Odlično, ali u skladu sa amandmanom.

Da on ima kapacitet da bi mogao da bude i gradonačelnik i predsednik opština. Dobro.
Dakle, da zaključim, nema razloga da vi iz Beograda, tj. iz republičke vlasti, uzimate nama naše lokalne pare. Nema razloga, dakle, da zavlačite ruku u naš džep. A posebno zašto nema tog razloga? Zato što se hvalite da vam je republički budžet stabilan, da je budžet u suficitu. Inače, kad smo već kod tog suficita, to je potpuna besmislica hvaliti se suficitom jer prosto niste vi privatno preduzeće koje treba da ima suficit. Vi treba da vršite funkciju na koju ste izabrani i da trošite ta sredstva za ono što je potrebno ovome narodu, a ne da ostavljate bilo kakav suficit.
Dakle, ono što je ovde bitno jeste jel vam budžet republički stabilan? Jeste. Pa što uzimate naše pare sa lokala?
Prema tome, mislim da bi bilo korektno da prihvatite ovaj naš amandman, da se izbrišu ove vaše pogrešne, štetne i po lokalne samouprave katastrofalne inicijative i da jednostavno prihvatite ideju da ovaj zakon se vrati na doradu, da otvorimo veliku javnu raspravu, da sveobuhvatnim izmenama ovog zakona zagrabimo rešavanje problema funkcionisanja lokalne samouprave na pravi način, a ne samo time što ćemo da uzmemo pare lokalnim samoupravama.
Time ništa gospođo ministarka niste na lokalu rešili od problema koje ima lokalna samouprava u funkcionisanju. Ništa, samo ste nam uzeli pare. Ponudite vi nama neko konkretno rešenje funkcionisanja lokalne samouprave, to je vaš posao, najlakše je uzeti nam pare i onda da vi raspolažete našim parama i delite kome vi hoćete po Srbiji.
Tako da mislim da svi razlozi stoje na strani da se prihvati ovaj amandman koji je predložila poslanička grupa Dveri. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije premijer Aleksandar Vučić nikakav kabadahija zato što nije upadao na sednicu RIK-a i napadao i nazivao ljude lopovima, zato što mu se nije svideo rezultat, zato što se jednom kolegi koji je sada poslanik nije svideo rezultat koji je ostvario na izborima.
Neko ovde stalno priča kako neko nekome otima novac. E, sad ja mogu da kažem gospođo predsednice da taj koji to priča nema pojma ni o Zakonu o budžetu, ni o Zakonu o budžetskom sistemu, ni o prenetim, ni poverenim nadležnostima lokalnih samouprava.
Koliko ja znam iznos poreza na zarade nisu odredile lokalne samouprave, nego Narodna skupština Republike Srbije i poverila je taj deo jednih svojih prihoda lokalnim samoupravama koje su se u periodu gde SNS nije bila na vlasti jako bahato ponašala prema tim sredstvima i zadužila svoje gradove i opštine i građana.
Postavlja se još jedno pitanje – zašto se predsednici opštine i gradonačelnici ne žale na ovaj zakon? Zato što ne mogu da razvijaju svoje opštine sa putevima kakve ste nam ostavili. Ne mogu da razvijaju i da dovode investitore sa prugama koje imamo. Ne mogu. U tome jeste problem. Zahvaljujem.

Još jedan predlagač ima reč Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, trošiću vreme kao ovlašćeni.
Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predsedavajući, mi smo u prvom danu rasprave rekli naše argumente zašto smatramo da ovaj zakon ne treba usvojiti i da ne treba skidati, odnosno, smanjivati prihode od poreza na zarade, gradovima i opštinama u Srbiji. Ali, slušajući raspravu o Predlogu zakona došao sam do nekoliko zaključaka, a na te zaključke ukazuju argumenti koje sam slušao od predlagača pažljivo i slušao sam od poslanika vladajuće većine.
Probaću sada da jedan po jedan od tih zaključaka ponovim. Dakle, prvi zaključak je da država želi da uzme sredstva opštinama i gradovima u Srbiji, deo poreza na zarade, a onda da po zaslugama i podobnosti to ponovo daje opštinama. Šta to znači?
To znači da ulazimo u dalju centralizaciju, ulazimo u jačanje političke moći kroz institucionalnu korupciju, dajemo mogućnost da pojedinci u Vladi mogu onima koji su njima podobni ili oni koji nemaju sposobnost da bez pomoći države sa svojim prihodima normalno upravljaju svojim gradovima i opštinama dobijaju sredstva. Imali smo priliku, a o tome sam govorio prvog dana, da to vidimo prethodnih nekoliko godina, na primeru grada Leskovca, na primeru grada Niša, na primeru grada Novog Sada, na primeru grada Kragujevca, gde su stotine miliona iz budžetske rezerve, a na ime tekuće likvidnosti prebacivane tim gradovima i opštinama.
Postavlja se pitanje da li kažnjavamo građane onih opština koje su poslovale domaćinski, koje nisu imale blokirane račune, koje nemaju višak zaposlenih ljudi u svojoj administraciji, oni nisu ni tražili sredstva i nisu ta sredstva ni dobijali ili ako su ih dobijali, dobijali su u daleko manjem iznosu nego što su dobijali ovi koji su politički, partijski podobni.
Dakle, mi sa tim argumentom i sa tim zaključkom da država ponovo vraća sebi pare da bi ih delila naknadno zaista idemo ka daljoj centralizaciji, a ne kao što je i ministarka govorila decentralizaciji za koju svi treba da se zalažemo.
Drugi zaključak, koji sam izveo, jeste da se oduzimaju sredstva jedinicama lokalnih samouprava, a onda ih savetujemo kako da nadomeste ta sredstva koja su im oduzeta. Sada, postavlja se pitanje, da li postoje jednaki uslovi u svim jedinicama lokalne samouprave da ta sredstva nadomeste. Oni veći gradovi, bolje pozicionirani, sa manjim regionalnim razlikama možda će i uspeti da lakše dovedu nekog investitora koji će zaposliti više ljudi, koji će uplaćivati više poreza, pa i samim tim to nadomestiti.
Postoji pitanje da li postoji spremnost gradova i opština da ažuriraju baze podataka poreza na imovinu ili im je lakše da jednostavno podignu i promene stopu, odnosno osnovicu na obračun poreza na imovinu. One opštine i gradovi koji su to već uradili ne mogu to više da podignu. Mi smo, na primer u Trsteniku još 2013. godine ažurirali bazu, izvršili popis, šest meseci su to radili ljudi iz Nacionalne službe za zapošljavanje i izvršili popis i napravili novu i ažuriranu bazu poreza na imovinu. Mi dakle, nemamo prostora više u tom delu da te prihode nadomestimo. Postoje još gradovi i opštine, a i sami ste pomenuli, istočnu Srbiju da su gotovo sve opštine istu ili sličnu stvar uradile. Teško je sada dati nekome pravi put i smernicu kako da nadomesti ta sredstva. Ukoliko već nemamo izmenu seta Zakona o lokalnim samoupravama, ukoliko je ovo samo jedan izdvojeni deo, pitanje šta će se u narednom periodu dešavati.
Treći zaključak koji sam izvukao jeste da je bolje ili da se možda drugačije izrazim, lakše, uzeti pare od opština i od građana nego srediti stanje u EPS, „Srbijagasu“, „Železnicama“ i drugim javnim preduzećima u kojima se rasipaju državne i narodne pare na različite stvari od nabavke i kupovine viskija, pa do broja ljudi koji u njima rade, projekata koje realizuju. Nemojte da idemo samo tamo gde je lakše da se lomi nego hajde da rešavamo ono zašta i treba da se bori celo društvo, a to je da postanemo uređena država i ono za šta ste se i svi vi zalagali u prethodne četiri godine na vlasti, a to je da reformišemo javno preduzeće i da javna preduzeća više ne budu gubitaši. Od svega toga su samo ostale priče, ali smo uspeli da uradimo ovo i verovatno ćete sutra pošto imate većinu usvojiti zakon i uzeti pare opštinama.
Problem je što te pare koje uzimate opštinama ne uzimate njima nego uzimate građanima. Ne znam da li ste u stanju da sagledate situaciju, da siđete među ljude i vidite da građani Srbije, polovina njih danas nema 200 evra u svom novčaniku. To nije stanje koje je održivo i koje je izdrživo, tu se nešto mora menjati. Ne možemo menjati sa daljim uzimanjem od naroda i punjenjem centralne kase. Državna kasa ako se puni iz džepova stanovništva onda mi imamo jedan ozbiljan problem kako vidimo dalji ekonomski razvoj države.
Četvrti zaključak koji sam izvukao jeste da je zakon iz 2011. godine zloupotrebljen od strane loših, nestručnih i bahatih predsednika opština, barem tih koji se mogu svrstati u grupu, pošto sam ja prvog dana govorio o odgovornim predsednicima opština i prosperitetnim predsednicima opština. Dakle, zanimljivo je da sada jedan veliki broj predsednika opština koji su i tada bili i danas obavljaju tu funkciju, tada su bili u nekim strankama, najveći broj njih je u vladajućoj stranci, u SNS.
Sada me zanima kako to da su loši bili samo oni koji nisu iz SNS, a dobri su bili svi ti iz SNS, ili bih možda mogao drugačije da postavim stvari i da kažem da su predsednicima opština iz SNS možda davana veća sredstva iz rezerve, jer su oni politički podobni, u odnosu na ove druge.
Dakle, tu želim da ako hoćemo da budemo uređeno društvo, da se ne pravi razlika, jer svi su građani isti, bez obzira ko je za koga, kada i gde glasao. To koliko je koja stranka osvojila glasova na izborima, onaj koji je dobio mandat od naroda da vrši određenu funkciju, treba da bude potpuno ravnopravan ispred države, kao što su i oni drugi iz vladajućih političkih stranaka.
Takođe, ono što sam izvukao još kao zaključak, jeste i da imamo punu kasu para, da imamo jako veliki suficit u budžetu, da ne pogrešim ponovo, da li je 27 ili 30 milijardi, ili koliko god, koliko je premijer izneo, da to je jako dobro, da smo mi potpuno fiskalno konsolidovani, ali me zanima zašto onda ponovo sada idemo u dalje smanjenje gradovima i opštinama?
Zašto nismo poput evropske prakse rekli - hajdemo da povećamo deo javnih prihoda koji će ići na nivo lokalnih samouprava, da smanjimo onaj deo koji će ostajati u centralnoj kasi? Ukoliko smo se prethodne četiri godine konsolidovali i prethodne četiri godine imali trend da iz godine u godinu deo sredstava koji ostaje u centralnoj kasi se povećava, a koji odlazi na lokalne samouprave se smanjuje, hajdemo sada da taj trend pokažemo. To bi bio znak dobre volje i znak da ono što govorite o blagostanju u srpskoj ekonomiji, u velikim rezultatima, u smanjenju suficita i povećanju deficita, to bi tada možda moglo da se poveruje, jer bi to pokazali podaci, pokazali bi zapravo postupci koje vi sada sprovodite kroz ove zakone.
Ja vidim da mi i dalje idemo sa restriktivnim merama, što znači da mi niti smo se finansijski konsolidovali, niti zaista imamo punu kasu para, a pune džepove sigurno nemamo i to će vam reći svaki građanin. Dakle, sada, kako to možemo drugačije da postavimo u smislu rešenja problema?
Što se tiče problema tih loših predsednika opština, to ćete vrlo jednostavno rešiti promenom izbornog zakona, izbornog sistema. Neka svako izađe imenom i prezimenom i kao što izlazi na izbore za mesne zajednice, neka tako izađe i za grad i za opštinu, neka građani daju glasove onome ko je po njima najbolji, a taj onda neka ima isti tretman prema Vladi Republike Srbije.
Mi govorimo o decentralizaciji, a prvoga dana sednice moj predlog zakona je bio da se promeni zakon i predvidi finansiranje mesnih zajednica sa izdvajanjem dela poreza na imovinu kao prihod, a izvor od lokalnih samouprava da se jedan deo prenese na teritorije na kojima se stvara, na kojima ljudi žive. To je odbijeno, tako da je to još jedan argument vezan za decentralizaciju.
Što se tiče same prakse, i to je bio jedan od argumenata da to nije zabeleženo u novijoj praksi, da nisu trendovi da porez na zarade ide na lokalni nivo, već da primarno ide u centralnu kasu. Ja onda postavljam pitanje - da li najrazvijenije evropske zemlje i najrazvijenije evropske ekonomije greše kada svojim gradovima i opštinama prebacuju 50% ukupnih sredstava, odnosno pet puta više? Onda za njih ta savremena praksa ne stoji, već samo za nas u Srbiji. Dakle, mi pet puta manje od najrazvijenijih ekonomskih zemalja dajemo svojim gradovima i opštinama.
Bilo bi korektno ako bismo zaista rekli - mi imamo problem, nemamo para, moramo da uzmemo to, moramo da štedimo, kao što ste to govorili penzionerima, kao što ste govorili radnicima kojima ste smanjivali zarade, tako ste mogli reći i opštinama, a ne sa jedne strane slušamo kako nam je puna kasa, a sa druge strane i dalje nastavljamo da oduzimamo sredstva opštinama. Sveli smo ih na 9% ukupnih javnih prihoda sada sa ovom izmenom zakona.
To umanjenje prihoda će direktno negativno uticati na građane i to sam potpuno siguran i to vam kažem kao neko ko ima iskustva u lokalnim vlastima i dolazim sa lokala i svako skidanje i svaka veća nadležnost u gradovima i opštinama stvara problem u njihovom funkcionisanju.
Da ne govorim o situacijama kada se dogode elementarne katastrofe, kao što su bile poplave 2014. godine, kada je cela država bila pogođena, kada su neki gradovi i neke opštine ozbiljno bili pogođeni i dve godine je trebalo da se ti gradovi i opštine i uz pomoć države i uz pomoć EU i svih konsoliduju i pitanje je da li su se i danas konsolidovali.
Takođe, slušao sam argumente od vladajuće većine kako ćemo zahvaljujući tim sredstvima da se zahvaljujemo javnim preduzećima zato što rade svoj posao. Pa, da li treba regionalne puteve da rade preduzeće „Putevi Srbije“ ili treba da rade lokalne samouprave? Da li treba protivgradne raketa da nabavlja RHMZ ili druga nadležna institucija ili lokalne samouprave? Da li medicinsko osoblje treba da plaća Fond zdravstvenog osiguranja ili lokalne samouprave? I kada se nešto uradi na teritoriji neke jedinice lokalne samouprave, to ne znači da mi kažemo – hvala ministre, hvala premijeru što radite svoj posao ili što neko javno preduzeće, EPS, uloži u razvijanje mreže na teritoriji neke opštine, pa to je u opisu njihovog posla.
Ja ovde govorim samo o nadležnostima koje su direktno date jedinicama lokalne samouprave.
Takođe, moram da kažem da ovaj zakon svakako vodi nas u dalji problem kako državu. Ja vas molim da uvažite i argumente i ovaj amandman koji smo mi ovde podneli, ukoliko zaista smatrate da je budžet Republike Srbije konsolidovan i ukoliko smatrate da ovo neće biti preveliko opterećenje ni za opštine. Ja sam čuo da su to male pare po vašim projekcijama i argumentima, ali verujte mi, umanjiti nekome danas i 2,8% budžeta, to je velika stvar.
Vi imate primere iz prethodnih godina. Gotovo da je jako veliki broj, ako ne polovina gradova i opština u Srbiji imala blokirane račune u svojim školama, svojim ustanovama, čak veliki broj njih sami su imali blokirane račune. Oni koji nisu imali, nisu dobili nikakvu podršku. Kod mene, u mojoj opštini, u Trsteniku, nismo ni jedan jedini dan zakasnili sa platom, nijedna ustanova nije bila blokirana ni jedan jedini dan, ni budžet opštine ni jednog dana. Sve je redovno servisirano. Nemamo višak zaposlenih. Ali, nismo nagrađeni niti kao Kragujevac, niti kao Niš, niti kao Leskovac, niti bilo koji drugi grad.
Ja sada u ime tih gradonačelnika dobrih i predsednika opštine koji su odgovorni, koji su progresivni, koji znaju da se ponašaju domaćinski, vas molim da i ako usvojite ovaj zakon, u narednom periodu vodite računa više o njima, nego o onima koji su loši. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, moram da budem potpuno iskren i da priznam da sam se ponadao, možda je to pomalo i naivno, da u ovom mandatu nećemo imati praksu predlaganja gomile amandmana sa tekstom „briše se“. Sada vidim da je moja nada bila uzaludna, da ćemo verovatno imati takvu praksu i u ovom mandatu, uprkos tome što smo čuli sve argumente i od resornog ministra, ali i od svih ostalih učesnika u ovoj raspravi, koja traje već evo drugi dan.
Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman. Potpuno sam saglasan sa obrazloženjem Vlade Republike Srbije koje nam je dala u svom mišljenju. Ponavljam da smo svu moguću argumentaciju već čuli. Ali, ono što nismo čuli, nismo čuli zašto da obrišemo član 1. ovog zakona? Zbog čega bi brisali? Zašto da obrišemo predviđena smanjenja, da bismo imali više novca za trošenje u lokalnoj samoupravi, da bismo u Smederevskoj Palanci umesto 343 piva pili hiljadu piva ili koliko već je dovoljno piva, da bismo umesto 457.000 dinara trošili milion dinara na reprezentaciju? Da li je zbog toga? Da li je to razlog?
Od vas odgovor nismo čuli. To je trebalo da nam kažete, gospodine Milojičiću, zašto da obrišemo ovaj član? Predložili ste amandman – član 1. briše se. Ja pitam – zašto da ga obrišemo, da bismo imali novca za izvlačenje preko fudbalskih klubova, preko fudbalskog kluba Jasenica, da možemo tokom mandata da uplaćujemo novac fudbalskom klubu iz opštinskog budžeta, iz tog istog budžeta da uplaćujemo, a posle preko keša da izvlačimo isti taj novac na razne donacije, sponzorstva itd? Da li je to intencija vašeg amandmana – briše se? Da li je to razlog? Zašto da brišemo 1. član? Jeftinije je da građani vas obrišu na sledećim izborima.

Gospodine Milojičiću, niste mi u sistemu.
Da li mogu da vas izbrišem, gospodine Božoviću? Moram da ga izbrišem da bi vama dala reč. Ne mogu, ne veruju mi.
Kako da vam objasnim, vi ste poslanik nekoliko godina i nekoliko godina ponavljamo istu vežbu. Znači, vi morate da prestanete da se javljate da bih dala poslaniku reč. Ja kažem sad vi i jave se Ševarlić, Marko Đurišić, Milena Turk i Balša Božović, a jedino se ne javi osoba kojoj treba da dam reč.
Prijavite se.

Ja razumem da je velika nelagoda i nestrpljenje i negacija svega onoga što ću reći da se gospoda od preko puta veoma bune kad god se neko iz DS javi za reč, ali pošto prethodnom govorniku nije bilo jasno zašto smo podneli amandman, a pošto sam dobro raspoložen danas, objasniću mu. To je samo zbog toga što oduzimate građanima Srbije, opštinama i gradovima pet milijardi dinara. Samo zbog toga što građani nemaju svojoj deci da obezbede ujutru paštetu za užinu. Samo zbog toga što ste smanjili plate i penzije. Samo zbog toga smo podneli ovaj amandman. Hvala.