Hvala.
Gospodo ministri, član 17. govori o roku u kom su jedinice lokalne samouprave dužne da od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade odluke o budžetu sa članom 1. stav 1. ovog zakona, a taj član se odnosi na budžetiranje, odnosno način pravljenja budžeta, koristeći rodno odgovorno budžetiranje.
Vlada je bila predvidela rok od šest meseci. Amandmanom kolega koje smo malopre čuli taj rok je pomeren na 1. decembar 2016. godine. Mi smo bili predvideli rok od devet meseci, znači, kraći od onog roka koji je Vlada prihvatila. Mislim da je dobro što je vlada prihvatila taj amandman. Mi smo takođe tražili da se rok produži ne za 11, koliko je na kraju prihvaćeno od strane Vlade, nego za devet meseci. Svi znamo da nas negde u aprilu mesecu verovatno čekaju lokalni izbori. Da je ostao ovaj rok od šest meseci, nijedna lokalna samouprava ne bi stigla. Našla bi se usred izbora u trenutku kad bi morala da ispunjava ovaj rok. Mi smo zato predložili ovaj rok od devet meseci. Drago nam je da je prihvaćen ovaj drugi amandman jer se time omogućava da nove lokalne samouprave posle lokalnih izbora usvoje i prilagode svoj budžet rodnom planiranju budžeta.
U svakom slučaju, razumemo zašto nije prihvaćen naš amandman, zato što je prihvaćen jedan drugi sa malo dužim rokom, ali dobro je da je Vlada imala sluha da ovaj rok koji je ona predložila može da proizvede problem.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Dušan Petrović, Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Ovaj član 18. je poslednji član i kao i svaki poslednji član svakog zakona određuje kad zakon stupa na snagu.
Iz meni nepoznatog razloga, i ovde je stavljeno da zakon stupa narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne osmog, kako propisuje Ustav, i govori da samo u izuzetnim situacijama može i u kraćem roku. S obzirom da ne vidimo razlog da se ne ispoštuje taj ustavni rok od osam dana, ponavljam, neke stvari u ovim izmenama i dopunama treba da se primenjuju tek od 1. januara 2016. godine. Znači, ne postoji nikakav razlog za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana, umesto osmog kako to kaže Ustav. Mi smo predložili da poštujemo Ustav, da poštujemo predvidljivost zakona, da mogu svi korisnici zakona i oni na koje se zakon odnosi, da se u dovoljnom roku upoznaju sa onim što ova Skupština usvaja. Zato i stoji taj rok od osam dana, a ne da nešto krene da važi od sledećeg dana, pa da ljudi i ne znaju, pa kad dođete na sud, to što vi ne znate neki zakon vas ne oslobađa.
Ponavljam, komesar Han je juče u ovom parlamentu govorio o tome da nije dobro što Skupština usvaja zakone po hitnom postupku. Takođe nije dobro ni što se ovaj ustavni rok od osam dana tek tako bagateliše, što se bez opravdanog, stvarno opravdanog razloga skraćuje. Ponavljam, možda je Vlada mislila da ćemo ove zakone usvajati krajem decembra meseca, jer trebali smo da čekamo, odnosno za ove nismo trebali da čekamo 15 za raspravu, ali kao verovatno deo pratećih zakona usvaja se zajedno sa budžetom i ja ne vidim razloga, s obzirom da ćemo ga usvojiti sutra, da se ovaj amandman ne prihvati.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sledeća tačka – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, juče smo započeli, ministre Vujoviću, priču o ceni goriva u Srbiji. Ja sam rekao da je cena goriva u Srbiji neprimerena u odnosu na stanje ekonomije u Srbiji i rekao sam da je ona ne usklađena i sa cenama goriva i Evropi. Rekao sam vam primer da je u Austriji cena goriva manja nego u Srbiji, 20 dinara, ministre Vujoviću. Vi sa ovim zakonom tu cenu dodatno povećavate.
Gospodine Vujoviću, pogledajte. Ovo je slika pumpe „Avanti“ u Insbruku, u Austriji, sinoć slikana. Cena goriva 1,01 evro. Prosečna plata u Insbruku je 1.450 evra. Ovo je slika NIS Jugopetrola danas u Srbiji 132, 140 dinara. Gorivo u Srbiji je skuplje 20, 30 dinara, gospodine Vujoviću, nego u Austriji. Znate kolike su plate, gospodine Vujoviću, u Srbiji? Da li vi idete na pijac? Kako možete povećavati akcize na gorivo koje je skuplje? Javili su nam se ljudi iz Bosne. Rekli ste ne istinu juče. Cena goriva u Bosni i u Federaciji i u Republici Srpskoj je 0,85 evra, gospodine Vujoviću, 30, 40 dinara razlike. U Makedoniji 0,8. Rekli ste ne istinu, gospodine Vujoviću.

Hvala.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Pridružujem se kolegi Janku Veselinoviću. Dobili smo pogrešne informacije od ministra o cenama goriva, i to je stvarno, s jedne strane, amaterski, a s druge strane nije ni profesionalno, jer nema potrebe da u 21. veku neko pomisli da može da nam proturi ne istinitu informaciju. Bez obzira na cenzure i na sve ono što se dešava, ipak se lako dolazi do nekih realnih informacija.
Potpuno je neprimereno, loše, neki bi rekli i neku goru reč nego ja, da se u ovoj eri opšteg pada cena nafte i naftnih derivata na svetu, da jedina država na svetu gde se poskupljuje cena goriva je Srbija. Koliko na svetskom tržištu padne cena sirove nafte, a to bi trebalo logično da se pretvori i u pad cena nafte u maloprodajnim, odnosno naftnih derivata u maloprodajnim objektima, u Srbiji cene rastu. Kaže se to je malo, dinar, dva, dinar, dva, tri, ali pitanje je zašto uopšte da se tako nešto dešava?
Našim amandmanom mi predviđamo smanjenje akciza na sve naftne derivate i na ostale energente koji su ovde pomenuti, jer je to potpuno u skladu sa politikom zaštite standarda građana i stvaranja uslova da privreda bude rasterećena suvišnih troškova koji dolaze iz ove oblasti.
Ne postoji nikakav razlog, nikakvo objašnjenje da prvi put u istoriji u jedinoj zemlji na svetu, kada svuda pada cena nafte, izvinjavam se što sam vas probudio, samo građani Srbije moraju da plaćaju gorivo skuplje. Da li ponovo očekujte da ljudi idu preko granice… (Isključen mikrofon.)

Molim vas da poštujemo vreme.
(Zoran Živković, s mesta: I nož i pogača su u vašim rukama.)
Dakle, šta vam se više dopada? Nož ili pogača?
(Zoran Živković, s mesta: Izaberite sami.)
Da li je tako? Dobro. Ne bih ja tako sa ženama.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena gospođo Bogosavljević Bošković, poštovani ministri Vujoviću i Antiću, gospodine Mijailoviću, vidim da su se umorili malo narodni poslanici SNS. Nema gospodina Babića, nema ostale gospode da diskutuju, ali ja se priključujem, poštovana gospodo, govoru gospodina Veselinovića iz Pokreta za preokret i govoru gospodina Zorana Živkovića. Zašto? Nije prihvatljivo, poštovana gospodo, da trenutni pad cene nafte na svetskom tržištu Vlada Republike Srbije koristi za povećanje akciza na naftne derivate.
Poštovana gospodo, valjda smo svi naučili da, ako pada cena nafte, onda i naši građani treba da osete taj pad, a ne da mi sada pokušavamo da naše građane ne informišemo o tome šta se dešava u svetu i da oni imaju iste cene za benzin, za naftu, kao što su bile pre pada cene nafte. To nije prihvatljivo, ja mislim. Ako Vlada nema osećaj za građane, mi narodni poslanici moramo da ga imamo.
Druga stvar, mi predlažemo da se aktuelni pad cene nafte na svetskom tržištu odrazi i na cene derivata u domaćoj privredi. Dakle, građani to da osete, ali i naša privreda. Ponovo ovim predlogom Vlada dolazi sa jednom idejom koja je suprotna proklamovanoj politici.
Smatramo da ono što bi bio naš predlog usvojen u Narodnoj skupštini bi značilo i ubrzavanje privredne aktivnosti, a kao posledicu imali bismo mogući privredni rast, a pri tome i povećanje zaposlenosti u privatnom sektoru. Ako sledimo predlog Vlade, ništa od toga se neće desiti, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Antić.