Ne mogu da vratim vreme.
Imate dve minute i 18 sekundi. Izvolite, potrošite ga kako god hoćete.

Hvala lepo. Prepuštam drugom članu grupe.

Nema prepuštanja vremena. Nema toga. Morate naučiti pravila. Nema sada da vi prepustite nekom vaše vreme. To je nešto inovativno. Ne postoji to.
Reč ima Ana Ćirić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ministarka Brnabić, poslanička grupa PS-NSS-USS neće podržati ovaj amandman. Navedeni amandman je u potpunoj suprotnosti sa efektima koje predloženi zakon treba da donese, odnosno u suprotnosti sa obezbeđenjem makroekonomske stabilnosti i smanjenjem ukupnog fiskalnog deficita.
Usvajanjem ovog amandmana mi u potpunosti menjamo kurs politike koja je do sada vođena, a ona je dobra i efikasna. To nam svakako nije u cilju.
Složićemo se da je Srbija konačno na dobrom putu. Reforme nikada nisu bile popularne, nikada nisu bile lake, ali narod nas je podržao, te iz tog razloga, dužni smo da mu obezbedimo stabilnu državu i stabilnu budućnost. Iz tog razloga ne bih se složila sa kolegama koji su nas uveravali kako je ovo isključivo zakon koji se donosi zbog MMF. Mi smo jedna suverena država, država koja zna da misli sama, zna sama da odlučuje, ali takođe znamo da prepoznamo dobre primere iz svetske prakse, te želimo da ih uvrstimo u našu zemlju.
Kada govorimo o ovom amandmanu, ne prihvatamo ga jer ovaj zakon je upravo u koheziji sa tim dobrim primerima iz svetske prakse.
Ono što je nama od izuzetnog značaja, a o čemu smo razgovarali pre neki dan, jeste što je lokalna samouprava bila u potpunosti uključena. Ako se dobro sećam rekli ste nekih 105 lokalnih samouprava. Iz tog razloga smo apsolutno svesni da je ovo nešto što i lokalne samouprave u potpunosti podržavaju. Iz kog razloga podržavaju? Podržavaju zato što znaju da ovde ne govorimo o potpunoj centralizaciji, kao što ovde neke kolege insinuiraju, već je ovde ideja da usvojimo izmene zakona koji će dati na značaju lokalnoj samoupravi. Kako to? Tako što ćemo kroz dobar sistem razvijenih zemalja, kojim težimo, stvoriti jednu dobru sistemski organizovanu decentralizaciju koja će biti u potpunosti kontrolisana.
Svojim radom ova Vlada posvetila je dovoljno pažnje svim delovima naše zemlje. Iz tog razloga se apsolutno ne brinem kada govorimo o nekoj centralizaciji dela sredstava. Sa druge strane, mi upravo od te Vlade dobijamo mehanizam razvoja lokalne samouprave kroz strategiju decentralizacije koja će ponovo uzeti u obzir sve lokalne samouprave i ponovo će uzeti u obzir sredstva koja su njima potrebna. Na taj način će oni moći kvalitetno da obavljaju svoje zadatke iz svojih nadležnosti.
Smatram da će usvajanje ovih izmena zakona definitivno dati bolje rezultate, nego onaj zakon koji je 2011. godine usvojen, za koji smo sigurni da je usvojen iz političkih razloga, te zaista nemamo sumnju da je ovaj zakon, tj. ova izmena zakona u korist naših građana. A kako mnogi sugerišu da je i ovaj zakon koji danas usvajamo u političke svrhe, tu nazovi kritiku ja bih zaista prihvatila sa velikim zadovoljstvom i ovim putem se zahvalila i vama ministarka i Vladi Republike Srbije što je upravo danas, kada je većina predsednika lokalnih samouprava iz vladajuće koalicije, upravo danas je taj zakon na dnevnom redu zbog čega smo sigurni da su građani na prvom mestu ovoj Vladi i da se ovaj budžet troši domaćinski, a ne partijski. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Smatram da ovaj amandman koji je Saša Radulović podneo nije dobar, jer jednostavno naše iskustvo, Ustav i svi pozitivni zakoni u državi Srbiji regulišu da se prebivalište uglavnom koristi prilikom ostvarivanja biračkog prava i svih drugih prinadležnosti koje može jedan građanin punoletni, na kraju krajeva neko ko je zaposlen, da ostvari na teritoriji lokalne samouprave.

Ovde je problem najviše u tome što su, gospođo ministar, ovaj zakon i ovakva preraspodela sada sredstava po nalogu MMF u čijim kandžama je, u bukvalnom smislu reči, Srbija nešto što će da izazove negativan efekat. Najpre zbog činjenice što predlagač ovog amandmana nije obrazložio, ali evo ja ću zbog toga da se nadovežem na ovo sa čime se ne slažem. Ovo sa čime se ne slažem je da će ovaj zakon jako loše da utiče na mogućnost projekcije budžeta za predstojeću 2017. godinu, jer ovo je kao grom iz vedra neba za mnoge jedinice lokalne samouprave i ekonomski lokalni razvoj i neuravnoteženost u tom smislu u celoj državi je najveći problem.

Sad ja postavljam pitanje poslanicima SNS, pošto je najviše njih od onih koji su na vlasti u lokalnim samoupravama ili su bili, neki su u drugom, trećem mandatu - da li ste i koliko ste uspeli, a to je ključ opstanka razvoja, progresa, budućnosti, kako to Vučić voli da kaže – budućnost za nas i našu decu, da sami uspete da dovedete nekog investitora, da otvorite neku fabriku, da otvorite nova radna mesta ili da se preduzetništvo, a mi smo evo u godini preduzetništva, ne zasniva samo na floskulama i na praznim obećanjima?

Ne znam da li je neko od vas pokušao nešto slično da radi. Ja imam takvo iskustvo i kada dođete u Nacionalnu službu za zapošljavanje i kada imate zdrav projekat, a smatram lično, evo, iz svog iskustva govorim, da sam ga imala i imam ga još uvek za delatnost za koju sam se kao preduzetnik opredelila da radim, apsolutno nemate podršku od države za tako nešto. Ne govori se ovde o tome da li je neko žena ili muškarac, jer ovo je proglašena godina za žene preduzetnike kako će dobiti investicije i mogućnost da u tom mestu ostanu da žive, da izdržavaju sebe, svoju porodicu i svoju decu. I sve to tako lako na rečima, a složiće se ministar Brnabić sa mnom da je ekonomski lokalni razvoj ključ svega. Je li tako? Bez toga nema pomaka.

Mi smo, gospođo ministar, pre nekoliko godina, čini mi se, 2008. godine zakonom u Narodnoj skupštini Srbije izglasali, odnosno osnovali na osnovu Ustava i tog zakona 17 gradova u Srbiji. Od tih 17 gradova ni jedan nema nijednu osnovanu opštinu, osim grada Niša, koji ima svojih pet gradskih opština. To vam je poznato. Znači, to je jedna glupost, jedna farsa i ništa se dalje nije pomaklo od toga. Koliko je kolega poslanika, sada da ne govorim pojedinačno, iz bivšeg DOS-a i SNS koji su na čelnim funkcijama u tim gradovima? Statut grada mrtvo slovo na papiru. Nema investicija, a da ne govorim o tome da smo, takođe, najvećim delom na insistiranje SRS, iako smo bili opozicija tada, a i sada, da bismo poboljšali život i da bismo omogućili lokalnim samouprava da osnivaju nova preduzeća i da se razvijaju, osnovali Zakon o slobodnim carinskim zonama. Ni jedna od tih zona nije profunkcionisali, niti je doveden strani investitor ili neko ko želi da uloži u takav posao.

Sada dolazimo do toga – kako će lokalna samouprava da opstane kada nema novih radnih mesta, kada se plate veoma teško obezbeđuju? Iz preduzetništva najteže, verujte, jer sve teže ti sitni preduzetnici, mala i srednja preduzeća isplaćuju poreze i zarade i dolaze u jedan vrtlog. Samo u gradu Kragujevcu preko šest hiljada privrednih subjekata je podnelo zahtev do 31. marta ove godine za reprogram poreskog duga. Šta vam to govorim? Vama kao ministru. Možda niste znali, imate pregled za celu Srbiju, da je veliki problem obezbediti zdravo radno mesto i zdravu supstancu iz koje će da se isplaćuje plata, a samim tim i ta zarada. To onda možda ne bi bio problem da se ovo umanjenje, koje se direktno po diktatu MMF vrši, da ima više novih radnih mesta i da je taj priliv u budžet opštine veći. Hvala vam najlepše.

Mala sugestija – Požarevac, Niš, Užice, Vranje imaju gradske opštine.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Moram kao profesor da izrazim svoje iznenađenje i zaprepašćenje koliko je prisutno neznanje među poslanicima kada se vodi rasprava o ovakvim stvarima. Neću da ponavljam ono što je rekao Kovačević, ali ako poslanicima nije jasno, kada je prihod stopa puta osnovica, da prihod može ostati isti ako se stopa smanji. Zašto? Zato što se može osnovica povećati. To je rekao jedan poslanik i otišao je vani. U takvoj situaciji voditi dijalog je jako teško. To je stvarno nerazumno. Ja mislim da je narod prosto iznenađen kada sluša ovakve diskusije.
Vidite o čemu se radi. Fiskalni savet je petog septembra objavio da će porez na zarade, umesto predviđenih 149,5, biti 155 milijardi.
Šta to znači? Kada bi se ovaj zakon koji treba da bude primenjen od 1. januara 2017. godine, primenio sada, u ovom momentu ni jedna lokalna zajednica ne bi dobila manje para. Zašto? Zato što je 149,5 puta 80 jednako 155 puta 77, to je prosto. Čak one lokalne zajednice gde je učešće poreza na zarade veće u ukupnom budžetu, one bi dobile više. To su proste stvari. Kada to neko ne razume, a ovde sam slušao strašne priče, onda je diskusija na ovu temu besmislena.
Neću da se ponavljam, da pričam ono što su drugi pričali, nešto sasvim novo. Zašto je ovo decentralizacija? Zato što se lokalne samouprave, opštine i gradovi moraju okrenuti sebi. Znači, njihovo je da jačaju izvorne prihode. Ovo je ustupljen prihod, ovo je prihod republike i ponovo se vraćamo na prihod. Šta je prihod? Stopa puta osnovica puta obim.
Znači, moramo se truditi, odnosno ministarstvo se mora truditi da smanjujemo stopu, da smanjujemo osnovicu, da građani plaćaju manji porez, ali da obim bude veći, da više građana plaća porez i da i gradovima i građanima bude bolje. Da bi to postigli opštine i gradovi moraju imati pomoć ministarstva. Apelujem da vi sve vreme radite na tome po svim osnovama, ne samo porez na imovinu, nego po svim projekcijama gde se građanin javlja kao obveznik. Znači, što više građana, a biće sve više građana, ako stopa bude manja. Onda će ukupan prihod biti veći.
Još jednu stvar vama kao savet, kao predlog jeste da se potrudite da edukujete, ne mislim da naredite, da opštine i gradovi popišu svoju imovinu. Ovde ima mnogo predsednika opština, možda i gradonačelnika, ali ja odgovorno tvrdim da veliki broj opština i gradova ne zna sa kojom imovinom raspolaže. Imovina mora biti popisana. Za to se mora potruditi ministarstvo, koje će metode, koje će alate, na koji način, ali moraju opštine i gradovi popisati svoju imovinu i onda tu imovinu staviti u funkciju prihoda. Tada će biti bolje i lokalnim zajednicama i građanima koji žive u tim lokalnim zajednicama. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šulkić.
Nisu više tu.
Na član 1. amandman je podneo poslanica Aleksandra Jerkov.
Da li želi njena grupa da diskutuje o tome? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Čuli smo od poštovane ministarke jedan argument da su uglavnom poslanici davali amandmane u kojima se traži povećanje prihoda i stope za grad Beograd, a smanjenje za Crnu Travu i neke opštine. Evo primera amandmana koji vas demantuje.
Amandman koji glasi da stopu, gde ste predložili Zakonom sa 80% treba smanjiti na 74%, predlažem da se upravo za te opštine najnerazvijenije i gde ima najmanje radnih mesta poveća na 85%, a da grad Beograd i ostali gradovi ostanu na istom nivou.
Dakle, nije tačno to da su svi poslanici bili toliko zli i da su tražili novac koji će se preliti iz siromašnih opština sa juga Srbije ili iz najsiromašnijih opština Srbije prema Beogradu.
Dakle, ovde je zahtev bio da se ostavi nivo prihoda, u stvari učešća u porezu od zarada gradovima i gradu Beogradu na istom nivou i to zbog onog argumenta o kome smo razgovarali, zbog načina da stvarno probudimo utakmicu u kojoj će se gradovi i opštine, gradonačelnici, lokalne samouprave boriti za što veći broj radnih mesta i gde će povećavati svoje prihode tako što će otvarati mogućnosti investitorima i otvaranju novih radnih mesta.
Šta bi to značilo dalje? Zaista mislim da, podsetiću vas na ono pitanje iz plenarne rasprave o gradu Beogradu, rekli ste da će Beograd podneti po ovom planu najveće posledice, uslovno rečeno dve milijarde manje prihoda sa ovim smanjenjem. Pitao sam vas da li je tačno da je zbog neefikasnosti, zbog neodgovornih poziva da se ne plaćaju karte u gradskom prevozu Beograda, smanjeni prihodi nadomešćuju tako što se radi transfer 2014. godine od dve milijarde, upravo onoliko koliko se sada gradu Beogradu smanjuje ovim zakonom? Rekli ste i očekivao sam da ćete to proveriti i siguran sam da jeste već proverili, pošto ste imali informacije o drugim gradovima vrlo detaljno.
Primeri koje smo često slušali o tome koliko su neodgovorni gradonačelnici bivšeg režima, zaduživali gradove, veliki broj vas je bio zaista u pravu. Recimo bivši gradonačelnik grada Niša bivšeg režima koji je bio vaš član, vaš član je i dalje. Niš ima novog gradonačelnika, takođe iz SNS-a kome želim svaki uspeh i upravo se i zbog njega i zbog građana Niša zaista iskreno borimo da ostane što više prihoda za gradove koji i onako sada imaju vrlo tešku situaciju.
Dakle, posledica onih prethodnih četiri godine je bila upravo to, dve i po milijarde duga za grad Niš. Znate li sa kojim procentom se ispunjava planirani budžet? Sigurno znate, znaju i vaši saradnici, sa 60% je realizacija budžeta grada Niša u protekloj godini. Da li je moguće da grad efikasno funkcioniše sa takvim prelivanjima? Nije moguće, a mi sada idemo sa dodatnim smanjenjem i zakonom za koji ćemo ovde glasati.
Dolazimo u zaista apsurdnu situaciju da štitimo gradonačelnike i probamo da zaštitimo neke funkcije, a šta su posledice? Posledice su to da nema javne rasvete, jer nije plaćen račun. Ima tu mojih kolega iz Niša koji znaju da često prođete uveče kroz grad, a da nije upaljena javna rasveta.