Poštovani narodni poslanici, građani i gosti, posebno bih hteo da se fokusiram na izbor sudija za Opštinski sud u Nišu, pošto sam ja iz Niša, pa me to posebno interesuje.
Pre toga bih hteo da ukažem, ovde na jedan dokument koji imam u ruci, to je Odluka o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. Ovo je dobra stvar, što imamo formalni dokument gde je jasno definisan način na koji se sudije biraju. To je jako lepa stvar.
Sada da vidimo tačno kako se biraju sudije za ovaj konkretan slučaj za sudije u Nišu. Kaže – osnovna merila su prosečna ocena na studijama, pod jedan. Pod dva, dužina studiranja i pod tri, ocena rada. Dakle, to su tri ključna kriterijuma, pa za svaki od njih ide po 100 bodova, ukupno 300. Tu sada imate nekih dopunskih merila, ali ovo su tri ključna faktora.
Ovde imam i spisak tih kandidata koje je Visoki savet sudstva predložio i njih ima osmoro. Izvukao sam neku prosečnu ocenu za sve njih zajedno, 8,1 za sve zajedno, to je prosečna ocena studiranja i ima nekoliko kandidata koji su malo upitni u neku ruku. Evo, imamo recimo jednog gospodina ovde koji ima prosek 6,08, dakle, to je manje od 6,1. To je, recimo, ako biste imali 30 ispita, a na 28 dobijete šest, a na dva dobijete 7, kao da je možda i ciljao da ima 6 prosek, pa su mu se ove dve sedmice omakle.
Tu sada stoji i objašnjenje, biografija za tog gospodina, pa i obrazloženje na kraju i kaže – na sveobuhvatni utisak Visokog saveta sudstva u pogledu kandidata nije mogla da utiče prosečna ocena ostvarena na osnovnim studijama, jer su svi ostali relevantni parametri za izbor na izuzetno visokom nivou. Sada se opet vraćam na ovaj dokument, da vidim koji su to parametri, hajmo još jedanput, prosečna ocena, dužina studiranja, ocena rada. Dobro prosečna ocena nije toliko uticala osim ova dva druga relevantna parametra, a to je dužina studiranja i ocena rada. Koliko sam čuo, a možda grešim, većina kandidata je dobila za ocenu rada, maksimalnu ocenu, 100 poena, većina skoro, svi su dobili ravnomerno po 100 poena, a za ovog kandidata piše da je sa 30 godina života završio studije na Univerzitetu u Prištini. Ne mora da znači da je studirao 10 godina, možda je studirao manje, ali mi nemamo informaciju o tome koliko je stvarno on studirao, a to je jako bitan faktor ovde u odlučivanju ko će da bude predložen za kandidata za sudije.
Pored toga, mi ovde imamo spisak kandidata, ali nemamo rangiranje iako u dokumentu jasno piše da postoji sistem sa ocenjivanjem, sa bodovanjem, baš kako bi trebalo i to je sasvim u redu, tako i treba da bude. Međutim, bilo bi lepo da imamo spisak svih kandidata, pa lepo imamo liniju ispod koje imamo ljude koji nisu prošli, iznad koje imamo ljude koji su prošli i tačno znamo kakva je situacija.
Naveo bih jedan drugi primer koji nije direktno vezan za ovo ali je možda dobra paralela, kada se deca upisuju u srednju školu imamo rang liste, pa oni sad polažu neki ispit, pa onda ko je prošao iznad toga, a ko nije prošao ispod toga i sve je jako transparentno. Zamislite kako bi bilo kada bismo imali samo ljude, učenike koji su prošli, a za ove ne znamo koliko su imali bodova.
Zbog toga je malo problematično i upitno da li je ovaj način ocenjivanja zaista bio kompletno tačan i verodostojan. Meni je jako teško da poverujem da jedan kandidat sa prosekom 6,08 je ovde odabran u osam najboljih kandidata za Niš. Vi ste rekli da je bilo ukupno oko 1.200 kandidata na nivou cele Srbije. Ne znam koliko je bilo tačno u Nišu, to niste spomenuli, nemam tu informaciju, ali opet mi je nekako indikativno i pitam se da li je moguće da je odabrano osam najboljih u Nišu i među tih osam imamo kandidata za sudiju sa ovim prosekom koji je ravan šestici. Da li je moguće da u Nišu nema boljih sudija, da nema boljih kandidata za to mesto.
Malo sam se raspitivao preko nekih privatnih kanala za ova ostala imena i čuo sam pohvalne stvari za neke druge kandidate za koje je rečeno da su jako dobri i da zaslužuju što su ovde, ali to ne važi za ovog sa prosekom 6,08.
Mene takođe interesuje, pitam se, kakvu mi poruku šaljemo studentima koji su sada na pravnom fakultetu zato što biti sudija je jedno od jako cenjenih pozicija i jako važnih u državi. Recimo, za pravnike je to možda i najviša neka titula koju mogu da dostignu ili recimo da bude na pravnom fakultetu neki profesor. Saglasan sam u potpunosti sa ovim što ste rekli na Odboru za pravosuđe i da nije ocena uvek najbitnija i da postoje drugi faktori. To je činjenica i to stoji i to je apsolutno tačno, međutim, opet moram da se pozovem na ovu odluku gde je jasno definisano da je prvi faktor, u redu je, svi su podjednako ocenjeni, prvi faktor je prosečna ocena na studijama.
Možda se vama ne sviđa ova odluka i to razumem, možda ste shvatili da postoje neki bolji argumenti, odnosno bolji faktori pomoću kojih bi trebalo da se određuje ko bi trebalo da bude na listi, ali mi trenutno imamo ovu odluku i trebalo bi za sada da se držimo te odluke, a onda bi kasnije možda mogao da se uvede neki novi pravilnik koji bi imao nešto drugačije faktore, pa da se vodimo njime, ali za sada imamo ovaj. Tako da je šteta što nemamo spisak svih kandidata pa da vidimo ko je kakav.
Razgovarao sam još malo sa nekim ljudima iz Niša, iz sudstva, informisao sam se i rekli su mi generalno u sudovima u Nišu ima nekih sjajnih mladih ljudi, fantastičnih i jako su dobri i imaju visoke proseke. Međutim, niko od njih nije na ovom spisku. Naravno, neki od njih nisu ispunjavali uslove, previše su još uvek mladi, još uvek nisu spremni, objektivno ne mogu da se kandiduju, ali meni je skrenuo pažnju jedan pravnik koji radi u sudu u Nišu. Taj pravnik je bio student generacije, ima prosek ocena 9,7 i sada ovo nije konkretno vezano za vas, samo navodim primer, on je tamo na određeno vreme zaposlen i zbog toga, kako mi je objašnjeno ne može da dobije ocenu sudija o radu, pa samim tim ne može uopšte da se kandiduje za ovaj konkurs. Znači, ovo je sada jedan birokratski problem, nije direktno vezan za vas, samo navodim da čitav taj proces malo onemogućava i sprečava neke ljude koji su verovatno dosta bolji od nekih ovde da uđu ravnopravno u ovu trku.
Moj kolega ovde iz poslaničke grupe, profesor Pavlović, malo se više informisao oko ovog procesa izbora sudija, on je tražio i spisak nekih kandidata koji nisu prošli kako bi mogao da uporedi sad ove koji nisu prošli za izbor i one koji su prošli. Onda je dobio informaciju da zapravo nije bilo nekog rangiranja pravog. Opet, se pozivam još jednom na dokument, odluka gde tačno piše kako ide rangiranje, sa koliko poena, ali ispostavilo se da ste se vi vodili u Visokom savetu sudstva nekim drugim merilima, što opet kažem, možda vi mislite da je to bolje i iz prakse ste zaključili da ovo nije najbolji način, ali trenutno ovo je pravilnik i trenutno bi trebalo da se držimo ovog pravilnika.
Profesor Pavlović je onda uzeo na svoju ruku, sam je probao da izračuna poene za neke od kandidata za kandidate koji su prošli i za one koji nisu prošli, maksimalan broj poena je 300. Možda je nešto pogrešio i sada je ispalo da su neki imali 296 bodova od 300, a nisu prošli. Evo imamo neke koji imaju po 180 i oni su prošli. Tu sada malo dovodimo u pitanje da li je ovaj proces u potpunosti bio ispravan. Ovo bi nam pomoglo da imamo spisak svih kandidata pa lepo i tačno znamo ko su oni i onda je sve jasno, ovi su prošli, ovi nisu prošli i to je to.
Šaljemo lošu poruku studentima, jer u Nišu ima sjajnih nekih ljudi koji su išli na neka takmičenja u Oksford, takmičili se u međunarodnom pravom na engleskom, nadmetali su se na engleskom i ostvarili su jako dobre rezultate. Šta treba onda da kažemo tim studentima? Nije bitno toliko rimsko pravo da imate deset, može i šest. Nije bitno ni trgovinsko pravo, najteži ispit na Pravnom fakultetu u Nišu, ne mora deset, može šest, jer zapravo taj prosek ocena nije ni toliko stvarno bitan. Slažem se, nije uvek najbitniji prosek ocena, ali u našoj zemlji, u našem sistemu tako ocenjujemo rad javnih službenika. Ako će neko da bude advokat ili nešto slično, pa će ići u privatnu službu, onda je u redu, onda je on možda snalažljiv, pa će da nadomesti to što nema dovoljno dobar prosek time što ima neke druge veštine. Ovde je ipak jasno definisan način kako bi to trebalo da se uradi i mi ovde nemamo kompletnu informaciju i nemamo apsolutni dokaz da su ovo baš najbolji kandidati.
Zbog toga bih takođe hteo da apelujem na poslanike koji su iz Niša, sada sam primetio, ovo je mala digresija, da niko iz Niša ovde nije izneo neke stavove, ipak ovo su ljudi koji će u našem gradu da budu, da kažem, jako bitne ličnosti. Ne daj bože da završimo na sudu, oni će da dođu pred nas i da nam kroje sudbinu i niko od njih se nije izjasnio. Imam ovde koleginicu u parlamentu koja je iz Niša Jelena Žarić Kovačević koja je iz SNS, iz vladajuće koalicije, ona je pravnica, voleo bih od nje da čujem mišljenje.
Možda sam ja ovde nešto propustio, možda nešto nisam razumeo. Priznajem, nisam iz ove branše, ali meni ovo zaista nije logično da je ovo najbolja ekipa koja je mogla da bude odabrana za Niš, a vidim i za druge gradove.
Tako da, uzevši sve to u obzir, mi nećemo moći, nažalost, pošto nije transparentan proces izbora sudija, nismo sigurni da smo odabrali najbolje, mi iz DJB ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.
