%, 2005. godina 6,4%, 2006. godina 11,4%, 2007. godina 19,5%, 2008. godina 3,9%, 2009. godina 0,2%, 2010. godina 0,7%, 2011. godina 0,2%, 2012. godina 1,1%.

Znači 12 godina sve u plusu. Nekad vrlo mali, nekad plus.

(Zoran Babić, s mesta: Koliko? Rast? Šta?)

Realna stopa rasta. E, onda ovako 2013. godina minus 1,5%, 2014. godina minus 1,5%, 2015. godina minus 1,9% neto rast zarada, 12 godina u plusu.

(Zoran Babić, s mesta: Šta u plusu? U kojoj zemlji smo mi živeli?)

Kako ste vi došli na vlast svaka godina u minusu.

Zahvaljujem.

Gospodine Babiću, po amandmanu?

(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu. Jedna rečenica.)

Izvolite.

Kakvo je ovo dalje omalovažavanje javnosti? Ma recite vi meni koliko su bili u plusu ljudi koji su ostali bez posla a bilo ih je četiri stotine hiljada koje ste ostavili bez posla?

(Zoran Živković, s mesta: Kakve veze ima?)

Pa, da su i oni imali 0,2% rasta pa bih bio zadovoljan, 0,2%, okrenite glavu, ali ne da se stidite ovih reči, stidite se vaših postupaka i toga što ste 400 hiljada, 400 hiljada ljudi ste ostavili bez posla. Stopa nezaposlenosti je sada 7% manja, postajemo uređena država.

(Marko Đurišić, s mesta: Stidi se. Stidi se sebe. Laži svojih se stidi.)

Molim vas gospodine Đurišiću da se ne vređate.

A vi sada pričate da imaju veće plate. Koje veće plate? Onih 400 hiljada ljudi koliko je ostalo bez posla? Sram vas bilo. Čitajte stopu nezaposlenosti.

(Marko Đurišić, s mesta: Laži svojih se stidi.)

Jesu li imali ti ljudi od čega da žive?

(Marko Đurišić: Laži svojih se stidi.)

Kome ste, šta ste njima povećali? Laž?

(Marko Đurišić, s mesta: Laži svojih se stidi.)

Povešću vas ja i u moju Vrnjačku Banju…

(Marko Đurišić, s mesta: Slobodno.)

I bilo gde pa ću vam pokazati od čoveka do čoveka koliko je ljudi ostalo bez posla, da li su tada imali novca da peku jaja, da li su tada imali novca za svoju decu i vi nam ovde pričate da ste im obezbedili rast. Rast zarad su imali, bez plate, kuće, oni su imali rast. O čemu se radi?

Sramota jedna, gospodine Bečiću, šta dozvoljavate.

Molim vas. Molim poslanike u Narodnoj skupštini stvarno da se uvažavate i sa uvažavanjem da se obraćate jedni drugima.

(Zoran Babić, s mesta: Nemoj da uvažavaju mene, neka uvažavaju realnost. Neka jednom kažu za šta su odgovorni.)

(Zoran Živković, s mesta: Tebe niko ne uvažava.)

Molim vas gospodine Živkoviću nemojte da se vređate, gospodine Đurišiću, gospodine Živkoviću, molim vas.

(Marko Đurišić, s mesta: Šta on radi? Šta priča?)

Znam, ali čitavo vreme dok je govorio gospodin Babić vi ste ponavljali „laže“, ponavljali ste neke druge psovke, nemojte molim vas.

(Marko Đurišić, s mesta: Nisam ni jednu psovku, o čemu vi pričate? Ko je psovao?)

Gospodine Živkoviću, nemojte molim vas. To je sve bilo u kameri, gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Da sam psovao, pa kaznili bi me sto puta.)

Ne želim više da na ovakav način sa vama polemišem.

Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč?

Zahvaljujem.

Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milan Petrić i zajedno Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Javio sam se za reč.)

(Zoran Živković, s mesta: Čekaj.)

Morate na vreme da se javite.

(Zoran Živković, s mesta: Na vreme sam se javio.)

Niste na vreme.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Na član 10. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milan Petrić i zajedno Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Zahvaljujem.

Pošto sada vidimo da ima da se u amandmanu govori o ličnosti predlagača amandmana, odnosno o ličnosti onog ko brani zakon, ja ću nastaviti u tom stilu jer je dozvoljeno, pa što je jednom dozvoljeno, to je svima dozvoljeno.

Dakle, svi vi koji branite ovaj zakon, mi se dobro sećamo kako ste gradili „sigurnu kuću“ za Ratka Mladića, kako su nestajali… (Isključen mikrofon)

Neću više da dozvolim gospođo Čomić da se na ovakav način.

(Marko Đurišić, s mesta: Što joj ne dozvoljavate…)

Ne mogu dozvoliti, ovo ne može da traje u nedogled.

(Marko Đurišić, s mesta: Njemu dozvoljavate.)

S pravom se bune ostali narodni poslanici. Jednostavno ne možete na ovakav način da vređate Narodnu skupštinu.

(Marko Đurišić, s mesta: Celu noć samo on pravi probleme.)

Nigde u vašem amandmanu nema Ratko Mladić, „sigurna kuća“ i ostalo.

(Marko Đurišić, s mesta: Gde ima on šta je pričao?)

Gospodine Đurišiću, nemojte da dobacujete, razumem da ste umorni, ali nemojte da dobacujete gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam vrlo odmoran. Da uradimo neki test da uradimo ako hoćete da vidimo…)

Ja molim kamermane da prikažu kako se narodni poslanici ponašaju u velikoj sali Narodne skupštine.

Ja molim, nisam odredio, nisam naredio, zamolio sam. Kako se ponaša gospodin Veselinović, kako se ponaša gospodin Đurišić. Zahvaljujem se.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Žao mi je što smatrate da nekim poslanicima možete dozvoliti diskvalifikaciju predlagača amandmana, a nekim drugim poslanicima ne možete dozvoliti kvalifikaciju ili diskvalifikaciju onih koji brane zakon. Ali, vaš izbor.

Dakle, ako govorimo o amandmanima koje zajedno sa kolegom Šutanovcem sam podnela, svi amandmani su da se briše i volela bih da može da se izbriše sve ono čega se sećamo u ovoj Narodnoj skupštini, kao što bih volela da može da se izbriše sve ono čega se i svi ljudi u Srbiji sećaju, ali to nažalost ne može.

Međutim, možemo da predložimo brisanje amandmana kojim se u članu u zakonu kojim se izmenama i dopunama akcize govori o tome kada i kojim rokovima će ove primene akcize biti.

Meni je izuzetno žao što ova rasprava i o našim amandmanima teče kako teče i moj pokušaj da svoj prethodni amandman obrazložim stilom koji je dopušten drugim narodnim poslanicima je srećom osujećen i ja sam zahvalna predsedavajućem što je sprečio da ja kažem čega se ja sve sećam a dela su mnogih ljudi koji sada sede u ovoj Skupštini i sede u Vladi Republike Srbije i ja ću to sećati se ćutke, sve osim jednog događaja, prezrivih osmeha na licima ovih koji podržavaju zakone, u danu atentata na Zorana Đinđića. To nećemo zaboraviti. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.

Na član 12. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i zajedno Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.