Poštovani predsedavajući, ja vas prvo molim da pročitate tačno ko je podneo amandman, jer sada niste pročitali imena poslanika koji su podneli amandman.

Izvinjavam se, gospodine Đurišiću. Smatram da vi to znate, ali prihvatam primedbu i čitaću do kraja.

Ne znam ja šta znam, ceo dan radite na jedan način, a sada hoćete to da promenite. Znači, nemojte molim vas.
Dakle, član 38. govori o ukupnom nivou rashoda izdataka budžeta za 2017. i 2018. godinu. Ono što smo mi primetili kada gledamo taj isti član od prošlogodišnjeg budžeta, jeste da je ovaj nivo rashoda za 2016. godinu sada uključen u ovaj budžet i on je toliki – 1.085 milijardi. Međutim, za 2017. godinu prošle godine je stajala cifra od 1.095 milijardi, a ove godine stoji broj od 1.060 milijardi. Nama nije jasno, a to je opet verovatno posledica, gospodine ministre, naše neinformisanosti, kako je došlo do ove promene, jer vidimo da u odnosu na prošlogodišnji budžet 2016. godina je tačno u onom okviru koji ste predvideli prošlogodišnjim budžetom. Ne znamo zašto se promenilo za 2017. godinu i zašto se ta projekcija promenila, te smo u našem amandmanu stavili da broj za 2017. godinu bude isti onaj koji ste vi stavili prošle godine za 2017. godinu – 1.095 milijardi, a za 2018. godinu smo povećali prateći te trendove, kako smo mi to mogli da računamo na osnovu ovog malog broja podataka koje imamo.
Naravno, amandman je odbijen. Rečeno je su ovi iznosi utvrđeni na osnovu makroekonomskih fiskalnih projekcija. Ali, ponavljam, mi to nemamo, mi te brojeve do kraja nemamo. Mi smo samo iskopirali vašu prošlogodišnju projekciju za 2017. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 39. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministri, Sertiću, Vujoviću i Iliću, ovo je poslednji amandman na Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu, koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke.
Gospodine Babiću i gospođo Mrdaković, ja uvek precizno saopštavam ovde informacije kojima baratam.
Mi predlažemo da ovaj zakon ne stupi na snagu 1. januara 2016. godine, pre svega zbog toga što je ovaj zakon antireformski usmeren i vrlo nam jasno, ja mislim, otkriva da Vlada kojom predsedava gospodin Vučić nema reformsko usmerenje. To je bila ključna argumentacija koju smo koristili tokom… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać, magistar dr Blagoje Bradić, Ivan Karić, Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Aleksandar Senić, Dušan Petrović i Miroslav Marinković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Naš predlog je da se poštuje Ustav koji kaže da zakoni u Republici Srbiji stupaju na snagu osam dana po usvajanju u parlamentu. S obzirom da će ovaj budžet verovatno biti usvojen sutra, nema opasnosti, kao što se u razlozima za odbijanje navodi, da možemo da uđemo u 2016. godinu i da onda može da se ugrozi finansiranje penzija, rad državnih organa i slično.
Znači, ukoliko se usvoji sutra, on može da stupi na snagu 23. decembra, pre kraja godine. Pošto fiskalna godina počinje 1. januara, nema nikakve bojazni. Možda se kada je ovaj zakon pisan i bio poslat u Skupštinu mislilo da će on, u skladu sa Poslovnikom, 15 dana stajati ovde da poslanici mogu da se upoznaju sa njim, da će biti usvajan kasnije u toku decembra i onda ćemo doći u situaciju da će biti potrebno manje od osam dana pre Nove godine da zakon stupi na snagu.
Dakle, ako zakon usvojimo sutra, nikakvog razloga nema da on stupi na snagu narednog dana. Takva žurba ne postoji, nema razloga. Osmog dana, 20. i nekog stupiće na snagu, pre 1. januara, ništa nije ugroženo. Mislim da ovim treba da pokažemo da poštujemo Ustav.
O tome je u krajnjoj liniji govorio ovde i komesar Han juče, čini mi se, ne znam ni koji je dan. Rekao je da u ovom parlamentu previše zakona usvajamo po hitnom postupku i po skraćenoj proceduri i da to nije dobro, da to treba raditi u izuzetnim slučajevima. Znači, sada za razliku od 2014. godine, kada smo budžet usvajali 25. decembra, usvojićemo ga 12. decembra. Dakle, nema nikakvog razloga da se ne prihvati ovaj amandman i da zakon stupi na snagu narednog dana, nego treba da se poštuje ustavni rok od osam dana. Hvala.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Vera Paunović, Marija Obradović, dr Aleksandra Tomić, Stefana Miladinović, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, Olena Papuga, Biljana Hasanović Korać, Sabina Dazdarević, Ivana Dinić i Aida Ćorović.
Reč ima Stefana Miladinović.

Hvala vam, predsedavajući.
Uvažene kolege i koleginice, svojim izmenama i dopunama Zakon o budžetskom sistemu po prvi put uvodi rodno odgovorno budžetiranje u budžetski proces.
Članice Ženske parlamentarne mreže na ovaj Predlog zakona podnele su pet amandmana. Prvi amandman koji smo podneli jeste na član 1. Predloga zakona, kojim se u članu 2. važećeg zakona dopunjuje član novom tačkom. Predlagač zakona, odnosno Vlada unela je definiciju u ovaj član koja glasi u predlogu da rodno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Moje koleginice i ja podnele smo amandman i smatramo da ova definicija treba da glasi – rodno budžetiranje je primena rodne analize na budžet Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, radi sagledavanja efekata raspodele budžetskih sredstava na živote žena i muškaraca, sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Smatramo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen jer ova definicija je preciznija. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, Vera Paunović, Biljana Hasanović Korać, Marija Obradović, Stefana Miladinović, Elvira Kovač, Olena Papuga, dr Aleksandra Tomić, Suzana Spasojević, Aida Ćorović, Anamarija Viček, Sabina Dazdarević i Ljiljana Marušić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Marija Obradović.