Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, ja sam dala amandman koji se odnosi na razdeo 23, odnosno na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovim amandmanom se predviđa smanjenje sredstava za programsku aktivnost 4001, koja se odnosi na izmirenje preuzetih obaveza Fonda za zaštitu životne sredine, u iznosu od 10 miliona dinara i preusmeravanje tih sredstava na programsku aktivnost 0405, funkcija 560, odnosno sredstva koja želim da se opredele za izradu karte erozije u Republici Srbiji.
Evo zbog čega ovo predlažem. Imajući u vidu katastrofalne poplave tokom 2014. godine, njihove uzroke i posledice, neophodno je praktično zanoviti kartu erozije Srbije, odnosno tačno utvrditi oblasti podložne eroziji pod pojavom geoloških stihija izazvanih velikim padavinama, kakve su bile u proleće 2014. godine. Kod nas se obnavljaju periodično u intervalu od oko deset godina. Naročito je bila karakteristična 2006. godina, kada su klizišta zahvatila skoro celo brdsko-planinsko područje Srbije, nanoseći štete koje su uticale i na život građana i privredu. Tada je pažnja javnosti bila fokusirana na ove nove pojave i na pomoć ugroženim područjima.
Međutim, čim su se klizišta smirila sve se brzo zaboravilo i ponovo se dogodilo prošle godine kada je ciklon „Tamara“ zahvatio čitav region, pa je tako i kod nas izazvao obilne kiše, došlo je do velikih klizišta i odrona u Srbiji i dovelo do uništenja ili oštećenja mnogih stambenih i privrednih objekata, čak do uništenja infrastrukture, kao što su putevi, vodovodi i kanalizacije, što je štetno uticalo na životnu sredinu, a u pojedinim mestima nastala je potpuna blokada života i čak je stanovništvo bilo privremeno iseljeno.
Tada su došli do izražaja svi nedostaci u građenju, kao što je nelegalna i neadekvatna gradnja stambenih objekata na mestima koja su podložna pojavi klizišta i odrona. Materijalne štete su ogromne, a štete po životnu sredinu dugoročne, u nekim mestima čak i nenadoknadive. Prema tome, da bi se ovakve kataklizmičke situacije dočekale spremnije i da bi se njihov uticaj sveo na minimum, potrebno je poštovati preporuke stručnjaka, u ovom slučaju geologa, i stimulisati saradnju sa stručnjacima u oblasti prostornog planiranja, urbanizma, građevinarstva, vodoprivrede, rudarstva i drugih struka.
Zato smatram da je izrada mape, odnosno karte erozije za celu teritoriju Srbije neophodna, kako bi se znalo koja su mesta podložna pojavi erozije, klizišta, odrona i drugih bioloških stihija, usled čega su rizična za gradnju stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata i koje mere je potrebno preduzeti u tim područjima kako bi se erozija svela na minimum. Na taj način spremno bi dočekali ovakve pojave i štete bi bile daleko manje. Smatram da je tih 10 miliona dinara, koje bi se za ove potrebe izdvojilo, daleko, daleko manje od milijarde, pa čak i više od milijarde evra, koliko je procena da su štete od prošle godine iznosile.
Takođe, amandmanom želim povećanje iznosa sredstava namenjenih za programsku aktivnost – trajno zbrinjavanje istorijskog otpada. To su aktivnosti koje želimo da podržimo ovim amandmanom, isto u iznosu od 10 miliona dinara, kao što su priprema stručnih osnova za izradu zakona i drugih propisa u oblasti upravljanja otpadom, jer vidimo da u toj oblasti strahovito puno kasnimo, da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o otpadu nažalost najavljen da će biti usvojen ove jeseni, a ništa od njega, evo kraj godine je. Takođe, za izradu i sprovođenje strateških dokumenata za integrisano upravljanje otpadom i njihovo povezivanje sa drugim strateškim dokumentima, razvoj operacionih planova za posebne tokove otpada, praćenje rada i učestvovanje u radnim telima vezanim za Bazelsku konvenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovih odlagališta.
Nažalost, mi kod nas još uvek nemamo uređen sistem za uništavanje opasnog otpada i smatramo da ovakvo jedno ulaganje koje je u odnosu na sve druge troškove daleko manje i skromnije, ali pomaže da se problem u budućnosti bolje rešava bi dalo mnogo veće koristi.
Posebno želim da se osvrnem na jedan primer u poslednje vreme, naime, „Sirmium Steel“ u Sremskoj Mitrovici, kao jedan vrlo negativan primer koji bi morali da rešavamo. Radi se o tome da je investitor napustio, odnosno otišao iz zemlje, ostavio ogromne dugove i ostavio opasan otpad sa kojim sad ne znam i želim da postavim pitanje, nažalost, ovde nije ni ministarka zaštite životne sredine ni ministar privrede - ko će sad i na koji način zbrinuti ovaj opasan otpad, a da ne govorim o naknadi štete i o tome da su radnici ostali bez posla i kako će se uopšte ovaj program rešiti?
Želim da iskoristim ponovo priliku da pitam ministra Vujovića jer sam to pitala kada je bila načelna rasprava - kada će biti konačno uspostavljen zeleni fond jer se do sada, po postojećem Zakonu o životnoj sredini, ubiraju i dalje sredstva na osnovu naknada za zagađenje? Po nekim procenama, radi se od pet do sedam milijardi dinara na godišnjem nivou, koje sada idu u centralni budžet i to nisu zeleni novci, kako bi rekli, što znači da bi taj novac i u ovim situacijama bio veoma korisno i veoma dobro iskorišćen upravo za poboljšanje stanja u životnoj sredini.
Vi ste nam odgovorili da ne prihvatate ovaj amandman, kaže se, zbog preuzetih obaveza iz, pretpostavljam, onog ugašenog fonda koga ste ugasili 2012. godine i od tada do danas njegov status nije rešen. Samo ću vas podsetiti da je u poglavlju 27. Evropska unija dala preporuku da se ponovo uspostave kontinuirani izvori finansiranja, tj. nekakav zeleni fond. Hvala lepo.