Dakle, po ovom amandmanu na osnovu člana 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika mi predlažemo da je moguće da se u 2016. godini 20% službenika prevede odnosno dobije status viši platni razred i da na taj način budu nagrađeni.
Pokušaću da objasnim ovo, iako gospodin ministar nije tu, ali tu su ostali ministri.
Mi smo to pravilo jednakosti koje me neodoljivo podseća na neokomunistički, socijalistički sistem od posle rata 1946. godine, upoznali smanjenjem plata i penzija, gde su penzije koje su stekli građani na taj način što su uplaćivali najmanje tri do četiri decenije sredstva da bi primali, pa je onda proračunato po kriterijumima kako su zakoni predviđali, i kada je došlo 10% smanjenja, mi stalno pričamo o 60% onih, strašno mi je da kažem, ali najsiromašnijih članova našeg društva i mi se time hvalimo kako se njima nije promenila penzija, tj. nije im smanjena penzija, a oni već nemaju da jedu.
To se ovde čini isto i sa državnim službenicima i ne slažem se sa objašnjenjem gospodina ministra, koji je, što se sudija tiče rekao da je, znači tu se gubi, on je rekao sa puno strasti, odstupa od pravila ravnopravnosti. Kakve ravnopravnosti, zaboga ljudi, čovek koji treba da bude sudija treba da završi fakultet, treba da položi pravosudni ispit, da ima godine staža da bi mogao da napreduje i mi kažemo - onda svi moramo da budemo isti?
Isti možemo da budemo u tome što možemo da gledamo što je ponuđeno. To je priča za rijaliti programe, to nije priča za realan život. Ta priča o tome da smo svi isti nas je i dovela do toga da smo decenijama patili i da decenijama niko nije, ko je bio obrazovaniji, tretiran je kao bolestan a ne kao koristan član društva.
Molim vas, znači, gospođu ministarku da prenese gospodinu ministru finansija, da uvaži moju molbu da nas više školovane, obrazovane ljude, koji su različito participirali u životu, ne tretira isto.
