Gospodine Bečiću, morate da izdržite pritiske. Ja znam da ste vi navikli na pritiske i znam da možete da izdržite tu vrstu pritiska.
Reklamiram Poslovnik, član 107, ne vidim nikakvu vezu sa reklamiranjem povrede Poslovnika člana 100. i zloupotrebe koju je načinila gospođica Aleksandra Jerkov, jer član 100. kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.
Kakve veze ima član 100. sa Informatorom Srpske napredne stranke, i sa mnom lično, jer je više govorila o Informatoru Srpske napredne stranke.
Pošto vidim fascinaciju, vrlo rado ću koleginici pokloniti i moju sliku sa posvetom, i Informator Srpske napredne stranke, a jedini komentar na ove reči koje su malopre iznesene – istina boli, a ja ću i dalje nastaviti da iznosim činjenice, nastaviću da iznosim istinu, kao što to rade moje kolege iz Srpske napredne stranke.

Zahvaljujem.
U pravu ste gospodine Babiću, istina boli.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Javio sam se po Poslovniku predsedavajući, član 27. odnosi se na vas, na vaš rad, ja bih voleo da vas zamolim da ne dozvolite nikome ni gospođi Jerkov, a i vi ste to ponavljali da nešto što funkcioniše kao institucija u našem Ustavu i zakonu, a zove se Izvršno veće AP Vojvodine, a neko ovde naziva Vladom Vojvodine, predsednikom Vlade, premijerom, itd.
To nije Vlada, to je Izvršno veće AP, neka se tako izjašnjavaju.
Znači, Vlada je od Subotice do Trgovišta jedna, Vlada Republike Srbije, predsednik je Aleksandar Vučić i posle predstojećih izbora će i dalje biti samo jedna Vlada, a to Srbija će pobediti na tim izborima i naravno Aleksandar Vučić, a hvala Bogu neko drugi će biti predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, a ne gospodin Pajtić.

Gospodine Šormaz, vi ste potpuno u pravu, ali znate da je Ustavni sud osporio neke odredbe Statuta, znate da su oni toliko želeli da imaju taj naziv i dalje stoji Republika Srbija AP Vojvodina Pokrajinska vlada na sajtu.
Ja znam da im je to ogromna želja i ja samo se rukovodim time, da oni se silno osećaju kao Vlada i ako im čini zadovoljstvo, meni to nije problem da izgovorim.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje. (Ne)
Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodna poslanica Gordana Čomić.

  Zahvaljujem.
Povredili ste član 107, koji vas obavezuje na dostojanstvo Narodne skupštine. Ustavni sud je odredio naziv Pokrajinska vlada. Ustavni sud, tako piše, pa vas molim da dok predsedavate, mi govorimo da bar uvažavate Ustavni sud.
Ako smatrate da imate pravo da ovde kažete da poslanici zastupaju predsednike stranka, što je takođe povreda dostojanstva Skupštine.
Mi ne zastupamo, niko od nas, predsednika nijedne stranke, ali se Pokrajinska vlada zove tako, ne izborom bilo koje stranke u Srbiji, nego tumačenjem Ustavnog suda, podnošenjem žalbe, da ne može da bude Vlada Vojvodine, nego Pokrajinska vlada Skupštine AP Vojvodine. Izvršno veće se ne zove odavno.
Ja sve razumem i šarm da vas ponese i sve, ali to ima granicu, kada se podsmevate Odluci Ustavnog suda u Narodnoj skupštini.

Gospođo Čomić, to je dokaz da me niste slušali.
Ja sam upravo rekao da je Ustavni sud osporio neke odredbe Statuta, ali da se Pokrajinska vlada zove Pokrajinska vlada.
Gospodin Šormaz je imao primedbu na to što govorim predsednik Pokrajinske vlade, što baš ne može tako da se kaže, tako da … To građani Vojvodine osporavaju, tako piše, ja to poštujem i zato tako i kažem.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Da li ćemo da se vratimo amandmanima ili da nastavimo po povredi Poslovnika.
Gospodin Rističević je željan da govori o amandmanu.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je moj kolega, mislim da je pogrešio, napravio lapsus, postoji Pokrajinska vlada odmah da kažem, ima nas koji smo se za to borili. Ima nas koji smo se za to borili dok ovi koji se smeju su bili neki od njih, recimo vojvođanski vlastelin u kampu Milana Paroškog i apsolutno osporavali autonomiju Vojvodine.
Od 1990. godine, moja Narodna seljačka stranka se zalaže da Vojvodina ima neku vrstu autonomije zato što ima više specifičnosti zbog kojih je to i zaslužila. Ne sporeći pri tome da i neki drugi regioni koji imaju tu specifičnost, tu pre svega mislim na Kosovo i Metohiju, imaju to isto.
Ali, da se vratim na amandman. Dakle, ja podržavam apsolutno predlog Vlade, to se nikako ne sme brisati, ja ću navesti jedan primer – mi smo recimo u RFZO zatekli 21 člana upravnog odbora. Dvadeset jednog člana.
Smanjili smo taj broj za sedam. Znači, sedam ljudi je radilo posao koji je prethodno radilo 21 čovek. Ako je njima trebao 21, sedam ljudi je trebalo da ne postigne sve da uradi.
Međutim, desilo se samo na uštedama na lekovima da u odnosu na 2012. godinu, da napravimo uštedu od 3,6 milijardi, da u budžetu Srbije, a bilo je namenjeno 30 milijardi, ostane 12,1 milijarda, nije povučena za zdravstvo. Znači, umesto 21 čoveka, posao je radilo sedam ljudi i postiglo je evidentne uštede i time doprinelo da Vlada Republike Srbije tim novcem kupi gama nož, a u vreme vladavine stranke bivšeg režima i do četiri miliona evra se izdvajalo za operacije u Turskoj.
Takođe, dok su oni sprovodili razne javne nabavke po šest puta za nabavku mašina za zračenje, Vlada Republike Srbije je tim ušteđenim novcem koji nije povučen u RFZO je uspela da kupi te mašine za zračenje, pa i jednu za Vojvodinu koja je šest puta neuspešno pokušala da nabavi te, da održi te javne nabavke.
Ono što ja razumem, a ovde priče nekih podnosioca amandmana liče na onu narodnu priču o babi Đurovici, ja razumem tugu i bol zbog izgubljenih izbora 2014. godine, razumem i nervozu, tugu i bol zbog izgubljenog cenzusa, ali mislim da moraju da se više skoncentrišu na podatke, da vide šta je napredak, da taj napredak održe, a da ne osporavaju po svaku cenu.
Treba imati različito mišljenje, ali oko nečega moramo da se složimo, ali recimo broj članova u nadzornom odboru, broj članova koji je bio u upravnim odborima, svako smanjenje, svaku uštedu bez obzira što su opozicija, bez obzira na tugu i bol zbog izgubljenih izbora, zbog cenzusa kojeg nemaju, trebali bi da podrže možda u takvoj situaciji, u poslednjem trenutku povuku neke glasače.
Ja ću navesti samo jedan primer vojvođanskog vlastelina, odnosno uprave za kapitalna ulaganja. Kupili su dva ista aparata. Institut za plućne bolesti je taj aparat platio tri miliona i 536 hiljada, a isti aparat Institut za onkologiju Vojvodine je platio osam miliona 328 hiljada. Dakle, pet miliona više.
To govori o modelu njihovog ponašanja i verujem da su zbog toga i zbog izgubljenog cenzusa, a samim tim i zbog izgubljenog novca koji su sticali na način da se bave politikom, da su zbog toga malo nervozni.
Ja verujem, možda je smešno, verujem da sam se ja možda prevario 90-tih godina kada sam vojvođanskog vlastelina video sa zastavom, onom crnom, u kampu vojvode Milana Paroškog, zato što nisam znao da je on 15 godina bio amaterski glumac, a tek da od 2000. godine glumi profesionalno u AP Vojvodini. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođice Jerkov, da li želite reč?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Jesam ja predlagač amandmana?)
Da, izvolite.

Hvala gospodine Bečiću.
Kada je prvi put govorio zašto ne treba prihvatiti ovaj naš amandman, gospodin Babić je govorio kako nadzorni odbori, upravni odbori po Vojvodini imaju puno članova i naknade za ta članstva u tim upravnim odborima, pa treba prosto reći da, recimo, u Fondu za kapitalna ulaganja, toliko pominjanom, nije bilo nikakvih naknada za upravni odbor.
U Razvojnom fondu je bila, ali evo sada zanimljivosti, SNS ima članove i u Upravnom odboru Fonda za kapitalna ulaganja i u Nadzornom odboru Fonda za kapitalna ulaganja i u Nadzornom odboru Razvojnog fonda Vojvodine.
Tako da je to sve što imate kao zamerku. Ja molim da tim svojim članovima uputite, jer takav kriminal koji vi spominjete ja ne znam da li je to neko mogao trpeti a da ne prijavi nadležnim organima. Ja ne verujem da su podatke dostavili samo u informatoru SNS.
Tako da kada govorite i o tim upravnim i nadzornim odborima, ja molim da se informišete, da pitate svoje članove upravnih i nadzornih odbora, da su svi vrlo rado, vrlo aktivno i redovno učestvovali u svim sednicama.

Zahvaljujem se gospođice Jerkov, ali niste razumeli. Nije se govorilo o sadašnjem vremenu nego o prošlom, kao što i vidi se da tada nije bilo upravnih i nadzornih odbora.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.