U raspravi u načelu sam objasnio šta je bila veoma važna intencija kod rešavanja pitanja problema zloupotreba najčešće na lokalu i šta nam se dešavalo u prethodnom periodu, šta smo to uočili i zato u članu 14. tako napisali.
Dakle, veoma često se dešavalo da u lokalnim samoupravama preduzeće se dovede do bankrotstva, javno preduzeće koje je osnovala lokalna samouprava. Različitim mahinacijama, prevelikim zapošljavanjem, neracionalnom politikom, pre svega ekonomskom, ispumpavanjem para iz budžeta svake godine tih preduzeća, vi napravite od preduzeća koje je dobilo na početku jedan zadatak da u ime društva na lokalu realizuje posao, dovedete ga do stečaja ili gotovo do gašenja, onda sve radnike prebacite u novoformirano preduzeće, koje obavlja identičnu delatnost i samo nastavite dalje da radite, a sav taj minus iz postojećeg preduzeća prebacite na Republiku, odnosno na privredu, odnosno na sve građane.
Upravo da bismo sprečili mogućnost brojnih zloupotreba koje su uočene u prethodnom periodu, stavili smo član 14. da glasi tako da više niko ne može da osnuje preduzeće na lokalu sa istom delatnošću, sa istim načinom rada, osim u slučajevima ako se radi o javno-privatnom partnerstvu i ceo taj posao mora biti definisan po pravilima koja su definisana u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Veoma jednostavno i veoma jasno i ne znam šta ovde nije tako razumljivo, jer to sam već obrazlagao i potrudiću se za svaki amandman koji budete predložili i za svaki član zakona da vam dam ovako jednostavno objašnjenje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Gospodine ministre, meni je vrlo interesantno vaše obrazloženje ovog člana, jer vi sada govorite kako se u praksi pokazalo da su neka javna preduzeća napravila dugove, pa su se onda ispumpavale pare, gasila itd. i vi sada to hoćete ovim članom zakona da sprečite.
Sada, pošto odgovornost u vođenju javnih preduzeća postoji oduvek u zakonu, pa mogu da čitam sada važeći zakon, koji je donela ova većina pre dve i po godine, kako je moguće da se to dešavalo a da niko nije odgovarao? Koja je onda garancija da se to sada neće dešavati? Vi pričate negde da se nešto dešava. Verovatno ima takvih slučajeva, naravno, ne mogu da kažem da nema, ali ko je za to odgovarao? Po zakonu koji važi, koji govori o tome ko odgovara za poslovanje javnih preduzeća, te norme su iste i u važećem zakonu i u ovome koji danas usvajamo, nema tu velikih promena, sem ako ne mislite, sada klimate glavom, ima promena. Šta, ima promena, neće biti izvršni odbor, sada neće postojati? Da li je to bio razlog da se uništavaju preduzeća? Nije, naravno.
Gospodine ministre, ta priča, mi vam ne verujemo, jer niste naveli primere da su odgovarali neki ljudi koji su to uradili. Gde je onda nama uverenje da se to neće usvajanjem ovog zakona ponovo dešavati?

Zahvaljujem.
Reč ima dr Vladimir Pavićević kao predlagač.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi gospodine Sertiću, poštovane gošće iz ministarstva i uvaženi gospodine Bečiću, želim da podržim svoje kolege, gospođu Jerkov i gospodina Đurišića, u argumentaciji ovog stava oko amandmana na ovaj član Predloga zakona.
Moram da kažem jednu stvar i gospodi narodnim poslanicima iz vladajućih stranaka. Mene je ministar Sertić evo sada ovde dodatno ubedio da smo bili u pravu kada smo podneli amandman „briše se“ na član 14. Gospodine Sertiću, moram jednu dilemu sada da vam kažem, vi ste sada nama objasnili na osnovu sadržine stava 2. člana 14. da se sprečavaju zloupotrebe koje su evidentirane itd, a onda je naša dilema bila kako to da se onda stavom 3. ovog člana izuzimaju iz svih tih mera, koliko mi razumemo, svi gradovi, i grad Beograd?
Na primer, neki građanin koji nas sada sluša i hoće da prati neku argumentaciju i on kaže – vidiš, imamo posla sa jednim ministrom, koji hoće da spreči zloupotrebe ovde, onde, u jedinicama lokalne samouprave, a onda mi pročitamo da sve to ne važi u svim gradovima u Republici Srbiji i u gradu Beogradu. Ja onda mislim da neki naš građanin, razuman čovek, po logici stvari, ministre Sertiću, zaključuje ovako, znači, sve ove zloupotrebe koje smo mi zapažali, uočavali, moći će i dalje da se primenjuju u svim gradovima, a naročito u gradu Beogradu.
Ja mislim da način, kako ste vi argumentovali, zaista doprinosi argumentaciji za naš stav i da bi trebalo da ste prihvatili naš amandman. Sa jednom rečenicom - da se amandman prihvata iz razloga celishodnosti i svrsishodnosti u pogledu usmerenja ka opštem dobru, odnosno ostvarenju javnog interesa, poštovana gospodo i gospodine Sertiću. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Sertić, replika.
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani poslaniče, vi upravo vašim predlogom da ovaj član 14. obrišemo upravo ostavljate mogućnost za dalje zloupotrebe, za dalju korupciju i za sve ono što se radilo u prethodnom periodu.
Da li je to vaša želja?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Stav 3.)
Ja to ne razumem.
Stav 3. Vi niste napisali da se samo stav 3. briše.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Svi.)
Vi ste napisali sve da se briše, a stav 3. govori o gradovima koji imaju vrlo specifičan položaj i nismo dali pravo gradskim opštinama da osnivaju svoja javna komunalna preduzeća po svom nahođenju, nego grad odgovara za njih da bismo upravo kroz takav način kontrolisali i gradske opštine, a dali mogućnost da gradovi mogu da osnuju istorodnu delatnost u različitim opštinama, ukoliko za to postoji ekonomsko opravdanje. Grad odgovara pred Republikom za tako nešto.
Ja ne vidim u čemu je potreba vaša da celim vašim amandmanom tražite da se briše kompletan član 14. u kome smo vrlo jasno izrazili nameru da sprečimo zloupotrebe koje su se dešavale u mnogo godina pre nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se ,gospodine Bečiću, i prvo imam jednu sugestiju vama.
Ja vas molim da kolegi podnosiocu amandmana uvedete još nekoliko telefonskih linija, jer tolika je navalica građana i toliko zovu građani predlagača amandmana i takvu mu podršku daju da ja ne znam kako on u istom trenutku i čita obrazloženja amandmana, i govori o amandmanima, i javlja se na telefon. Pažljivo posmatram predlagača amandmana, ali verujte da sam od te silne podrške video da se jednom javio na telefon, a bogami mi smo u skoro pet sati rasprave, tako da su neke neiskrene stvari ovde izrečene.
Sa druge strane, gospodine Sertiću, ja ću potkrepiti činjenicama ono što ste govorili i ono što želite da sprečite oko formiranja javnih preduzeća. Ne radi se o javnim preduzećima, ali se radi o javnim fondovima. Ti fondovi gazduju i raspoređuju sredstva građana Vojvodine. Kada se, recimo, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji radi od 2006. godine, ja vidim da se neko opet silno zabavlja, znate, kada se pomenu ti fondovi, koji radi od 2006. godine, onda kada se iscrpe sredstva, na krajnje nezakoniti, netransparentan način, odjednom se taj Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, odlukom Skupštine AP Vojvodine, preimenuje u Upravu za kapitalna ulaganja. Raspored sredstava, i o njemu ću da govorim, ostaje krajnje netransparentan, krajnje burazerski i na štetu, naravno, svih građana.
Međutim, da je to jedini primer, nije gospodine Sertiću. Tu imamo i Fond za razvoj AP Vojvodine, koji je funkcionisao između 2002. i 2012. godine, pa onda kada su sav novac potrošili, onda je taj fond preimenovan u Razvojni fond Vojvodine. Znate, promenite ime, promenite i ime stranke, promenite šta god i frizuru da promenite, ali ono što ste radili i ono što radite, e to ne može da se zaboravi, pa tako. Ovoliki broj fondova sa sličnim namenama očigledno je stvoren kako bi se napravio najpovoljniji ambijent u kome su moguće nezakonite radnje, a kontrola svedena na minimum. O projektima koje su finansirali ti fondovi nije bila moguća rasprava u Skupštini AP Vojvodine, jer je većina poslanika iz DS onemogućavala raspravu, pa čak i uvid u detalje finansijskih aranžmana. Toliko o radu Bojana Pajtića.
Izveštaj o radu Fonda za razvoj AP Vojvodine objavljen je na posebnom sajtu, ali samo sa šturim podacima o tome da 5.391 korisniku kredita plasirano nešto više od 253 miliona evra. Nema podataka za koje konkretne projekte i kakvu su rezultati. Stepen naplate potraživanja do 2011. godine je bio 75%, ali nema podataka ko nije vratio kredite.
Interesantno je i da je u predizbornoj kampanji 2011. godini, u istoj onoj godini kada je Vlada DS oterala MMF, jer nisu želeli nikakvu kontrolu nad trošenjem sredstava svih građana Republike Srbije, stepen naplate sa tih 75% naglo opao, ali opet nema podataka ko je ostao dužan fondu, ma kako se on zvao, jer ti fondovi kontrolišu novac svih građana. Može se pretpostaviti samo da su to bili miljenici pokrajinskog režima i sponzori izborne kampanje DS za izbore 2012. godine.
Fond za razvoj AP Vojvodine ugašen je polovinom 2013. godine, a među poslednjim transakcijama je uplata 1,5 miliona evra zagrebačkoj „Tesla banci“ i 200 miliona za sticanja vlasništva u Razvojnoj banci Vojvodine, a svi jako dobro znamo kakvu sudbinu je imala i „Tesla banka“ i Razvojna banka Vojvodine.
Njega više niko ne pominje. Promenili su ime i niko ga više ne pominje, ali naslednik mu je Razvojni fond, koji uglavnom vegetira, jer je u suštini samo maska za bivši fond. Pokrajinska vlast očigledno veruje da će se slično dogoditi i sa Fondom za kapitalna ulaganja koji je postao Uprava za kapitalna ulaganja.
Postoje jaki razlozi za sumnju da je Fond za kapitalna ulaganja duboko kontaminiran korupcijom, pogotovo što je njegovo delovanje bilo obavijeno tamom, tamom jednog kabineta u Banovini, i to je onaj kabinet u koji Bojan Pajtić jako retko svraća, ali kada je raspored finansijskih sredstava iz ovih fondova, svrati. Do sada otkriveni slučajevi korupcije i kriminala očigledno su samo vrh ledenog brega, a najpoznatiji među njima jeste „Heterlend“, „Kamenica dva“ i „Krišan“.
Javno tužilaštvo, da bi svim ljudima bilo jasno šta je to afera „Krišan“, u Pančevu naredilo je istragu protiv predsednika opštine Kovačica Miroslava Krišana zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, jer je bez sprovedene javne nabavke 2008. godine zaključio ugovor sa preduzećem „Vojvodina put“ iz Pančeva u izvođenju radova na ulicama u naseljenim mestima opštine Kovačica za 320 miliona dinara, što je za 25% veći iznos u odnosu na tržišne cene. Tako je, prema navodima tužilaštva, vrednost posla uvećana za 80 miliona dinara. Bez obzira na tako uvećane cene, bez obzira za ne sproveden postupak javne nabavke, Fond za kapitalna ulaganja isplatio je račun i tako sam sebe oštetio za 80 miliona dinara.
Podsetiću vas da je predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Bojan Pajtić. Jednim poslom za 80 miliona dinara.
Prema tome gospodine Sertiću, sve što ste hteli da sprečite novim zakonom koji ćemo usvojiti, nadam se već, da li noćas ili sutra, želite da sprečite da se nikada i nigde da se na ovaj način, kao što to radi Bojan Pajtić i DS, ne rasipa novac građana Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Povreda poslovnika narodni poslanik Vladimir Pavićević.