Zahvaljujem se predsednice.
U vezi samog amandmana uvaženi ministre Vujoviću, nije sporna motivacija da se amandmanom poboljša materijalno-pravni položaj i radno-pravni status nosilaca pravosudnih funkcija u našem pravosudnom sistemu.
Nažalost i pravosuđe, kažem na šalu zbog toga što sudije ako iko drugi onda sudije treba da imaju, ne samo pristojnu zaradu, već zaradu koja u svakom pogledu omogućava njihovu nezavisnost i sprečava bilo kakav vid mogućnosti koruptivnog delovanja.
Imajući u vidu da sa restrikcijama kojima se inače Vlada rukovodila u smislu zaštite i fiskalnog sistema, a i finansijske strukture u celoj državi, samim tim ovo sve što govorimo, reflektuje i na pravosuđe, pravosudni sistem i logično je da se ne možemo sada rukovoditi idejom da se povećavaju zarade. Međutim, uvaženi ministre Vujoviću, mislim da bi mogli nešto drugo da uradimo u smislu zaštite, interesa nosilaca pravosudnih funkcija, a to je da barem one odluke ili one uredbe koje su donete, kada su u pitanju sudije, republičkog ranga, tu pre svega mislim na sudije apelacionih sudova i Vrhovnog Kasacionog suda, zadrže svoj status naročito da se poštuju odredbe Zakona o sudijama, da se ne menjaju, da putujuće sudije imaju prinadležnosti koje se vezuju za pravo na naknadu na odvojen život, da im se to pravo ni u kom slučaju ne ukida, jer bi u suprotnom došli u jednu paradoksalnu situaciju, da pravimo „beogradizaciju“ sudova, recimo da Apelacioni sud u Beogradu ima samo sudije iz Beograda, u Nišu samo sudije iz Niša, Kragujevcu, Novom Sadu, a da ne govorim o Vrhovnom Kasacionom sudu. Mislim da te prinadležnosti treba da budu zadržane, jer u svakom slučaju, oni koji Ustavom imaju pravo da se opredele gde će da rade, imaju isto i Ustavno pravo da se opredele gde će da žive.
Ne možemo ih terati da žive u Beogradu, ukoliko im je prebivalište u nekom drugom mestu, ali zato ono što se vezuje za njihov odvojen život, jer imamo mogućnosti da im pružimo odgovarajuću nadoknadu i mislim da ćete to uvažite.