Hvala poštovani predsedavajući.
Ići sudiji, trebalo bi da znači, ići pravdi. Naša narodna poslovica kaže – da pravda drži zemlju i gradove, još „Dušanov zakonik“, da ne treba suditi u strahu od cara nego po pravdi i zaista ovo jeste tema od velike osetljivosti i izuzetnog značaja za našu državu.
Drago mi je da ovde vidimo predstavnike Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, da vidimo ko su ti ljudi koji stoje iza najvažniji pravosudnih funkcija u ovome društvu, koji zaista imaju ogromnu odgovornost kada ovakvim činom biraju nosioce najviših pravosudnih funkcija i time opredeljuju neku sudbinu pravosuđa u Srbiji za neki naredni period, a kasnije nakon tri godine to i potvrđuju ko je, da tako kažem, opravdao poverenje ili ne.
Ono što, naravno, mogu da govorim iz ugla opozicije i da kritikujem svaki predlog koji dolazi u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali mislim da to u ovom slučaju jednostavno ne bi bilo pošteno. Nije lako postaviti se u ovom slučaju i ja ću se potruditi u ovom svom kratkom izlaganju da ukažem koje su to specifičnosti.
Sa jedne strane, ova procedura deluje zaista kao jedina ispravna procedura. Zaista, vi kao neki nezavisni organ treba da date te predloge, imate iskustvo, imate znanje, znate praksu na terenu, dali ste ljude, predložili ste ljude iz pravosuđa, na taj način je ispoštovana nezavisnost sudstva i na svaki drugi način jednostavno to bi trebalo da bude procedura mimo politike i mimo političara, i nije normalno u krajnjem da mi ovde biramo ko treba da bude nosioc najviših pravosudnih funkcija, kada vi sigurno bolje znate i možete da ocenite njihov rad, jer svakodnevno neki ljudi sa njima rade i oni, da tako kažem, mogu najbolje da ih ocene.
I, zaista iz tog ugla gledano trebalo bi podržati, jer je struka o struci se izrazila i na neki način predložila one koji trebaju da naslede struku. Taj ugao gledanja je jedan. Drugi ugao gledanja je naravno, ono naše negativno iskustvo koje mi u Srbiji imamo sa pravosuđem.
Pre svega, partijski uticaj na pravosuđe, a onda jedan drugi uticaj koji možda nije dovoljno pomenut, a koji vredi pomenuti, a to je tzv. rodbinsko kumovski uticaj na pravosuđe. I, to je jedna tema koja je i te kako bolna i nešto slabo primećena, a koliko izlečena u našem pravosuđu, to bi tek bila tema za diskusiju.
Naravno da iz tog ugla gledano, ja mogu iz ugla Dveri da navedem brojne, da tako kažem, probleme koje smo imali sa pravosuđem. Odbačene krivične prijave za izborne krađe iz 2012. godine, odbačene krivične prijave za antiustavno delovanje po pitanju Briselskog sporazuma, naše razne krivične prijave vezane za visoko-tehnološki kriminal, gde se neko lažno predstavlja u naše ima na internetu, što sve nikada nije dobilo nikakav epilog.
Mogu da podsetim javnost i na razne druge stvari koje su obećavane, posebno od strane SNS koja je toliko poznata po lažnim predizbornim obećanjima da će se izboriti sa korupcijom, a evo pet punih godina nemamo nijednu pravosnažnu presudu po pitanju korupcije, niti se danas u zatvorima Srbije nalazi jedan jedini čovek koji je opljačkao ovu državu prethodnih 25 godina.
Pa, koliko je to godina potrebno SNS da se završi bilo koji postupak? I, dokle će pod izgovorom nezavisnosti sudstva da zastarevaju postupci, da nema pravosnažnih presuda, da se obaraju tužbe itd?
Dakle, jednostavno mnogo priče, a malo rezultata. Ono što, želim takođe dodatno da istaknem, jeste da imamo slučaj, recimo, da se i u svoje vreme i u ovom domu Narodne skupštine podizala neka robijaška odela poput, recimo, robijaškog odela za Mlađana Dinkića, od strane sadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pa ne videsmo da je iko ikada procesuirao ekonomskog ubicu Mlađana Dinkića, koji je direktno na uništenje naših domaćih banaka i privreda.
Dakle, čini mi se da je politika SNS u pravosuđu, zapravo nastavljač u mnogo čemu politike DS i da su kadrovi DS i te kako dobro došli kadrovskim rešenjima SNS, da tu postoji jedan ozbiljan kontinuitet.
U ostalom ne vidim zašto se ne rešavaju toliki slučajevi koji se ovde pominju, kada ste već pet godina na vlasti. Mislim da je tu Rasim Ljajić, zaista bio pošten kada je pre neki dan rekao da je Aleksandar Vučić pravi petooktobarac i nastavljač 5. oktobra, možda i vrhunac 5. oktobra.
Ono što želim ovde još da istaknem, jeste da, dakle mi ovde želimo da pohvalimo nekoliko stvari, što nisu favorizovani polaznici pravosudne akademije, jer je to bio način da se partijski, posebni i podobni kadrovi instaliraju u tužilaštvo i sudova. Ne smemo dozvoliti takvu vrstu forsiranja kursista i poslušnika, već nam trebaju ljudi koji su upravo iskustvo stekli u pravosuđu i samim tim njih i treba favorizovati što je ovde dobra stvar.
Treba obratiti pažnju i na činjenicu da je u pravosuđu rasprostranjena pojava nepotizma i favorizovanja srodnika, o čemu sam govorio i sa tim bi trebalo da se prestane. Dveri ne žele porodične pravosudne klanove, već stručne, dostojne i hrabre sudije i tužioce. Moramo birati nove kadrove u pravosuđu i podmlađivati strukturu, jer je poznato da u ovom trenutku ima sudova i tužilaštva koji su preopterećeni poslom, a u njima nema dovoljno sudija i zamenika tužilaca za postupanje.
Sa druge strane, u beogradskom pravosuđu imamo konstantnih haosa sa izmetanjem i preseljenjima, što sve utiče na nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Sada kada biramo nove sudije i zamenike tužilaca, moramo voditi računa i o tome u kakvim uslovima se radi, tj. kakve su sudnice, kabineti i sve ono što treba da predstavlja osnovne uslove za rad ljudi u pravosuđu.
Pitanje zarada u pravosuđu, je takođe, posebno pitanje, a ovde Dveri podržavaju sve stavove pravosudnih sindikata i strukovnih udruženja koja su usmereni na poboljšanje njihovog položaja, a posebno na jačanje kapaciteta pravne države, jer ne sme više partija da sudi, odnosno članska karta, već pravo.
Dveri su takođe zabrinute zbog uvođenja novih pravosudnih profesija javnih izvršitelja, javnih beležnika, čime se nadležnost sudova sužava, tarife i troškovi povećavaju, sve na štetu građana Srbije, što je posebna tema.
Posebno smo zabrinuti, istaći ću na kraju još dve stvari. Posebno smo zabrinuti zbog pritiska pojedinih medija na sudove i tužilaštva, čime je već stvorena ambijent gde javnost maltene presuđuje, gde se reaguje emotivno, umesto da se u odgovarajućim postupcima utvrde pravno relevantne činjenice od strane nadležnih državnih organa, pojedini mediji optužuju i presuđuju.
Posebno pitanje predstavljaju slučajevi kada su tužilaštvo i sudovi faktički privatizovani od privatnih privrednih društva, pa je tako postojao veliki broj predmeta u kojima tužilaštvo štiti interese i uteruje dugove, recimo za privredno društvo „Dajners klub“ d.o.o koje je dugi niz godina izdavalo platne kartice iako nije poslovna banka. Zašto tužilaštvo nije iniciralo postupak za neovlašćeno izdavanje takvih kartica i da li možda neke sudije i tužioci možda imaju neki „vip“ status u „Dajners klubu“?
Konačno, možda i najosetljivije pitanje, treba prekinuti sa praksom da se u suđenja u Srbiji, u rad pravosuđa mešaju strane ambasade, posebno SAD i Nemačke i posebno u pogledu specijalnih tzv. sudova za ratne zločine, za organizovani kriminal. To je nešto o čemu ovde mora da se progovori. Zaista je ispoštovana procedura. Verujemo da je ispoštovana i stručnost, nemamo dovoljno poverenja jer smo imali mnogo negativnih iskustava iz prošlosti.
Da li smo dovoljno stručni da sve ovo ocenimo, da li treba da vam damo blanko poverenje, dokle ćemo kočiti izbor, da li bismo time možda kočili izbor novih sudija i tužilaca, što je neophodno za rad pravosuđa, ako bismo u ovom trenutku bili protiv ili tražili povlačenje vaših ovakvih odluka. Kako da vam verujemo, ko će da odgovara za to ako budete imali propuste u radu, to je veliki broj pitanja na koja u ovom trenutku nema odgovora. To je nešto što će naravno biti predmet dodatnog izlaganja naše poslaničke grupe.