Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, uvaženi ministri i gospođo Bogosavljević Bošković, gospodin Vučić je, kada je počeo ovaj budžetski maraton, nama rekao ovde sledeće: „Budžet je najvažniji zakon o kojem govorimo u toku jedne godine. Budžet je knjiga kroz koju se prelamaju sve naše političke, ekonomske, odluke o socijalnim i svim drugim sferama“.
Gospodo, ja mislim da je predsedniku Vlade sada mesto u Narodnoj skupštini, da nam objasni, poštovana gospodo, kako to da naše firme kao što je „Telekom“ danas vrede manje nego što su vredele npr. 2011. godine?! Jer, ako nas računica ne vara, za 58% vlasništva u „Telekomu“ plus 20%, ponuđeno je 930 miliona, poštovana gospodo, a 2011. godine, evo, tu je gospodin Sertić, tu je gospodin Vujović, tu je gospođa Bogosavljević Bošković, za 51%, gospodine Bečiću, ponuđena je 1,1 milijarda.
Šta to znači, poštovana gospodo? Da firme za koje se ovde najavljivalo da će se prodati za mnogo veću cenu, da njihova vrednost, da njihova cena za ovih nekoliko godina naprednjačke vlasti pada, poštovana gospodo. Zar nije vreme i prilika za predsednika Vlade, kada razgovaramo o tome, da umesto da zakazuje konferencije za novinare u Vladi, dođe u Skupštinu da razgovara ovde?