Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Šarčeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i gospodo studenti koji pratite večeras ovaj prenos, visoko obrazovanje u Republici Srbiji, kao i osnovno i srednje obrazovanje, spada u red onih sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav vaspitno obrazovni sistem od jednog prestižnog nivoa, potonuo za vreme vlasti bivšeg režima u najveću krizu u nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije, pretpostavke su demokratije. Oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnoge ozbiljne vlade, ozbiljnih zemalja u svojim programima daju vaspitanju i obrazovanju značajno mesto i naš srpski predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je istaknuto mesto u svom ekspozeu prilikom izbora nove Vlade 9. avgusta gospodnje 2016. godine u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije.
Inače, ekspoze predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, je najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći, 206 strana skraćena verzija i najbolji od svih prethodnih 73 ekspozea predsednika vlada Srbije počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas, uključujući i ekspoze predsednika Vučića iz 1914. godine koji je imao 86 strana.
Kada sam već kod ekspozea, dame i gospodo, saopštavam vam vest da prvi put u modernoj istoriji Srbije je jedan ekspoze predsednika Vlade, a to je ekspoze predsednika Vučića za područje obrazovanja, citira u međunarodnom časopisu koji se nalazi na sci mago listi u časopisu „Mediteranski časopis za društvene nauke“ broj 9, izašao u Rimu, septembra 2016. godine, stranica 141, poštovana gospodo iz opozicije. A vi ste prekjuče prigovorili ekspozeu predsednika Vlade i gospođi dr Aleksandri, našoj poslanici, Tomić, da ekspoze predsednika, što je rekla, ima elemenata naučnog rada, a ovo je dokaz da ima elemenata, znači ovaj časopis je na sci mago listi. Mogu mnogi profesori univerziteta poželeti samo da njihovi radovi budu na toj listi.
Na stranici 73 skraćene verzije ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića između ostalog, govoreći o obrazovanju i vaspitanju stoji citiram: „Ono što je za nas najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i to da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti u nove pohode na osvajanje novih znanja“, završen citat. Kada je premijer, kao da je imao na umu misli velikog engleskog filozofa Fransisa Bekona koji je rekao, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“, završen citat.
Kolika je moć znanja i obrazovanja za razvoj srpskog društva, ali i za društvo u celini najbolje je pokazao čuveni nemački filozof Lajbnic koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje, a mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter čitave Evrope“, završen citat.
Prethodni ministar kojeg ste gospodo iz opozicije i kritikovali danas, ministar dr Srđan Verbić, ministar prosvete je seo u ministarsku fotelju u veoma teško vreme, za koje ste vi odgovorni, a to je vreme koje je on nasledio od prethodnog bivšeg režima kojeg je karakterisalo etatizacija vaspitno obrazovnog sistema, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, čak se proterivalo vaspitanje iz osnovnih i srednjih škola, komercijalizacija, sorošizacija, testomanija, široko polje korupcije, neefikasnost, degradacija nastavničkog poziva u ekonomskom, moralnom, intelektualnom, pedagoškom i svakom drugom smislu.
Vi koji ste ga danas kritikovali, citiraću vas. Navešću samo neke stvari kapitalne, Zakon o udžbenicima, molim vas 20 godina nije donesen i vi gospodi iz opozicije ste rekli da je to jedan dobar Zakon o udžbenicima, pošto je bila raspravo o tom zakonu. Dualno obrazovanje je uvedeno za vreme gospodina Verbića, nećete reći valjda da nije, nabrojaću vam škole u koje je uvedeno. Mala matura, pitanje doktorskih studija sređeno za vreme gospodina Verbića, pitanje trećeg mandata dekana, prvi put su dekani samo dva mandata, bilo je dekana i po 20 godina koji su vršili tu funkciju, Zakon o naučno-istraživačkom radu i da dalje ne govorim. To je odgovor vama gospodo za ono što ste danas izneli, neistine koje ste izneli u ovom visokom domu.
Dosta toga se rešava, neke stvari su rešene. Mi od ovakvog obrazovno vaspitnog sistema koji smo nasledili moramo stvoriti takav sistem vaspitanja i obrazovanja, pogotovo usmerenog obrazovanja i visokoškolskog koji će biti najrentabilniji resurs progresivnog razvoja humanizacije društva, što će najbrže dovesti do modernizacije Srbije za koju smo se opredelili, bar mi iz vladajućih stranaka.
Da bi rezultati bili bolji potrebno je sagledati kakvo su nam Ministarstvo prosvete, gospodine ministre ostavili, kakve su nam bivši ministri ostavili, da li je ono sa svojom organizacionom strukturom sposobno da odgovori na ova pitanja reforme vaspitanja i obrazovanja?
Konačno, potrebno je izanalizirati stručnost, kompetentnost i sposobnost stručnih službi u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, jer vi i gospodin Verbić ste nasledili zaista čudne stvari. Evo, daću jedan primer, načelnik ili savetnik, kako ga zovu, za istoriju je čovek koji je završio fiskulturu. Nije on jedini, ima ih jako mnogo, tako su prethodnici to doveli, da ne kažem koliki broj nestručnih ljudi sedi tamo.
Da li su ljudi u njima sposobni da iznesu teško breme reforme koje mora ubrzanim koracima da korača? Breme krize u vaspitanju i obrazovanju pogotovo u visokom obrazovanju traži kompetentne i mobilne timove kako u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i u Ministarstvu prosvete, ali, gospodo, timove na svim fakultetima u državi posebno na fakultetima filozofskim, na katedrama za pedagogiju na filozofskim fakultetima, jer oni su po prirodi posla zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja.Naravno, nastavnici u osnovnim školama i srednjim uvek su tu i uvek spremni.
Ako ovim putem ne krenemo čekaju nas lutanja, posrtanja, gubljenje vremena, novi ponori, novi porazi, ali gospodo narodni poslanici, ovaj put bez popravnog ispita.
U razgovoru sa gospodinom ministrom Šarčevićem veliki sam optimista jer smatram da izuzetno dobro poznaje vaspitanje i obrazovanje i ne samo to, nego ima viziju, ne samo to, nego i želju da ostvari tu viziju.
U savremeno doba, doba nove tehnološke ere, informacionih tehnologija, neophodno je pripremiti nove nastavne planove i programe na fakultetima pre nego u osnovnoj i srednjoj školi, nove didaktičke materijale, nove instrumente vrednovanja studenata, namerno gospodine ministre, ne kažem ocenjivanja, jer gospoda iz opozicije danas su prigovarala da roditelji ne mogu prisustvovati u ocenjivanju. Oni ne razlikuju vrednovanje od ocenjivanja. To je stvar didaktike, to je malo viša nauka nego što oni misle, jer roditelji baš u vrednovanju sudjeluju. Nemam vremena da to razjašnjavam, šta je vrednovanje, šta je ocenjivanje i odlično ste nastupili u javnosti kao pravi stručnjak.
Naš vaspitno-obrazovni sistem, pogotovo visoko obrazovanje, zahteva istinsku reformu i rekonstrukciju na nivou pedagoške revolucije. Pedagogija bez granica, tradicionalno je dostignuće i konstantno je civilizacijsko dostignuće. To omogućava otvorenost fakulteta prema svim progresivnim tekovinama vaspitanja i obrazovanja, kako u Evropi, tako i u svetu, ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzima stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva na neki način da svoju pedagošku praksu inkorporira evropsku dimenziju obrazovanja kod nas.
U periodu krize tranzicije i krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog obrazovanja, pogotovo privatnih fakulteta u prošlom periodu, tako da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i pojedini inostrani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece i omladine. Nije to problem. Zato je neophodno brže i studioznije proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i široj javnosti šire informacije i dati posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva.
Mi do danas ne znamo, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, verovali ili ne, koliko imamo privatnih isturenih odeljenja pojedinih fakulteta. To nisu znali ni prethodni ministri, jer takva je situacija nasleđena. To donedavno nije znalo ni Ministarstvo prosvete.
Većina isturenih odeljenja pojedinih fakulteta radila su bez dozvole, verovali ili ne, a inspekcija, šta je ona radila? Ja ću vam odgovoriti, gospodo. Ništa. Zašto ništa? Samo četiri inspektora za visoko obrazovanje, ali to je tako postavljeno 2000. godine. Znate zašto? Da se ne bave svojim poslom, visokim obrazovanjem kako bi se moglo na neki način baviti korupcijom u visokom obrazovanju.
U razgovoru sa ministrom, on dobro poznaje problematiku i na pomolu smo da ovo zaista rešimo na jedan zavidan način.
Kakvo nam je visoko obrazovanje najbolje dokazuje jedna analiza jednog inspektora. Ja ću je citirati. Da vidite gospodine ministre oni koji vas danas kritikuju šta su ostavili. Citiram – „nastava se u prethodnom režimu održavala po kafanama, fabrikama, sportskim halama i ciglanama, retko ko je imao prave učionice, biblioteke i stalno zaposlene profesore“. Završen citat, izveštaj Inspektorata Ministarstva prosvete, objavila „Politika“ 4.8.2012. godine.
Gospodo, vaše kritike nisu u pravu. Danas toga više nema.
Zakon o visokom obrazovanju je neumoljiv i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju stalno zaposlene profesore, mimo predavača iz matičnih fakulteta.
Citiram još jedan stav Inspektorata. Verovali ili ne, ali to se dogodilo. Verujem da ćete se zaprepastiti. Citiram – „glavni inspektor iz Banja Luke, kaže inspektor naš u Beogradu u Ministarstvu, nam je poslao da utvrdimo činjenice jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta kojima je nastava održavana u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su da ih vrate“. Završen citat, šef inspekcije, 13.12.2011. godine. Gospodo iz bivšeg režima, to ste nam ostavili.
Upisna politika na fakultetima je zastarela, na zaostalnim odnosima i slažem se sa gospodinom prof. Šešeljem danas u načelnoj raspravi sa stavovima koje je izneo oko upisne politike. Za našu zemlju, dame i gospodo, strateški je važno i problem velikog broja studenata koji su prekinuli ili privremeno napustili školovanje po starom nastavnom programu i planu. Nemojte ih nazivati stari studenti. To je pogrdan naziv. To su studenti koji studiraju po starom započetom nastavnom planu i programu. Studije nisu završili iz raznih razloga, ekonomskih, nestručnosti profesora tzv. bauk profesora o kojima je bilo reči.
Nije tačno da se na jednom fakultetu nalazi samo bauk profesor. Na svim katedrama, na svim fakultetima u našoj zemlji dekani fakulteta su odgovorni za to. Ne može se desiti da od 100 studenata ispit ne položi 95 prvi put, drugi put, treći put. Takvim profesorima nije mesto na visokoškolskim ustanovama. Gospodo profesori, vama se obraćam, moj vam je savet – napustite visokoškolske ustanove i idite na neku drugu ustanovu.
Samo da kažem sledeći razlozi su emocionalni razlozi, porodični, zdravstveni. Po studentima ja sam jedan od krivaca zašto se produžio protekli zakon jer sam sa njima radio i gledao im indekse. Mahom su dobri studenti, a iz raznoraznih razloga nisu završili.
Poštovane dame i gospodo, zahvaljujući ministru prosvete koji sedi večeras u ovom visokom domu, Vladi Republike Srbije, Odboru za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj naše Skupštine, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju da produžimo studentima po starom nastavnom programu dve godine, ali ne samo njima nego i doktorantima i magistrantima.
Gospodo studenti, u četvrtak ćete dobiti to i jedni i drugi. Izglasaćemo to, odmah da kažem.
Međutim, obraćam se sada vama, gospodo studenti. Završićete studije, biti dobri stručnjaci i dobri građani naše države, u to sam siguran, kada vas prođu problemi koji su vas momentalno snašli. Učite. Pred vama je budućnost. Ako hoćete, vi zaista možete stvoriti velika dela, bez obzira na vaše godine.
Dozvolite gospodo, narodni poslanici, da vam kažem da ništa zakasnili nisu, jer najveći umovi na svetu su stvarali u poznim godinama. Navešću samo tri, četiri – Galileo Galilej, znate ko je bio, astronom, fizičar, matematičar, svoje delo je završio u 72. godini života, što znači da nije kasno i za naše studente; Markiz de Laplas je svoje delo "Nebeska mehanika" završio u 80 godini života; Viktor Igo u 72. godini života, Rovan 93. Gospodo filozofi, ima vas i ovde, Platon, peti vek pre nove ere, završio je delo "Zakoni" u 80. godini života, a počeo je da stvara svoje najbolje delo "Država" u 60. godini. Često citirani Imanuel Kant je bio jedan od najboljih nemačkih filozofa, u 66. godini života je napisao "Kritiku moći suđenja". Sofokle, znameniti atinski dramaturg je u svojoj 89. godini života postavio na scenu "Edip na kolonu". Naš, verovali ili ne, Vojin Smodlaka je u 90. godini života stalno usavršavao vrednosti fizičke kulture i njenu povezanost sa medicinom.
Vama, gospodo studenti, data je šansa. Na kraju, nema uspeha, gospodo studenti, bez napornog rada. Ja verujem da ćete raditi još bolje, kada vam se uslovi otklone. Za to su krivi, za vaš neuspeh, i mi profesori. Jer, naučiti učenika i studenta broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što nastavnik zaista jeste. Namerno ne kažem onoga što nastavnik radi. Jer, biti nastavnik nije posao. Biti nastavnik nije voleti. Biti nastavnik je voleti, biti nastavnik je osećati, biti nastavnik je umeti, biti nastavnik je, verovali ili ne, samo – biti.
Dozvolite, gospodo narodni poslanici, mislim da ćemo u četvrtak svi glasati da im se produži da nastave studije. Hvala vam lepo.

Kolege poslanici, nismo na koncertu. Samo što još ne zapevate.
Kolega Bošković. Po kom osnovu?

Poštovani narodni poslanici, ja mislim da svi znaju koji ću član da reklamiram, jer je jako očigledno. Dakle, član 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Slušao sam ja neke govore gospodina Atlagića i od ranije i ono što sam primetio je da on na svaku temu može da priča o tome kako je ekspoze premijera najneverovatniji, itd, itd. I to je u redu, iako skreće s teme.
Ono što meni malo para uši je što je on i ovaj, i prethodni i onaj tamo put koristio identične rečenice. Bar da je redosled promenio.
Vidim da profesor gaji ljubav prema istoriji, što je takođe sasvim u redu. Ali, mi ovde nismo zbog toga da slušamo neka istorijska predavanja. Svi smo bili u školi, učili smo o tome, tako da bih zamolio da se držimo dnevnog reda, posebno iz poštovanja prema gostima iz Ministarstva prosvete, koji su ovde došli u toku radnog dana da odgovaraju na naša pitanja. Hvala.

Kolega, teško nama ako svi budu razmišljali kao vi.
Kolega Atlagić je govorio o problemima koje su imali studenti, zbog kojih produžavamo nastavak rada po starom programu.
Što se tiče ekspozea, za ove koji dobacuju, gospodin Atlagić je hteo da stavi do znanja koliko Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić daju na značaju sistemu visokoškolskog obrazovanja. Meni to nije smešno.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Po Poslovniku, član 106.

Ne može po članu 106. dva puta. Povredu Poslovnika možete samo na drugi član. Član 106. je upravo vaš kolega reklamirao da je prekršen, pa, prema tome, ne možete dva puta po jednom istom osnovu da tražite povredu Poslovnika.
Narodni poslanik Marko Atlagić po Poslovniku.

Pozivam se na član 103. Između ostalog, stav 8. kaže – narodni poslanik je dužan da za vreme koje je narodni poslanik koristio, zloupotrebljavajući pravo iz stava, člana, itd, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu. Ja predlažem da se zaista njima od poslaničke grupe oduzme vreme, jer je zloupotrebio Poslovnik.

Smatram da nema ni povrede člana 108. navedenog stava.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Žigmanov.

Zahvaljujem.
Cenjeni predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, saradnici, koleginice i kolege, narodni zastupnici, mislim da je trenutak da se vratimo na meritum stvari i da vidimo šta je sa ovim zakonskim predlogom. On hoće rešiti jedan složen i dugotrajni problem, koji pogađa relativno veliku društvenu grupu mladih ljudi, koji su iz različitih razloga, ne znamo tačno kojih, privatnih, subjektivnih ili objektivnih, produžili svoje školovanje, s jedne strane. S druge strane, pokušava se pojednostaviti upisivanje, tj. prelazak iz jedne školske godine u drugu godinu, smanjivanjem bodova.
Naravno da je za pohvaliti proaktivni stav gospodina ministra, njegovu spremnost, kako je rekao, da osluhne probleme studenata, da bude kooperativan i da pokuša onda da nađe model koji će izaći, pre svega, njima u susret.
Međutim, ono što mi se čini kao problem, jeste da zakonsko rešenje, taj složen i dugotrajni problem, pokušava rešiti jednostavno, produžavanjem godina studiranja, a ono što me dodatno brine jeste isti način kao što je to bilo i nekoliko puta unazad. Drugim rečima, da se problem neefikasnog studiranja pokušava rešiti mogućnošću da se vreme studiranja, tj. diplomiranja, do diplomiranja, produžava.
U tom smislu, ovaj bi se zakonski predlog mogao imenovati kao zakon donet, predložen, po inerciji, i da je odsustvovalo kreativnosti. Naime, ako je ovaj problem trajao od 2008. godine, kako smo čuli, bilo je za očekivati da se problemu pristupi na jedan adekvatniji način, da se ulože napori da se sagledaju svi objektivni razlozi zbog kojih se ovo događa, da temelj za donošenje ovog rešenja bude racionalnija slika o tome koji je broj studenata, ima li tu određenih raslojavanja kada su u pitanju pojedina sveučilišta, je li to unitarno, vredi li za sve studentske grupe, da li su društvene, humanističke znanosti manje propustljive za studente, da li su to prirodne ili, pak, matematičke?
Sigurno je da bi takvi podaci, a mislim da je bilo dovoljno vremena da se oni na neki način prikupe, da se analitički razlože i da se onda, skladno tome, pokuša naći rešenje koje bi bilo malo inovativno drugačije.
Sa druge strane, ukoliko su u pitanju posledice ovog zakona ono što doprinosi visokoj saglasnosti među svim zastupnicima jeste činjenica da će on rešiti ili će pokušati rešiti, produžiti mogućnost jednom značajnom broju studenata koji su mladi ljudi, koji verovatno sa sobom još povlače da li roditelje, da li supružnike, bližu rodbinu i u tom smislu mislim da ćemo učiniti srećnijim, zadovoljnijim jednu značajnu grupu mladih ljudi, otvorićemo im perspektivu, potkrepiti neke nade da ostvare svoje životne ciljeve.
Međutim, trebalo bi ponovo, kao neka druga vrsta posledica ovog zakona osvestiti činjenicu da ipak u visokom školstvu postoje određeni problemi da bi vlast trebala činiti napore da stvori jednu racionalniju sliku, naročito kada su u pitanju stvari koje se tiču dužine studija. Mi sada donosimo produženje, verovali ili ne čak za jedanaestu godinu onih koji studiraju, što mislim da je i više nego, kako bih rekao problematično, jedino u slučaju ukoliko postoji neki objektivni razlozi ili razlozi koji su visoko opravdani.
Isto tako mislim da je rešenje skidanja bodova za prolaznost na 48, ne znam koji su racionalni argumenti tome, ko je to odlagao ukoliko 60 jeste previsoka lestvica kada su u pitanju studiji, zašto to nije 52 ili 56. Dvadeset posto gradiva koje se ne položi, tj. koje se različitim aktivnostima tokom studiranja ne mogu zadobiti mislim da je relativna količina propuštenog znanja. To gradivo se prenosi u drugu godinu.
Da li to znači da će ovako rešenje zapravo za posledicu imati da ćemo mi svake dve godine donositi nove članove dva, koji će produžavati vreme studiranja, tj. da li je ovo rešenje takvo da će biti, kako ste vi rekli, u šta naravno mi ne smemo verovati poslednje. Bojim se da kroz ovu vrstu rešenja kada je u pitanju broj bodova koji se može prenositi to rešenje neće biti krajnje, jer će se pojaviti problem prenosa gradiva tj. neostvarenog rezultata iz prethodnih godina, kumulativno to onda može usloviti dalje.
U svakom slučaju mislim da je i više nego jasno da će ovaj zakonski predlog biti usvojen visoko sa saglasnošću kao što je rekla gospođa Čomić, pitanje zdravstva, socijale, visokog školstva i opšteg obrazovanja nije upitno, tu postoji visoka enpatija, naročito za ovakva rešenja koja su usmerena ka pozitivnim ishodima, ali bojim se da je to ponovo neka vrsta jednostavnog rešenja koje neće biti u funkciji stvaranja trajnih okvira. Za trajna rešenja potrebne su nam celovitije slike, racionalniji uvidi. Nismo ni sada imali 4.000 studenata ili 4.500. U prvom uvodnom govoru ste rekli da postoji 4.000 takvih studenata, neko je kasnije rekao 4.500, znači nemamo jasnu sliku o tome koji broj studenata je u takvom statusu.
Mislim da su sveučilišta dovoljno racionalne institucije da imaju solidnu administraciju i da bi oni neku vrstu servisa, kada su u pitanju barem činjenice, podaci, bili i više nego sposobno da vas opskrbljuju i onda na toj vrsti analitičkih razrada, uvida mogli donositi rešenja koja bi bila onda i složenija, ali koja bi pokušala trajnije rešiti ono što zakon hoće.
U tom smislu mislim da bi vama kao novom ministru to mogla biti neka vrsta dobrog saveta, ne nekakva kritika, da pokušamo napraviti takvu vrstu sistema unutar visokog obrazovanja koji bi za posledicu imao kratkotrajnije i efikasnije studiranje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.