Zahvaljuje.
Član 6. je zanimljiv iz dva razloga. Prvi razlog je što definiše šta su to neoporezivi prihodi, a drugi što se odnosi na dnevnice.
Pre nepunih dva meseca ili tri imali smo odluku Vlade i promenjenu uredbu o tome da dnevnice na službenom zadatku u zemlji da su 150 dinara, a dnevnice za službena putovanja u inostranstvo 15 evra, što su ljudi verovatno sklonim populizmu dočekali velikim aplauzima, a ljudi koji znaju kako se vodi država se prekrstili i sa levom i sa desnom rukom iz dva razloga.
Prvo što se takvom uredbom uvela dodatna obaveza za privatne kompanije koje su u obavezi da poštuju ovaj isti Zakon o porezu na dohodak građana i za sve iznose za koje neka privatna kompanija ovde šalje nekog u inostranstvo je morala da plaća dodatni porez iznad 15 evra, a ako ste videli zaposlenog u bilo kojoj kompaniji koja ima ozbiljnih potreba za poslove koje sklapa po Evropi i to da spojite sa 15 evra onda vidite koliko je kancerogen populizam gde mu mesto nije.
No, srećom evo ga zakon pa se ta greška popravlja. Ja sam uvek pristalica toga da nije čak ni važno ko je grešku napravio, nego je važno grešku popraviti i važno je onom ko grešku popravlja kazati – e, sad si dobro uradio, ono pre je bilo sačuvaj bože.
Dakle, ovim porezom, ovim zakon se utvrđuje dnevnica za službena putovanja u zemlji do 2.168 dinara, što je dobro za službena lica iz vojske, policije, inspektore, zavodi, svi oni koji imaju fizički po 12, 13 sati posla na terenu po Srbiji, a dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo do 50 evra.
Samo jedna kratka opaska svima onima koji su skloni da zaviču kako je to jako strašno i sramota što putujemo svi tako po inostranstvu, to je sve sačuva bože, to treba da se štedi, da podsetim na 10 godina između 1990. i 2000. godine gde nigde niko nije putovao nikad, a uštedeli smo onoliko, tako da smo 2000. godine iskreno zažalili za svim tim što smo uštedeli nebivajući deo moderne evropske i svetske zajednice. Mogu samo da vam uputim molbu da sa pažnjom govorimo o troškovima putovanja pripadnika ministarstava, Vlade, parlamenta, koga god. I da znate da je svaki taj trošak bilo koga od predsednice Skupštine, preko predsednika države do poslednjeg službenika ministarstva investicija. Ako posumnjate da je investicija, onda se setite tih devedesetih gde smo svi sedeli izolovani blatnjavim zavesama svuda okolo. To štednja nije.
Kritikujte sve nas koji putujemo. Nemojte da pravimo štetu zemlji koju svi predstavljamo. Hvala vam.

Hvala puno na ovim rečima.
Reč ima Ljubiša Stojmirović.

Na ovom primeru se pokazuje ono što sam rekao za prethodni amandman. Veoma brzo je ispravljeno ono što je urađeno jer se videlo da to ne donosi efekte i rezultate koji su traženi.
Što se tiče ovog drugog dela koji je spomenula koleginica Čomić, ja se potpuno slažem da je neophodno putovati. Možda nije baš poređenje najbolje vezano za devedesete godine jer tada nije bilo baš da mi nismo želeli da putujemo nego su bile okolnosti koje su to i onemogućavale.
Međutim, neka nam najbolji primer bude ova borba za prijem, odnosno ne prijem Kosova u UNESKO, da nije bilo akcije svih naših iz ministarstva, iz Vlade, iz drugih organizacija da pokušaju da utiču na pojedine zemlje da se opredele onako kako su se opredelile najverovatnije ne bi došlo ni do uspešnog glasanja, odnosno rezultata u UNESKO.
Zato mislim da je obavezno putovati, ali trebamo sebe da naviknemo i sve oko nas i građane i novinare da ne bude to samo izgovor da nekoga napadamo, da nekoga pljujemo jer svako to putovanje donosi neki rezultat koji je u interesu svih građana Srbije i za samu Srbiju.
Ja mislim da neće biti nikakvih problema, da ćemo mi biti mnogo mudriji, pametniji u budućnosti, da ćemo to rešiti onako kako treba. Hvala.

Reč ima Goran Kovačević.

Dame i gospodo, hajdemo malo da se podsetimo zašto je ova odluka u stvari i doneta. Pre otprilike dva-tri meseca imali smo situaciju da su troškovi za službena putovanja bila enormna. Ovo nema nikakve veze sa devedesetim, ovo ima veze sa 2015. godinom.
Budžet Republike Srbije, rashodi za zaposlene su 24,5%, a u tu ekonomsku kategoriju ulaze i putni troškovi. Na osnovu izveštaja iz Trezora, koji smo jasno mogli da uočimo i vidimo, shvatili smo da su prihodi koje pojedini ostvaruju, odnosno rashodi za zaposlene pojedinih fizičkih lica enormno visoki na ekonomskim kategorijama koji se tiču putnih troškova.
Nesporno je da u bavljenju poslom privatne kompanije imaju prava i obaveze i delimično jeste u pravu, ali se ovde radi pre svega o zloupotrebama koje su uočene u javnom sektoru. Ne radi se samo o funkcionerima u Republici Srbiji, radi se velikom broju institucija koje funkcionišu na teritoriji države Srbije, gde su rashodi za službena putovanja enormni.
Naravno da je već tada rečeno da je to ad hok odluka i da ta odluka podrazumeva da se trenutno zaustave ogromni rashodi koji su proisticali iz te ekonomske kategorije. U međuvremenu jasno je uočeno da problem mora da bude rešen i ovo je rešenje koje podrazumeva da će službena putovanja biti regulisana na drugačiji način. Ali, suština nije u dnevnicima, u njihovim visinama, već u nameni i svrsi za isplatu tih dnevnica.
Potpuno je besmisleno da imate rashode za zaposlene, odnosno za lična primanja koja su samo jedan deo i u istom tom iznosu dnevnicu u toku jednog meseca. To je ono sa čim se suočava naše društvo. To govori pre svega o činjenici da javni sektor u Srbiji vrlo često i pojedinci u javnom sektoru funkcionišu potpuno drugačije u odnosu na privatni sektor. Ono što je suština, jeste izmena načina i mentalnog sklopa funkcionisanja pre svega u javnom sektoru.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Da, zahvaljujem.
Sada imamo ilustraciju koliko se mi razlikujemo u pristupu. Ako imate 700 ljudi koji imaju službena putovanja, od njih 700, sedam ima zloupotrebu. Ne menjaš uredbom iznos dnevnice, nego tražiš za zloupotrebu tih sedam odgovornih. To je razlika u pogledu na svet. Zato se mi razlikujemo. Zašto je zajednička šteta ako nastavite - aha, ovih sedam od 700 su zloupotrebili, udri po svih 700? Tako ne rade uspešna društva. To je suštinska razlika.
Mi nemamo nikakva zadovoljstva u tome što je to slatko za populističke uši - sad se on njemu osvetio. Nemamo, pošto to u srži onemogućava uspešno društvo. Uspešna društva imaju pojedinačnu odgovornost, a ne prave poteze ad hok, ili kako god hoćete, tako što nanose štetu onima koji najnormalnije u skladu sa svim propisima obavljaju svoje dužnosti. To je problem. To je problem vašeg pristupa rešavanju svih stvari. To je problem koji imamo i u obrazovanju, koji ja zovem - obraćaš pažnju samo na ono dete koje ili ima disciplinski problem ili jako slabo uči, umesto da okreneš sistem obrazovanja prema onome ko je dobar. To su ključne razlike i dobro je što te razlike postoje, jer jedni od drugih možemo da učimo usput.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Nažalost, ovo ne rešava problem koji je, da kažem, izazvao problem. Znači, problem zloupotreba dnevnica se ne rešava na ovaj način, nego u želji da se navodno reši taj problem na potpuno pogrešan način je napravljena višestruka šteta.
U ovom slučaju se ispravlja jedan deo te štete koja je napravljena, a to je da su preduzeća privatna, koja su upućivala i upućuju zbog potrebe posla svoje radnike na službeni put, morala da plaćaju zbog promene uredbe Vlade porez državi, ili veći, ili da ga plaćaju a da ga ranije nisu uopšte plaćali. To je dobro, ali je loš ovaj drugi deo vezan za javni sektor. Ja se sve slažem, bilo je verovatno zloupotreba, možda ima nekorisnih odlazaka na službene puteve i slične stvari, ali promena uredbe to nije uopšte rešila, nego je zaustavila sve. Sad mi čekamo da se nešto desi. Ovo nije to. Ovo ne rešava taj problem. I dalje ostaju dnevnice za službena putovanja u državnom javnom sektoru onako kako je Vlada propisala. I dalje nema nikakvih parametara na osnovu kojih će se meriti da li je neko ko je negde otputovao ostvario neki efekat, nešto naučio, nešto uradi. Ništa od toga nema.
Znači, imamo samo jednu demagošku priču gde premijer negde kaže – aha, tamo neko krade na dnevnicama, uzima dnevnice, sad ću ja njima da smanjim na 150 dinara u državi, na 15 evra u inostranstvu. Pa, to je ponižavanje ljudi koji onda treba da idu nešto da odrade za ovaj posao i u Srbiji i van nje. Ja bih voleo da vidim da se taj problem rešava, osim ovde verbalne želje i namere iskazane da se to uradi, ali ovo nije to. Ovim rešavamo problem koji smo napravili u privatnom sektoru, jednim delom rešava. Ali, hajde da rešimo taj problem ozbiljno, a ne nekom pukom demagogijom i demagoškom pričom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.