Završavam. Samo na ono što je rekao gospodin Aleksić. Gospodine Aleksiću, postoji samo jedna promena političkog sistema koja će vama omogućiti da pobedite, a to je da uvedete takav politički sistem koji će podrazumevati ukidanje SNS.

Gospodine Martinoviću, dva minuta.
Narodna poslanica Branka Stamenković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Molim vas, kolege poslanici, predsedavajući, evo, drugi-treći dan, ne znam, više sam se zabrojala, stalno slušamo ko je radio ovo, ko je radio ono, a vi ste radili ovo, a vi ste radili ono i stalno se vrtimo u nekoj prošlosti, ne držimo se dnevnog reda. Kada bi se držali dnevnog reda, fokus bi nam bio na budućnosti. Molim vas da poštujemo ovu tačku Poslovnika, da prestane više ovo prepucavanje, muka za slušanje. Hvala.

Potpuno ste u pravu, koleginice, ali morate shvatiti da smo imali jedan krug replika i da smo imali jedan širi kontekst sagledavanja različitih tema i da svako od poslanika ima pravo da saopšti svoj stav.
Sa druge strane, poštovaćemo ono što ste rekli i predlažem da se vratimo na dnevni red. Znate kako, gospodin Martinović je u dva minuta odgovorio na replike koje ste imali vi, koje je imao narodni poslanik Obradović, pre njega narodni poslanik Lapčević i mislim da je kroz svoju repliku odgovarao pre svega na pitanja koja ste vi postavljali, kao i kolege koje su govorile pre vas. Tako da, vratićemo se na tačku dnevnog reda.
Kolega Komlenski, izvinite, evo, konačno imate reč.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, nemam nameru da ovaj put, predsedavajući, dozvolim da me bez razloga prekinete jer očigledan je trud da se, umesto o raspravi o izboru kandidata za novoizabrane buduće sudije, novoizabrane zamenike tužilaca, ovo zaista oblati jednim krajnjim politikanstvom, za koje se, nažalost, moje uvažene kolege sa moje desne strane apsolutno trude ova dva dana da to izvedu. Njihove autoprojekcije po sistemu: „ne verujemo da ste ovo uradili kako treba“ meni su potpuno razumljive jer oni koji ne veruju sami sebi, znajući šta bi oni radili da se slučajno pitanju ponovo o izboru sudija i kako bi se oni ponašali, jednostavno ovog trenutka treba potpuno zanemariti i zaboraviti.
Nepristojno je, uvažene kolege, da budućim sudijama i tužiocima jedna ovakva rasprava ostane kao pečat na početku njihove karijere.
Niko ovde nije izneo ni jednu jedinu ozbiljnu primedbu na predlog Visokog saveta sudstva i na predlog Državnog veća tužilaca. Oni koji su prodavali, rasparčavali Srbiju, prodali 526 preduzeća, ostavili 92.000 radnika na ulici, očigledno imaju potrebu da oblate sve što je čisto i za sve ono što se mi trudimo da bude danas što čistije i što poštenije.
Verujte mi, posle ove rasprave, jer očigledno se bliži kraju, iako sam bio apsolutno protiv te ideje da Skupština, odnosno parlament bar za prvi izbor ne bira i ne imenuje sudije i tužioce, odnosno zamenika tužilaca, posle ova dva dana taj moj stav je ozbiljno doveden u pitanje. Ovde nismo čuli ništa što je vezano za struku, nismo čuli nikakvo osporavanje, samo smo čuli pokušaj jednog politikanstva da zaprlja ovo što je danas lepo i časno i danas prividimo kraju.
Uvažene kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nadam se da ćemo što pre imati prilike da glasamo o nekom budućem izboru sudija, o nekom budućem izboru zamenika tužilaca, jer je očigledno to neophodno Srbiji, neophodno da bi uspostavila funkcionalnost kičme ove države, jer bez sudstva koje je funkcionalno, tužilaštvo koje je efikasno država ne može da postoji i normalno da radi. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dveri. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo gosti ispred Saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da se vratimo na predlog ovih ljudi koje treba da izaberemo po prvi put na sudsku funkciju.
Kao što smo i napomenuli juče, kao što su mislim, nesumnjivo svi ovde ljudi i govorili i istakli, apsolutno mislim da se na kraju može reći konsenzus ovde u Skupštini je napravljen da mi pred sobom imamo jedan korektan predlog. Taj predlog, čuli smo neke zamerke, možemo učiniti ubuduće još transparentnijim, ali u ovom trenutku u odnosu na ovaj predlog imamo one činjenice koje nas zanimaju. Imamo biografije ljudi, imamo njihova kretanja u službi, imamo izveštaje odgovarajućih kolegijuma, imamo ocene o radu. Znači, apsolutno sve što bi trebalo da nas zanima.
Bilo je zamerki na račun dužine studiranja, bilo je zamerki na račun prosečne ocene tokom studiranja. To jeste jedan od kriterijuma, ali bi mogao da bude odlučujući kriterijum, ja govorim kao neko ko je završio pravni fakultet i koji poznaje problematiku i poznaje ljude koji rade u pravosudnom sistemu, znači, mi moramo unapred učiniti taj uslov, kada ti ljudi prvi put zasnivaju odnos, bilo kao pripravnici, bilo kao sudijski saradnici, a ne sada kada treba da ih izaberemo na sudijske funkcije.
Znači, pre svega, radi se o ljudima koji su godinama radili. Zašto nas opredeljuje da smo zadovoljni što imamo ovakve ljude danas pred nama, zato što su godinama radili kao saradnici u sudu ili u tužilaštvu. To što ima ljudi, recimo, koji imaju veći broj godina, sada se prvi put biraju na sudijsko mesto je jedan veliki skandal i moramo pitati prethodne sisteme zašto ranije ti ljudi nisu bili birani, jer zaista je neverovatno da imate ljude koji sa 50 godina i dalje rade kao saradnici ili savetnici u sudovima, a garantujem da ti ljudi znaju materiju bolje nego bilo koji sudija osnovnog suda.
Imamo i neke savetnike Vrhovnog kasacionog suda koji su zaista perfektni kandidati koji se ovde nalaze pred nama i koje treba da izaberemo, i to je jedna nesporna stvar i jedna nesporna činjenica.
Da li je među ovim ljudima, da li je recimo, među tih 1.200 koji su konkurisali bilo ljudi koji su bolji? Pa, verovatno je bilo i boljih kandidata mi ne možemo da znamo i toga će uvek biti. Da li možda među ovim ljudima koje treba da izaberemo ima nekoga ko je dobio protekciju po političkoj liniji? Verovatno, da. Da li ima nekoga ko je guran zahvaljujući nekim rodbinskim vezama? Verovatno, da. Mi u ovome trenutku ne možemo da znamo i ne može to što je verovatno moguće da utiče da ne glasamo i ne podržimo ove ljude. Ponavljam ako ovo bude princip da se pravosuđe popunjava mladim ljudima koji dolaze iz samog pravosuđa to je nešto što je za pohvalu.
Mi smo kritikovali u više navrata Pravosudnu akademiju i dobro je što nema puno polaznika Pravosudne akademije među ovim predlozima što nije ranije bila praksa, jer Pravosudna akademija je jedna kvazi ustanova koja treba da stvori partijsko pravosuđe. Pozivamo nadležne organe da se učini sve da se ta institucija ukine jer nije potrebna. Zaista je nepotrebna i loše koncipirana.
Mi smo otvorili jedan drugi niz pitanja. Znači, ono što nas zabrinjava i što se nadamo da buduće sudije neće učiniti, a to je stanje u srpskom pravosuđu. Zašto smo mi zabrinuti? Zašto mi apriori kažemo, ima jedan veliki problem. Zato što je pravosuđe oduvek bilo izloženo uticaju politike. Malo pre je jedna opozicioni poslanik na primer pomenuo zašto je veliki broj tužilaca u vd stanju. Pa, upravo zato neće da biraju tužioce, drže ih u vd stanju zato da bi lakše mogli da manipulišu i da utiču na njih. Mi treba da ukažemo na taj problem.
Znate, neki sudija i neki tužilac koji popusti pred pritiskom iz politike, pa hajde da mi učinimo kao zakonodavna vlast da se izborimo da mu olakšamo da može da se odupre tom pritisku. Nisu svi, ni sve sudije, ni svi tužioci dovoljno hrabri. Mi pored profesionalnog pravosuđa, dostojnog pravosuđa, mi moramo da imamo i hrabro pravosuđe. Mislim da je to velika mana pravosuđa i evo gospoda iz samog pravosuđa bi morali da se pozabave time, jer ja mislim srpskom pravosuđu nedostaje hrabrosti. Malo je hrabrih sudija, malo je hrabrih tužilaca i to mora jasno da se kaže.
Izneli smo jedan argument, ja sam opet srećan još jednom što su i drugi opozicioni poslanici su takođe se priključili našoj tvrdnji i našoj tezi i podsetio bih vladajuće stranke, njihov odgovor je bio – pitajte Aleksandra Vučića. Lično sam pitao Aleksandra Vučića, ovde u ovoj sali kada je bio prethodni put, šta je sa 650 sudija koji su se učlanili u SNS, a nisu bili reizabrani. Slažem se sa odgovorom koji sam dobio. Oni u tom trenutku učlanjena nisu bili sudije, kada su se vratili na sudijske funkcije, šta ćemo za tada. Zašto ne pokažete ispisnice koje je 650 ljudi dobilo. Tvrdim da tih ispisnica nema, da nemate 650 ispisnica i šta više da vi manipulišete i ucenjujete te ljude. Ovo govorim ne da bih optuživao te ljude, već da bih pomogao tim ljudima da budu nezavisni. Neka izađe ovlašćeno lice, u ovom slučaju predsednik vaše stranke i neka kaže, prestalo im je danom tim i tim članstvo, poništavaju im se te članske karte. Niko ne može da uslovi ostanak na sudijskoj funkciji time što su tu momentu povratka bile članovi određene političke stranke, u ovom slučaju SNS. I, nemamo problem, problem je rešen. Ali imamo konkretan dokaz za 650 ljudi u pravosuđu.
Javna je tajna da sve predsednici sudova u Srbiji moraju da budu članovi SNS, kao što je javna tajna, našta opet ukazujemo, da pored uticaja političkih stranaka, znate, imate sudije koji imaju člansku kartu i SPS i DS i SNS i oni imaju pakao od života. Kako da mi učinimo te sudije nezavisnim? Pomenuo sam juče, sudije moraju da budu i odgovorne za svoj rad. Znači, pored hrabrosti moraju da odgovaraju, pa stalno pominjemo koliko plaćamo recimo, koliko je Srbija dužna da plati na nepravilnosti u radu, recimo, licima koja su bila poprilično dugo u pritvoru, a onda se posle dve, tri godine ispostavi da su ljudi nevini. Hajde da vidimo zašto ne odgovara konkretni tužilac ili konkretni sudija, pa da vidimo koliko ko ima procenata, presuda koje su potvrđene, pa da vidimo koliko je ko imao optužnica koje su uspešno realizovane, pa da vršimo i vrednovanje tog rada. Pazite, mi kada izaberemo sudiju, i on jeste do kraja života, ali to ne znači da je on potpuno neodgovoran. Znači, mora da postoji odgovornost. Odgovornost je pomoći samim sudijama i samim tužiocima. Jer, kada vas nazove neko iz izvršne vlasti, a vi znate da možete da odgovarate, reći ćete, izvini prijatelju ja to neću da radim, jer je veća šteta nego korist zadržavanje te sudske funkcije ili tužilačke funkcije.
Moram da se osvrnem, kada pričamo o tom proseku ocena da bi sudstvo i tužilaštvo trebalo da budu elite. Slažem se, ali moramo onda da ih učinimo elitom, jer njihove sadašnji materijalni status i njihovo sadašnji društveni položaj apsolutno nije takav. Pazite, em nisu dovoljno dobro plaćeni, da ne govorim da su bedno plaćeni ljudi koji rade u sudovima, a nisu sudije i tužioci. Znači, koji rade u pravosuđu. Nisu plaćeni onako kako trebaju i kako zaslužuju, a takođe njihov društveni ugled nije na dovoljno visokom nivou, a politički pritisci su zaista veliki.
Tako da verujte da mnogi ljudi koji završe fakultet pravni sa visokim prosekom, kako vi kažete, pa nije im prvi izbor pravosuđe, niti sud niti tužilaštvo. Mi moramo da učinimo da zaista to bude jedno od najčasnijih i najdostojanstvenijih funkcija, ali hajde da podignemo taj položaj sudija i tužilaca. Najlakše je kritikovati sudije i tužioce. Šta smo mi uradili da oni budu bolji, odnosno da im omogućimo bolje uslove.
Pazite, ne utiču samo političke stranke na pravosuđe. Ja ne znam, izašao je gospodin koji se sporio po tom pitanju sa nama, ovlašćen je predstavnik ovde vladajuće stranke. Znači, mi smo ukazali da imamo veliki problem da utiču strane ambasade, pre svega SAD i Nemačka, na pravosuđe, pazite, na pravosuđe. Svojevremeno je bio izvesni gospodin Sem Nazaro, predstavnik američkog Ministarstva pravde i ovde je dugo stolovao u Beogradu, pri njihovoj ambasadi. Mnogi od vas mogu da se slože sa mnom u sali, a sada su vladajuća većina, koliki je bio uticaj tog čoveka na pravosuđe.
Meni je žao što nije tu gospodin Martinović, pa recimo, da pomenemo samo jedan slučaj njegovog sugrađanina iz Rume, koji je 11 godina nevin bio osuđen u zatvoru, a tiče se jednog drugog slučaja. Mene čudi što predsednik te poslaničke grupe po povratku iz Haga nije, recimo, osvrnuo se na taj slučaj. Jedanaest godina je čovek bio u zatvoru samo zato što je to bila želja ljudi iz američke ambasade. Možemo mi da pričamo o tom slučaju kada dođe vreme.
Znači, imate veliki upliv stranih ambasada i vi to dobro znate. Dobro znate ko je dao novac, recimo, da se sredi Palata pravde, da se sredi Okružni sud tadašnji u Beogradu itd. Znači, ne utičete samo vi iz SNS u ovome trenutku na pravosuđe, utičete mnogo, ne konkretno vi poslanici, vi sa tim nemate veze, tačno se zna jedan klan moći koji može da utiče u srpskom pravosuđu, a pričaćemo i o njima, ali utiču i drugi. Utiču, recimo, strane ambasade.
Ali, imamo još jedan problem. Zašto pravosuđe u Srbiji nije nezavisno? Nije nezavisno zato što pored ovih faktora mogu da utiču i određeni interesi kapitala. Opet, ponavljam, i dalje nema odgovora i nema reakcije, nema reakcije nadležnih organa, nema reakcije čak stručne javnosti, na VIP ugovore koji sudovi imaju sa poslovnim bankama. Ja zaista ne znam, recimo, koliko je „Pireus banku“ koštalo da plati sve medije u Srbiji da ne objavljuju taj veliki skandal. Verovatno su puno morali da plate reklamiranje u svim medijima, da se ne bi objavio skandal velikih razmera. Da smo u nekoj uređenoj državi, to bi bilo na svim naslovnim stranama, da jedna banka ima ekskluzivne ugovore sa sudovima, koji su nadležni u postupcima koje ona ima. Tako da, svako ko tuži „Pireus banku“, na primer ona je jedna od glavnih izdavača kredita u švajcarskim francima, svako ko je tužio nju, on dolazi na noge kod sudija koji imaju verovatno VIP tretman.
Idemo dalje. Ta banka, recimo, kako utiče na rad tužilaštva? Možemo da pomenemo samo jedan slučaj. Recimo, postoji, predali smo te dokaze i dokumenta i ministarski pravde i predsedniku Vlade, da oni falsifikuju razne isprave, između ostalog i bankarske garancije su falsifikovali u dva slučaja, za dva privredna društva, gde su pokušali da steknu ogromnu protivpravnu imovinsku korist. U sudskom postupku, parničnom, je utvrđeno da je takva garancija falsifikat, ali dve i po godine nadležno tužilaštvo je držalo predmet u fioci, dok nije krenulo ka zastari. Zašto i kako? To samo može u Srbiji. Gde je tu odgovornost? Evo, pitaćemo i ministarsku pravde i zahtevaćemo da se taj slučaj do kraja istraži. Ponovo je u pitanju „Pireus banka“.
Nije jedina Pireus banka. Malopre je moj kolega Obradović pomenuo „Dajners“. Tek ove godine izmenama zakona „Dajners“ može da izdaje kartice, a oni to radili dugi niz godina i tužilaštvo je postupalo kao neka vrsta privatnog uterivača.
Idemo dalje. Nije samo pravosuđe, znate, ovo je dobra stvar, biramo sudije koji dolaze iz same struke. Tako se gradi pravna svest. Do sada smo pravnu svest pokušavali da izgradimo prepisivanjem zakona i onda imamo čitav set nakaradnih zakona. Ako hoćemo da sređujemo pravosuđe, zašto ne menjamo te zakone? Znači, brojni zakoni koji uređuje materiju pravosuđa, od Krivičnog zakonika, pa do Zakona o parničnom i krivičnom postupku, pa do propisa koji uređuju sam položaj i rad sudova i tužilaštva. To treba menjati, a do sada smo prepisivali. Tako se nije gradila pravna svest i to morate da znate.
Poštovane dame i gospodo, znači, ostalo mi je još svega ja mislim nekih tridesetak sekundi, pa bih pre upozorenja predsedavajućeg hteo da privodim kraju.
Ovo je jedna izuzetno važna tema i ovo je izuzetno važna stvar, jedna grana vlasti. Ja vas molim da ubuduće mnogo ozbiljnije pristupamo ovakvim stvarima i da učinimo sve da uđu ove izmene u neku proceduru, jer biće bolje svima nama, ne samo građanima Srbije, nego svim političkim strankama, da živimo u jednom boljem i uređenijem društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Sandra Kulezić, izborni član Državnog veća tužilaca.

Poštovani narodni poslanici, evo, posle današnjeg dana diskusije pre svega da vam kažem da sam pažljivo slušala svaku od diskusija u ovom domu na temu izbora nosilaca javnotužilačke, odnosno sudijske funkcije. Zapravo, to bi prema dnevnom redu trebalo biti tema ove diskusije, ali nažalost, moram da kažem da je većina diskusija zapravo bila priča o nečemu drugom, o dnevno-političkim temama ili uopšte o političkim temama, a pravosuđe, odnosno izbor nosilaca pravosudnih funkcija je bio na neki način paravan ili početak te priče. Verovatno zato stanje u pravosuđu, između ostalog, i zbog toga jeste ovako.
Što se tiče tih diskusija, ja se na njih neću osvrtati. A, što se tiče onoga što mene kao predstavnika Državnog veća tužilaca interesuje, to su primedbe na naš predlog, na samu formu predloga za izbor kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije.
Tu su, pre svega, bile primedbe vezane za podatke koji ne postoje u predlogu, a tiču se prosečnih ocena i godina studiranja kandidata.
Kada je reč o izboru zamenika tužilaca na prvu funkciju, evo, još jednom ću vam napomenuti, mada sam to napomenula u uvodnoj reči, DVT je donelo Pravilnik o izboru nosilaca javnotužilačke funkcije, odnosno o svim kategorijama nosilaca javnotužilačke funkcije. To je Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije. Malo rogobatan naziv, ali taj pravilnik sadrži sva pravila o tome kako se koja kategorija kandidata koji se prijavljuju na konkurse za zamenike javnog tužioca bira.
Ni za jednu od tih kategorija kriterijum dužine studiranja i prosečne ocene u ovom pravilniku ne postoji. Dakle, to pitanje nije bilo od značaja za predlog ovih kandidata, pa samim tim, po mišljenju DVT kao predlagača, nije bilo razloga da ti podaci stoje u biografijama ovih kandidata.
Kriterijum za izbor kandidata za javnog tužioca na prvi izbor je pisani i usmeni test i to testiranje je sprovedeno od strane komisija o kojima sam takođe pričala u uvodnom delu.
Vidim da je bilo nekakve dileme i oko toga šta rade te komisije, kako one zapravo boduju i sve ostalo. Ja ću pokušati da vam to sada objasnim. Možda sam mogla ranije to da uradim, ali mislila sam da ste upoznati sa tim. Dakle, kriterijumi su stručnost, osposobljenost i dostojnost. Kriterijumi su izraženi merilima, a ta merila se ocenjuju kroz pisani test i usmeni test. Pisani test se boduje sa maksimalno 50 bodova i on podrazumeva teorijska pitanja iz oblasti krivičnog prava, a usmeni test podrazumeva analizu slučaja, ali se pored analize slučaja u direktnom razgovoru sa kandidatom praktično utvrđuje njegova veština komunikacije, umešnost obrazlaganja pravnih stavova, profesionalni integritet i sama analiza teorije slučaja.
Ovde imamo kandidate koji, kako sam navela u uvodnom izlaganju, neki od njih su radili pet i deset godina kao stručni saradnici, odnosno tužilački i sudijski pomoćnici. Nema svrhe da osobu koja treba da se izabere na javnotužilačku funkciju i koja je pre toga radila javnotužilački posao samo nije mogla da potpiše akta ili da se zvanično pojavi u nekim krivičnim delima, kako je propisano ZKP-om, nema svrhe da tu osobu pitate kakva vam je prosečna ocena na fakultetu, niti da je pitate koliko ste godina studirali. Treba da vidimo kako taj čovek radi posao, da li ume, da li je do sada za ovo što je radio, radio onako kako treba i da li će u budućnosti moći da radi posao zamenika javnog tužioca. To je ocenjivalo DVT kroz ova dva kriterijuma, odnosno kroz ova dva postupka pisanog i usmenog testa.
Pisani test su polagali kandidati koji nisu iz redova tužilačkih pomoćnika ili koji su iz redova tužilačkih pomoćnika ali nisu dovoljno dugo bili na tom radnom mestu. Dakle, uslov je da se ne polaže pisani test, da kandidat radi duže od tri godine na poslovima tužilačkog pomoćnika ili da je reč o kandidatu koji je završio Pravosudnu akademiju ili da je reč o sudiji koji se u tom trenutku prijavljuje na mesto kandidata za izbor javnog tužioca, a koji bi se praktično u tom slučaju prvi put birao.
U tim slučajevima, kandidati ne polažu pisani test, nego samo usmeni test koji praktično predstavlja analizu slučaja i analizu svih onih veština koje su značajne za budućeg nosioca javnotužilačke funkcije.
Jedna od primedbi je čini mi se bila na sam postupak izbora, a ticala se transparentnosti, odnosno neko je ovde tvrdio da je taj postupak bio netransparentan. Ja sam u svom uvodnom izlaganju naglasila da su na kraju postupka sabirane ocene za sve kandidate iz svih komisija, jer nemate drugog načina. Ako imate tri kategorije učesnika koji se različito ocenjuju, mora se na kraju pojaviti jedna komisija koja će biti krovna, da tako kažem, koja će povezati sve te kandidate na jednu rang listu. Ta rang lista je napravljena. Ta rang lista je objavljena na oglasnoj tabli Državnog veća tužilaca. Ta rang lista je bila dostupna kandidatima, mogli su da je vide, da stave primedbe na nju i, kako sam navela u uvodnom izlaganju, primedbi na rang listu nije bilo. To je što se tiče postupka. Čini mi se da više nije bilo spornih pitanja na tu temu.
Imala sam jedno konkretno pitanje od strane poslanika Martinovića, vezano za konkretno ime koje smo predložili. Ne znam da li ima svrhe da odgovaram na to pitanje, budući da njega nema, ali zarad osobe koja je pomenuta. Reč je o kandidatu Lazović Lazaru. Smatram da bih trebala da kažem zbog čega je Državno veće i ovog kandidata predložilo između ostalih za izbor. Dakle, tačno je ono što je narodni poslanik Martinović rekao. Ovo je jedan od kandidata koji nema maksimalan broj bodova. Postoji još tri ili četiri kandidata koji nemaju maksimalan broj bodova, a koji su ovde predloženi. Zbog čega? Zbog toga što nisu samo brojke ono što mogu pokazati ljudi u trenucima ispita i bilo čega drugog.
Čitav dan smo danas ovde pominjali pitanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, sudija i tužilaca i svi se slažemo da je to ključna stvar. Naravno, ključna je i stručnost, ali to je nešto što se da naučiti. Integritet je nešto što čovek nosi ili ne nosi sa sobom.
Kada je reč o ovom kandidatu, integritet je bila presudna kategorija koja je njega opredelila, bez obzira na činjenicu što nije imao maksimalan broj bodova. Dakle, reč je o kandidatu koji kao budući kandidat na izbor za funkciju zamenika tužioca, u periodu kada radi kao tužilački pomoćnik, pokreće inicijativu za ocenu ustavnosti zakona i po tim njegovim inicijativama dolazi do utvrđivanja povrede ustavnosti i izmene tih zakona. Pričali smo na temu kako se vlast generalno odnosi prema nosiocima pravosudnih funkcija i na koji način se određene stvari doživljavaju kao pretnja, odnosno strah od strane budućih nosioca pravosudnih funkcija, različite grane vlasti. Ono što je bitno u ovoj priči, vezano za Lazara Lazovića, je to što je ovaj čovek imao hrabrosti da u situaciji kada čeka svoj budući izbor podnese inicijativu za zaštitu zakonitosti i da na taj način sebe istakne kao nekoga ko nije baš uokviren u nekakve standarde.
To je razlog zbog čega smatramo da ova osoba ima veću dozu integriteta i zbog čega smatramo da je on trebao biti predložen kao kandidat, bez obzira na činjenicu da nije imao maksimalan broj bodova na ispitima.
Još jedna stvar zarad kolega koji su pominjani u prvoj diskusiji danas, a vezano za godine studiranja koje, još jednom ističem, nisu kriterijum za izbor. Tu je bilo komentara da su oni studirali po 27 godina i po 25 godina. Dakle, ja hoću da verujem da je reč o lapsusu. Radi se o tome da su ti ljudi studirali do 25 ili do 27 godine. Kandidata koji su studirali tolike godine u našem predlogu nema. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva.