Zahvaljujem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika ministru.)
Gospođo Jerkov, po amandmanu?
Ministar vas nije pomenuo.
(Aleksandra Jerkov dobacuje.)
Nije pomenuo, on je zamolio poslanike da pažljivo pročitaju zakone i ako nemaju mogućnost, nisu stručni za tu oblast da traže pomoć, da se upute u to.
Tako da vas uopšte… Čak je rekao – poslanike, a poslanika koji je govorio. Tako da vas molim, znate moje pravilo da samo ako ste imenom i prezimenom pomenuti možete da, da ja tako tumačim Poslovnik, osim ako ste vređani, a to u ovom slučaju nije bilo.
Znači, ta pogrešna tumačenja izlaganja to, pogotovo kod ovako velikog broja amandmana.
(Jovan Marković dobacuje.)
Gospodine Markoviću, gospođica Jerkov to vrlo vešto radi i sama. Ne morate da bude advokat, da se ubacujete, dobacujete i da kršite Poslovnik. Nema potrebe gospodine Markoviću.
Vi ste uljudan čovek, bili predsednik opštine. Nemojte da se tako ponašate kao što sada to radite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu gospođice Jerkov. Izvolite.

Prihvatam gospodine Sertiću da Železara nije javno preduzeće, ali možete da mi kažete, pošto se ne finansira iz budžeta, nego iz Fonda za razvoj, da mi kažete samo čije su to pare u Fondu za razvoj i kada to odgovorite, a onda odgovorite molim vas – koliku  platu imaju i gde plaćaju porez, jer to u Fondu za razvoj su pare građana. Verujte, njima je svejedno da li ste napravili igru reči, jer pare su njihove i u jednom i u drugom slučaju i krijete kolike su im plate i gde plaćaju porez i u jednom i drugom slučaju.

Ja bih zamolio poslanike da se stvarno vratimo na amandman koji je predmet rasprave. Ako vama nije jasno po kom amandmanu mi sada raspravljamo, ako nemate pred sobom amandmane, ja ću svaki put da pročitam amandman, ako vam je to zadovoljstvo.
Znači, neću dopustiti od ovog trenutka da se govori van amandman koji je predmet rasprave. Zahvaljujem se.
Da li po amandmanu neko želi da govori?
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću probati da objasnim zašto predlagač traži da se briše sve oko javnog preduzeća, oko opšteg interesa. Ponavljam, oni su imali javni interes koji se svodio otprilike na privatni biznis. Pa, da objasnim. Gospodi će to biti vrlo jasno.
Pre privatizacije NIS-a, kada je bio u javnom interesu, odnosno u njihovom interesu, beše 2008. godina, ministre, iskazao je gubitak od osam milijardi. Gubitak od osam milijardi NIS. To je bila protivvrednost oko 10 miliona evra, ako se ne varam. Tako, osam milijardi, to je najmanje 10 miliona evra. Dobitak koji je posle privatizacije ostvarivan, a da budemo iskreni, NIS nije prodala SNS, niti ova većina, nego neka druga većina koja sada na tome prigovara, dobitak je sledeće godine bio 50 milijardi, što je bilo negde preko 500 miliona evra, ako se ja ne varam.
Sada mi nije jasno kako se to desilo i pod kojim okolnostima, pa bi ovi predlagači amandmana trebali da nam objasne da li je taj javni interes bio da prazne naše džepove, da pune svoje džepove i da naprave gubitak? Tamo gde je trebao da bude dobitak pola milijarde, da naprave…
(Marko Đurišić, s mesta: Je li ovo tema?)

Gospodine Đurišiću, ja ne mogu da čujem gospodina Rističević, jer čitavo vreme dobacujete. Ako gospodin Rističević ne govori o temu, ja sada ne mogu ništa da čujem, jer čitavo vreme iz poslaničke grupe DS i od strane vas dobacuje se i stvara se buka u sali. Dopustite da čujem ono što govori gospodin Rističević.

Moje pitanje je vrlo jasno – koliko se to kralo iz NIS-a, kada je posle privatizacije dobitak bio 500 miliona evra, a pre toga je ostvarivan gubitak? Prema tome, ja tvrdim da je stranka bivšeg režima, umesto javnog interesa, imala privatni interes, da je praznila džepove građana, a punila svoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, ja imam razumevanja za ocene amandmana onako kako su dati i sa obrazloženjima u izveštaju koji je Vlada dala, ali ću učiniti još jedan napor da vam skrenem pažnju na možda i neke dodatne činjenice i okolnosti koje bi možda kod vas promenile mišljenje kada je u pitanju amandman koji je predložila poslanička grupa SPS, a koji sam ja potpisao.
Podsećanja radi, u načelnoj raspravi ukazao sam na nešto što ni u kom slučaju ne može da se ignoriše i na činjenice koje ne mogu da se dovode u sumnju. Radi se o preduzećima koja faktički postoje, preduzećima koja u faktičkom smislu reči imaju osnivače, gde se kao osnivači legitimiše više jedinica lokalnih samouprava. Radi se o preduzećima koja, između ostalog, obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Radi se o preduzećima koja imaju pravni status javnih preduzeća. Radi se o preduzećima koja u obavljanju svoje delatnosti pokrivaju ogromne površine, i po nekoliko hiljada kvadratnih kilometara. Naveo sam u načelnoj raspravi da jedno preduzeće obavlja delatnost na teritoriji od 5300 kilometara kvadratnih, da pokriva teritoriju čak blizu 10 jedinica lokalnih samouprava.
Međutim, ovo preduzeće nije podvedeno pod zakonsku normu. U obrazloženju koje sam dobio kada je odbije amandman poslaničke grupe SPS, čiji sam ja potpisnik, stoji da je ovo pitanje regulisano drugim zakonom. Nažalost nije, zato što se radi o javnom preduzeću. Mi ćemo posle regionalnih deponija, uvaženi ministre Sertiću, imati nova preduzeća koja će takođe obavljati delatnost od opšteg interesa. Imamo ih već sada. Posle deponija, to su reciklažni centri. Ako Bog da, i Vlada na tome radi, biće i spalionice, biće i termoenergane, biće sve ono što opet potpada pod javni interes i sve ono što se u okviru javnog interesa može vezati za delatnost upravo ovakvih preduzeća.
Ja moram da skrenem pažnju da, imajući u vidu da Zakon o javnim preduzećima ne prepoznaje ova preduzeća, barem ne u smislu njihovog ustrojstva, barem ne u smislu konstituisanja njihovih organa i tela, barem ne u smislu imovinske strukture tih preduzeća, onda imamo problem nedostatka zakonske regulative.
Pravni sistem, pošto sam pravnik, to moram da kažem, ni u kom slučaju ne dozvoljava improvizacije, ne dozvoljava voluntarizam, a ovde voluntarizam postoji iz jednostavnog razloga što oni koji upravljaju ovim preduzećima imaju želju i volju, ali nemaju zakonski okvir pod koji mogu da podvedu način izbora direktora preduzeća, imovinsku strukturu u okviru kapitala preduzeća i svega ostalog što muči ova preduzeća regionalnog karaktera.
Znam da vi imate jedan širi opseg posmatranja, da vam je poznato da nisu samo preduzeća u ovakvom statusu, imamo i javne ustanove koje takođe u okviru svojih delatnosti pokrivaju veliki deo teritorije Republike Srbije. Imamo u Zrenjaninu javnu ustanovu kulturnog tipa, koja pokriva poprilično veliki broj opština. Takođe se postavlja pitanje zakonske regulative.
Mislim da ovakav pristup koji ima Socijalistička partije Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, kada je u pitanju ovaj deo zakona, podrazumeva samo jedan jedini cilj, da javna preduzeća koja faktički egzistiraju kao regionalna preduzeća negde moraju biti sistematizovana. Po prirodi stvari koje se vezuju za status takvih preduzeća, najlogičnije je da budu sistematizovana u odredbama Zakona o javnim preduzećima, imajući u vidu činjenicu da sva ta preduzeća imaju u svom nazivu prilikom upisa u Agenciji za privredne registre upravo ovakav naziv – javna preduzeća čija je delatnost obavljanje poslova od opšteg interesa.
Moram samo da podsetim da je pravni sistem jedna celina neprotivrečnih normi, međusobno usklađenih, koje u ovoj situaciji moraju da postoje kada se tiče ovakvog osnivanja, ustrojstva i daljeg razvoja javnih preduzeća koja, kako sam naveo, imaju isključivo regionalan karakter. Molim vas da uvažite apel onih koji u tim preduzećima trenutno rukovode, to je njihova upravljačka strukturu, koji su postavili niz pitanja kada su i tražili mišljenja od resornih ministarstava, počev od činjenice kako ustrojiti osnivački akt. Mi smo amandmanima ovde već naveli mogućnost da osnivački akt u toj situaciji mora da bude ugovor i ne može biti ništa drugo, jer ugovor potpisuju svi oni koji participiraju u osnivanju preduzeća, a osnivači su jedinice lokalnih samouprava, najmanje dve. Naravno, ima ih u konkretnom slučaju i više.
Da bi se taj ugovor moga zaključiti, logično je da svaka jedinica lokalne samouprave na nivou odlučivanja skupštine jedinice lokalne uprave, jer je to isključivo u nadležnosti skupštine, donese odluku o osnivanju regionalnog preduzeća i na osnovu odluka skupština jedinica lokalnih samouprava se može doneti, odnosno zaključiti ugovor, u kome će sve potpisnice jedinica lokalnih samouprava definisati pitanje ovakvog načina i statusa preduzeća koja imaju regionalan karakter.
Molim vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu, bilo bi mi veliko zadovoljstvo da nam kažete, jer bi to olakšalo upravo onima koji rade u ovim regionalnim preduzećima, da znaju koji je to zakonski okvir ako već u obrazloženju stoji da postoji drugi zakon koji definiše ova pitanja koja sam otvorio, koja je to zakonska procedura u okviru kog zakona i na koji način je definisan.
Mi nismo, kao što znate, imajući u vidu, da smo odgovoran deo Vlade kritizeri zakona u smislu da tražimo da se sve briše. Daleko od toga, naročito imajući u vidu činjenicu da politička atmosfera kada su u pitanju ovi zakoni unazad više od 20 godina na potpuno identičan način definiše određena pitanja i izbore direktora koji se iz političkih struktura postavljaju, sve ono što je bilo kritika postoji unazad prilično dugo. Mi se time nećemo baviti, ali se zato bavimo ovakvim amandmanima koji po dubokom ubeđenju poslaničke grupe su SPS, biću slobodan da kažem i mom lično, mogu samo doprineti poboljšanju kvaliteta zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Gospodin Ćirić, da li želite po amandmanu, gospodina Jovanovića? Izvolite.

Žao mi je gospodine Bečiću što mi niste dali reč kada sam se javljao na amandman koji smo dali kolege iz poslaničkog kluba DS.