Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika 106. stav 1.

Ja sam zaista sada zbunjen, jer sam mislio da mi ovde raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Pošto SNS i ja lično pratimo svaki amandman i ja ovde čitajući ovaj amandman, koji upravo govori – u prilogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivrednom i ruralnom razvoju, u članu 1. stav 1. briše se, i takav amandman su potpisali koleginica Čomić i kolega Šutanovac. O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? O merama podsticaja ili o akcizama? Jesu li predlagači toliko zbunjeni, pa ne znaju na koji zakon uopšte daju amandmane? Ja ne znam o čemu se ovde radi? O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? Da li na Zakon o akcizama ili na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju?

To što su predlagači amandmana zbunjeni ili ne znaju o čemu i šta potpisuju, to već više govori o njima, ali ja vas molim da se ne zloupotrebljava govornica Narodne skupštine i da se govori o tačkama dnevnog reda, a sada je na dnevnom redu Zakon o akcizama, a ne Zakon o merama podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Gospodine Babiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik.

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)

Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, vi ste se javili po?

(Gordana Čomić, s mesta: Da objasnim po amandmanu.)

Gospođo Čomić, moje pitanje je samo zbog redosleda, pošto imam jedan broj prijavljenih poslanika. Da li ste po Poslovniku ili po amandmanu?

(Gordana Čomić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Kao povreda Poslovnika. Izvolite.

Ne odnosi se na vas, niste vi povredili, osim ako se u povredu za predsedavajućeg ne smatra da se vodi računa o usklađenom radu odbora. Zato što amandman u ovakvom tekstu ne može da uđe u plenum ako ga nije odobrio i o njemu glasao odbor, matični odbor, u ovom slučaju Odbor za finansije. Dakle, nije do vas, nego je do ukupnog konteksta u kome se donose amandmane, pošto je ovaj amandman imao ispravku iz formalnih razloga, ali ispravka nije stigla do plenuma. Bila je na Odboru za finansije i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i glasano je o amandmanu sa ispravkom. Zato kažem da nije neposredno greška predsedavajućeg, nije uopšte greška predsedavajućeg.

U ovom načinu kako donosimo budžet vrlo se lako dogodi da ispravka amandmana iz formalnih razloga prođe kroz odbore, ali da u takvom pisanom delu ne dođe kroz ovo. Ako želite da odbacite amandman, ja nemam ništa protiv, ali je to objašnjenje – amandman se ne može pojaviti dok ne prođe najmanje dva odbora i dok se na tim odborima ne donese odluka da ili je u skladu sa Ustavom, ili se odbacuje iz Poslovnikom utvrđenih razloga, ili se obaveštava da je u skladu sa Ustavom, a predlaže da se ne prihvati od predlagača. Ovaj amandman je tako prošao. Postoji ispravka.

Kao što ste rekli, gospođo Čomić, nisam prekršio Poslovnik.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajući, smatram da ste na neki način povredili član 107. Poslovnika, zato što smatram da ste makar, ako niste prekinuli gospodina Babića, trebali vi da date pojašnjenje i da kažete da su narodni poslanici imali 24, 48 časova da pročitaju 2000 stranica, napišu amandmane, podnesu amandmane.

Tako da, ne radi se o nikakvom neznanju, ne radi se o bilo čemu, radi se o permutaciji i ta permutacija, kao što je gospođa Čomić objasnila, je čak bila ispravljena, nije stigla do odbora itd. Tako da, mislim da ovo nije ni korektno da se na ovaj način osporava rad poslanika koji su dali amandman sa najboljom namerom. Možda se moglo ukazati, mogao je odbor da ospori, ali smatram da ste vi trebali da ukažete na to gospodinu Babiću kada je reklamirao Poslovnik.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.

Ja sam odlučio da pokušam da se suzdržim i od davanja obaveštenja i objašnjenja, jer mi se to tumači da ja učestvujem u raspravi.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po povredi Poslovnika.

Član 104. Poslovnika, gospodine predsedavajući.

Evo, sada smo videli da u stvari nisu krivi potpisnici pogrešnog amandmana na pogrešan zakon, nego je kriv odbor.

Gospodine Arsiću, molim vas, prihvatite tu krivicu za one koji nisu sposobni da prihvate odgovornost da su potpisali nešto što je pogrešno.

Ja bih mogao da razumem predlagače amandmana da su ustali i rekli – pogrešili smo u brzini, u bilo čemu. U redu je, dešava se, razumem. Ali, prebaciti odgovornost na Odbor za finansije, pa i na tome se beži od odgovornosti.

Zamislite situaciju, gospodine Bečiću, da gospodin Pajtić…

(Marko Đurišić, s mesta: Kakve ovo veze ima? I on može da priča?)

Objasniću vam, gospodine Đurišiću.

… ako bi ga pitali – zašto ste potpisali ugovor za Heterlend i prebacili i proneverili više od milion evra novca građana Vojvodine, a on kaže – znate, imao sam samo 24 časa za taj ugovor, razumite me, malo vremena sam imao. Tu nema opravdanja, gospodine Bečiću.

Bravo, gospodine Božoviću.

Ako dopustite, sada bih dao objašnjenje i upitao gospodina Babića…

Nemojte da dobacujete, gospodine Božoviću. Posle ćete opet reći da niste dobacili.

Molim vas, gospodine Šutanovac, imajte strpljenja.

Zamolio bih poslanike, gospođu Čomić i gospodina Janka Veselinovića da, pošto sam imao razumevanje i tolerisao da oni krše Poslovnik i da u sklopu javljanja po Poslovniku kažu nešto što se nije odnosilo, tj. koriste javljanje po Poslovniku i nešto što se nije odnosilo na moju povredu Poslovnika, kao što su i sami rekli na kraju da nisam povredio Poslovnik, ja sam tu mogućnost dao i gospođi Čomić i gospodinu Janku Veselinoviću, nisam ih prekinuo…

(Marko Đurišić, s mesta: Samo meni ne.)

Molim vas, gospodine Đurišiću, da me saslušate.

Znači, pošto sam dao i gospođi Čomić tu mogućnost da govori dva minuta i gospodinu Veselinoviću da govori dva minuta, ja sam morao da dam bar jednom poslaniku sa ove druge strane da u dva minuta kaže šta hoće. Možda sam pogrešio u sva tri slučaja, ali…

(Dragan Šutanovac, s mesta: On je pričao prvi put, on četiri puta.)

Molim vas, gospodine Šutanovac, molim vas.

Evo, ako opet mogu da vam pročitam član Poslovnika, da zbog ovoga što vi radite ja bih morao da vas opomenem.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Zašto?)

Zato što dobacujte sa mesta, što govorite, a nisam vam dao reč.

Evo, da pročitam još jednom. Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je dobio i zatražio reč, što je u vašem slučaju tako, što i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, što je takođe u vašem slučaju, odnosno ometa govornika ili na bilo koji drugi način ugrožava slobodu govora, da se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku itd. I ono što je govorio gospodin Božović, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Znači, sve je to osnov za opomenu, koju ja kao predsedavajući moram da izričem. Tako da vas ja molim da to ne činite više, da ne bih morao da poštujem Poslovnik.

(Balša Božović, s mesta: Poslovnik.)

Morate sačekati, gospodine Božoviću, da završim sa gospodinom Šutanovcem.

Sada u ovom trenutku pitam - po kom osnovu želite da se javite?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku. Izvolite.