Mogu da vam pošaljem te njihove dopise.
Njih je zastupala neka gospođa, mislim, Vesna iz Vranja, advokat. Pozivali su se na pravo studija koji bi trebali da ostvare, a uskraćena im je tom godinom zbog kašnjenja fakulteta.
E sada, da li bi to bilo tužba fakultetu, pa onda preko fakulteta. Ja znam da, sve tužbe koje su na škole, recimo, ima mnogo tih slučajeva, na kraju plati država. Sada, da li je krivac bio taj direktor, koji je loše poveo postupak ili negde na lokalnoj samoupravi nije isplaćen prevoz, pa ljudi tuže, pa se nagomilaju kamate, to objektivno postoji.
Ako dozvolite, kada sam uzeo reč, gospodin Krivokapić je dao objašnjenje, ono što sam ja hteo da dam, kada su u pitanju oni studenti koji su prvi počeli po Bolonji. Znači, tu zakon nije mogao da se menja. On je već u tom svom članu 94. stav 2. oni mogu na lični zahtev da produže.
Drugo je pitanje, koliko će ko da ih sada u novcu, to je ono pitanje koje ćemo mi kontrolisati i pratiti, da nema zloupotreba u novcu od strane fakulteta.
I složiću se sa vama samo oko činjenice da se u Srbiji autonomija univerziteta preširoko shvata, preširoko shvata i to ćemo, kada počnemo da radimo, skupove zajedno i sa Skonusom i Konusom i svim bitnim ljudima, zaista krenuti od pitanja ko koga finansira? Imamo li mi ikakve moći, osim kroz novac ili ćemo se ko ljudi dogovarati šta je interes studenata i društva? Mislim da ćemo se dogovarati, ako treba vrlo temeljno i dosledno i da ćemo naći rešenje. Za sada smo ih nalazili u ovoj prvoj fazi.
Kolegi se izvinjavam, Tomislav je bio. Zaista nismo imali vremena da to studioznije, pametnije uradimo i eventivnije nešto da predložimo. Tek ćemo to sada. Kupili smo malo vremena. Ja sada, sve vreme dok pričamo, zamišljam samo da sam ja bio rigidan i da sam nastavio politiku mog prethodnika i njegovih savetnika i da sam se izmakao, mi bi imali od 1. oktobra, zaista ljude na ulici i sa pravom. Ja nisam tu populistički reagovao, zaista smo za taj cajtnot tražili objektne rešenje.
Čuo sam večeras toliko diskusija koje su zaista jedna podrška, a da delimo svi neki utisak malo je slatko, malo je gorko. Zaista. Ponavljam, njima sam zaista svašta rekao – što niste učili, ali u situaciji smo u kojoj jesmo. Da li će za 20 meseci da se popravi pa ja neću čekati 20 meseci da budem ministar ako neko bude opstruirao saradnju zakona itd. Ali mislim da sam naučio da budem efikasan u svom životu.
Samo još jednu rečenicu. Ne volim da dužim. U pitanju je bilo jedno pitanje, vezano je za obraćanje države i pomoć najboljim studentima. Znate da negde oko 1.200 studenata se jako lepo stipendira, stipendija je jako visoko za srpske uslove i da je to za 800 studenata u zemlji, a 400 u inostranstvu i da se čak za magistarske i doktorske studije izdvajaju ozbiljna sredstva u vrednosti dok traje doktorat između šest i 10 hiljada evra, u zavisnosti od fakulteta, a takođe oko 70% tih ljudi koji su stipendirani od strane naše države se zaposli u državi. Hvala.
