Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i pomoćnici, kako je tačka dnevnog reda Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, smatram da je neophodno i potrebno da što pre usvojimo ovaj predlog iz razloga što nema napretka ni privrednog ni društvenog bez kadrova. Mladi visokoobrazovani ljudi su od velikog značaja za našu zemlju, što je i stav SNS. Zato smatram i zalažem se za što hitniju primenu Predloga dopune Zakona o visokom obrazovanju.
U skladu sa tim, slažem se da se studentima koji su po prvi put upisali studije 2013. na 2014. godinu dozvoli i nakon proteka redovnog intervala studiranja, odnosno ulaska u tzv. petu godinu zadrži pravo finansiranja iz budžeta Republike Srbije, kao i da se starijim generacijama studenata dozvoli da završe studije i nakon isteka predviđenog roka od maksimum osam godina.
Iako ovim odstupamo od redovnog studiranja, bitnije je stvarati obrazovane ljude i podizati nivo obrazovanja našeg naroda. Bitnije je stvarati mlade ljude koji će sutra svojim znanjem, kulturom i sposobnostima podsticati širenje evropskih vrednosti u našoj zemlji.
Cilj započetih reformi jeste da u Republici Srbiji nakon 2020. godine bude najmanje 35 do 38,5% generacije u populaciji od 30 do 34 godine koja ima visoko obrazovanje. Upravo ovom dopunom Zakona o visokom obrazovanju stvorićemo još neophodnih kadrova, a takođe dopuna ovog zakona je neophodna radi daljeg usklađivanja sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Stvaranje zajednice koja će pružati šanse mladima i time ih zadržati u našoj zemlji je nešto za šta se zalaže SNS, nešto što pokušavamo duži niz godina da ostvarimo. Zato je ova dopuna zakona upravo dodatni podstrek studentima i na ovaj način im omogućavamo da ostvare svoje pravo, a to je pravo na obrazovanje.
Postoji jedna vrsta kapitala koja je jednako važna kao tekući ili stalni kapital. To je humani kapital. To je stalno ulaganje u ljude, znanje i nauku. To je ono ulaganje koje će nas postaviti visoko na lestvici u međunarodnoj zajednici. Smatram da je svako ko se protivi ovoj dopuni zakona upravo direktno protiv studenata i vrši sprečavanje napretka naše zemlje.
Zato vas pitam da li zaista želimo školstvo u kojem neće postojati druga šansa, u kojem će često nedužni studenti snositi posledice za razne neprilike koje nosi život? Da li želimo uplašene, psihički opterećene mlade ljude, koji jedino brinu o ispunjavanju formi normativnog sistema i da li će biti dovoljno jaki i čvrsti da prevaziđu sve prepreke jer nemaju drugu šansu?
Znanje i organizovanost su vrline koje posebno gaji i neguje evropska zajednica, koje su potrebne jednoj modernoj državi koja ne želi da otežava pristup visokoškolskom stepenu obrazovanja.
Upoznati smo sa opštim odredbama konkursa za upis studija po kojima visokoškolske ustanove utvrđuju broj studenata koji se finansiraju iz budžeta koji utvrđuje Vlada svojom odlukom o broju studenata za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija za univerzitete i fakultete čiji je osnivač Republika za aktuelnu školsku godinu, odnosno u okviru ukupnog broja studenata odobrenog u dozvoli za rad visokoškolske ustanove.
Ovaj predlog zakona nam dostavlja informaciju da raspolažemo sa dovoljno sredstava u budžetu Republike Srbije za finansiranje visokoškolskih ustanova, vrednih i radnih studenata koji ostvare 48 ili više ESPB poena. Dakle, ne vidim razlog zašto bi bilo ko od uvaženih kolega poslanika imao bilo kakvu primedbu na dati Predlog zakona i glasaću za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Stanija Kompirović, a neka se pripremi narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u danu kada govorimo o dopuni, promeni Zakona o visokom obrazovanju, koji je donesen 2005. godine, a koji je u međuvremenu trpeo mnoge promene, izmene, samo zbog vremena u kojem se nalazimo, u vremenu koje će nam doći i pretrpeo je u cilju poboljšanja i prilagođenosti određene dopune u cilju poboljšanja i vremena kroz koje prolazimo i koje smo danas i onog koje će biti potrebno za više godina i perioda koji dolazi ispred nas.
Sve promene do sada bile su u interesu studenata, kao povećanja broja visokoškolskih ustanova i ljudi, da bi sticali što više znanja koje će primenjivati kasnije i dalje u svom budućem radu i životu. Delatnost visokoškolskih ustanova se odvija kroz strukovne i specijalističke studije i kroz obrazovanje, pa se i sistem obrazovanja odvija i sistemom bodova, gde je studentima danas omogućeno da sa 48 bodova, što je i dopuna ovog zakona, dođu do željenog upisa na sledećim godinama fakulteta, znači da svoje studije nastave na teret budžeta.
U današnjoj finansijskoj, ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo našim mladima to omogućava da pre dostignu svoje ciljeve i da dođu do željenih rezultata u koje ulažu mnogo napora, svog rada i truda. Znači, naše ministarstvo i Vlada su tu da pomognu studentima u svim svojim mogućnostima i sferama, kada se to ispred njih nađe i kada se to od njih zahteva, što je velika pohvala našeg ministarstva.
Znači, studentima u toj situaciji je omogućeno da dođu do željenih ciljeva i onda kada su bili često sprečeni da do tih ciljeva dođu iz mnogih razloga, da li su to ekonomske situacije ili problemi u kojima se nalaze, u kojima se sreće naše društvo i to im je onemogućavalo.
Naša Vlada i ministarstvo, moram da istaknem i da kažem, je tu da svakog momenta pomogne našim studentima koji se nalaze na području KiM i zahvaljujući našoj Vladi na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem studenti i njihov način života na prostoru KiM se odvija u lepim okvirima, u okvirima savremenog načina studiranja, gde im je omogućeno da u okvirima možda suženog načina života steknu mnogo više znanja, nego što se to misli i očekuje. Time i naše institucije žive na prostorima KiM. Sticanjem svog znanja, oni stiču mogućnost da sutra odbrane svoj način života tamo gde jesu, ne samo što su im omogućeni način studiranja u najsavremenijim uslovima sa mnogo dobrog kadra i stručnog usavršavanja, nego su im omogućeni svi uslovi i drugog načina života koji prati studentski život. Znači, oni su tu da im se to pruži i da im se omogući u najboljim okvirima, da time naše institucije i naš narod tamo živi, a sticanjem znanja steći ćemo mogućnost da se odbranimo od svih nedaća koje prate te prostore i te naše mogućnosti u budućnosti.
Osim našeg državnog univerziteta koji je, normalno, prošao jedan težak put, zato što posle rata nije mogao da se smesti na prostorima KiM, nego se smestio u mnogim prostorima u Srbiji, on je ipak odlučio da naš univerzitet dobije svoje sedište. Naš univerzitet iz Prištine dobija svoje sedište u Kosovskoj Mitrovici. Znači, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i tu je omogućeno studentima, osim načina studiranja, omogućeno im je lep i ugodan život u studentskim domovima, što se mora pohvaliti.
Našim studentima mnogo znači broj bodova 48 i oni dolaze iz različitih područja KiM, znači ima i onih koji dolaze iz teških enklava i sredina, gde je mnogo teško živeti, znači mora se voditi mnogo više uslova o njihovom načinu studiranja i pružanju tih mogućnosti. Veoma je bitno istaći da njihov život, iako se odvija na ograničenom prostoru, ograničenost nije u sticanju znanja, studenti dolaze iz raznih delova Srbije da upisuju naš fakultet i stiču znanja na našem univerzitetu. Osim univerziteta u Prištini, moram istaći i privatni fakultet koji je ovih dana u Zubinom Potoku došao i omogućio da studenti upišu „Alfa“ univerzitet, omogućio je da jedna takva zdrava i ekološka sredina, koja trenutno nije imala fakultet, dobije i da time zadrži broj mladih na tim prostorima.
Što se tiče još ovog zakona, zadržaću se u tome da ću u danu za glasanje podržati predlog Vlade, podržaću dopunu zakona i glasaću za ovaj zakon, jer mislim da će doprineti studentima da što pre dođu do željenog cilj i sticanja znanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović, a neka se pripremi narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicama, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Studentima, koji studiraju po starom programu, produžava se rok za završetak studija, a studentima koji su u tekućoj godini ostvarili 48 bodova rangiraju se u okviru kvota za finansiranje iz budžeta za školsku 2016/2017. godinu.
Poštovani ministre Šarčeviću, ovo je za vas prvi predlog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona, samim tim samo pet članova, vaš prvenac. Ja vam želim uspešan rad i svi oni koji vas znaju, znaju da ćete opravdati poverenje koje vam je dao i ukazao premijer Aleksandar Vučić.
Znamo da ste razgovarali sa predstavnicima studentskog parlamenta Univerziteta, kao i da je Savet za visoko obrazovanje saglasan sa ovom izmenom i dopunom zakona.
Kada sam bila student Univerziteta u Beogradu, Beogradski univerzitet je bio jedan od najprestižnijih ustanova u regionu koji je privlačio studente iz celog sveta. Znam da ćete morati naporno da radite da bi se do 2020. godine rangirali još bolje među druge svetske univerzitete, da naš Beograd opet postane obrazovni centar, ne samo u regionu, kao što je danas, već i šire.
Primetili ste da pojedincima visoko obrazovanje nije potrebno, prosto nije ih promenilo, jer se vredne osobine i osobine koje kao čovek stičete, ne stičete samo preko visokog obrazovanja, već donosite iz porodice, ali to danas nas neće sprečiti, u stvari u danu za glasanje da glasamo za ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, a neka se pripremi narodna poslanica Ivana Nikolić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona koji zadrži odredbe čije je donošenje očigledno nužno. Predlog se odnosi na regulisanje materije koja je značajna za utvrđivanje statusa studenata i u pogledu roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i u pogledu finansiranja njihovih studija na teret budžeta.
Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine je do sada pretrpeo određene izmene i dopune. Međutim, zbog okolnosti koje sada postoje i zbog situacije u kojoj se sada studenti nalaze neophodno je doneti zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Pre svega, u vreme kada je zakon donet, odredbe istog nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjem, odnosno postavljeni su kriterijumi i uslovi za studiranje za koje studenti očigledno nisu bili spremni. Stvarnost je pokazala, što je izraženo u studentskim zahtevima, da postoji problem velikog broja studenata sa ispunjavanjem uslova. Veliki broj studenata je dugo studirao i iz godine u godinu su tražili produženje.
Takođe se pokazalo da zbog standarda koji su uvedeni, donji prag za budžet nužno mora biti smanjen, u ovom slučaju sa 60 na 48 bodova. Osim toga, mali broj studenata je uspevao da upiše narednu godinu sa 60 bodova, i to onako kako je predviđao član 88. Zakona o visokom obrazovanju, a to je da student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 60 bodova, ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.
Važno je smanjiti broj bodova i produžiti rok u kome će studenti završiti studije započete po nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.
Snižavanje broja bodova ne utiče na kvalitet studija, iz razloga što je na pojedinim studijskim programima i ovako teško da se postigne tih 60 bodova, a sa druge strane nema negativnih finansijskih posledica po budžet, jer se radi o istom broju studenata koji se finansiraju iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade.
Što se tiče ovog roka od tri meseca koji je ostavljen za usaglašavanje opštih akata visokoškolskih ustanova sa zakonom kad bude stupio na snagu, napomenula bih da su izmene takvog karaktera da fakulteti mogu krenuti i u direktnu primenu zakona, a svoje opšte akte će svakako usaglasiti u ostvarenom roku sa navedenim zakonom. Procedura usaglašavanja nije jednostavna, s obzirom na prirodu odlučivanja na univerzitetu. Postoji određeni postupak i postoje određene istance koje donošenje takvih odluka mora da prođe, pa samim tim i ovo usaglašavanje opštih akta sa navedenim predlogom zakona, odnosno zakonom kad bude stupio na snagu. Tu su odgovarajući odbori za uže naučne oblasti, senat univerziteta, savet univerziteta i tako dalje.
U svakom slučaju, studenti moraju u oktobru mesecu da budu uvedeni u nastavu. Zbog delikatne situacije u kojoj se studenti nalaze, ja bih pozvala svoje kolege narodne poslanike da nastave da budu konstruktivni u diskusiji kao i danas i kao i ja da podrže Predlog ovog zakona u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Vesović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim o ovoj temi u danu kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Kada je reč o bilo kom nivou obrazovanja, smatram da treba sagledati sve okolnosti koliko je to u određenom trenutku moguće, koji utiču na jedna proces i da treba pokazati razumevanje i ružiti podršku onima kojima je potrebna.
Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, do sada je menjan nekoliko puta u smislu pojedinih rešenja. Sa svakom izmenom se trudilo da se dođe do što veće podrške studentima, kao i povećanju broja visokoobrazovanih lica u našoj zemlji i što veće iskorišćavanje finansijskih sredstava iz budžeta koji su odvojeni za njihovo studiranje. Naravno, o svemu tome vodilo se računa i da se održava određeni kvalitet visokog obrazovanja.
Sama činjenica da novi sistem studija nije bio u primeni na svim visokoškolskim ustanovama istovremeno sproveden i u svemu kako je prvobitno propisano, dovelo je do svih ovih izmena zakona, pa i do današnjeg predloga.
Smatram da ovakav predlog treba da bude prihvaćen i u pogledu produžetka roka za studente upisane na osnovne studije i studije na višim školama, jer su se na mnogim visokoškolskim ustanovama poslednjih godina dogodile značajne dinamične promene, promene planova i programa studiranja. To znači da, ako bi studenti koji studiraju po starom sistemu prešli na bolonjski proces, studiranje bi se vratilo čak nekoliko godina unazad. Praktično, oni bi dobili nove ispite, a po programu po kojima su studirali određeni broj ispita bi bio priznat, a u ovom novom programu, ti ispiti ne postoje. Praktično, oni ispiti koje su oni položili, možemo reći da im se ne bi važili.
Što se tiče predloga koji se odnosi na snižavanje broja bodova koji je potrebno ostvariti za dobijanje mogućnosti stavljanja na rang listu, na 48 bodova, i to da je na pojedinim studijskim programima iz raznih razloga, npr. uslovni predmeti ili dvosemestarni ispiti, teško ostvariti 60 bodova u jednoj školskoj godini, ali doduše slažem se da nije nemoguće ostvariti i prema podacima iz Ministarstva prosvete, činjenica je da ostvarenih 48 bodova nema finansijske efekte po budžet, s obzirom da se radi uvek o istom broju studenata koji se može finansirati iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade, i onda se ti studenti rangiraju u okviru svojih fakulteta.
Činjenica je da svega 10% studenata uspe da ispuni zakonski uslov i prikupi 60 bodova, te da cilj Vlade nije da ih finansijski optereti, zbog čega je predloženo da granica za budžet ostane 48 bodova, i zato smatram da ovaj predlog treba da bude prihvaćen.
Takođe, napomenula bih, kada je reč o visokom obrazovanju i da postdiplomcima treba da se produži rok za završetak studija, jer to je grupa studenata za koje ne treba da se odvoje posebna sredstva iz budžeta ili neki posebni nastavni planovi, jer u suštini njihovo studiranje se svodi na eks katedre i na konsultacije sa svojim mentorima i jednostavno, ako se produži rok za studije, samo za studente na osnovnim studijama a ne i za postdiplomske, to bi na neki način bila diskriminacija koja nigde nije zabeležena u dosadašnjoj praksi. Ali nadam se da ćemo u raspravi u pojedinostima doći do najboljeg mogućeg rešenja i za ovaj nivo studija.
Pred sam kraj izlaganja, želim da napomenem da dolazim iz opštine Ub, u kojoj se dosta ulaže u sve nivoe obrazovanja, a to je do sada rezultiralo nikada većim brojem studenata na teritoriji naše opštine i nikada punijim školama.
Na kraju, istakla bih i da je premijer u izlaganju programa Vlade naveo da obrazovanje u daleko najvećoj meri doprinosi i društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i da predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Smatram da između ostalog i prihvatanje ovih predloga je put ka pomenutom razvoju i pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon. hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
Neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Jerkov.