Zahvaljujem.
Gospodine ministre, 20 meseci je pred vama. Šta ćete da uradite za tih 20 meseci i šta ćete da uradite u kom od tih 20 meseci? Ako to ne znate danas da nam odgovorite, mi ćemo se za 20 meseci opet ovde videti da produžavamo rokove za studente osnovnih studija i za postdiplomce i doktorante.
Šta možete da uradite? Prvo, ono što morate da uradite i ono što ste trebali da uradite pre ove sednice, a to je da dobro proučite Poslovnik Narodne skupštine, Zakon o Narodnoj skupštini i ovlašćenja i nadležnosti, svega čime upravljate i vaše obaveze kada je u pitanju saziv Narodne skupštine čiji ste ministar.
Dakle, da li možete da uradite nešto sa fakultetima? Šta? Smete li da ugrozite nezavisnost fakulteta? Ne smete. Da li možete da uvedete sistem bilo kakvih kriterijuma o tome, na kom fakultetu, od bilo kog univerziteta imate najviše problema i sa postdiplomskim doktorskim studijama i sa osnovnim studijama? Ko će to da vam radi? Na koji način? Po kom ovlašćenju? Kog meseca u sledećih dvadeset. Možemo mi ovde da čitamo sastave i recitujemo slike i bajke o tome kako želimo da nam izgleda obrazovanje, a 20 meseci će proći kao tren. Računajte da je pred vama 20 sati, a ne 20 meseci. I, otud idu moja dva pitanja.
Prvo pitanje je, zašto niste u konsultacijama pri pripremi izmena i dopuna Predloga zakona razumeli da je savet upravo to što kaže, savetodavno telo, te ste u svojoj prvoj nameri da bez diskriminacije uključite u izmene zakona produženje roka i za studente osnovnih studija i za postdiplomce i doktorante izostavili postdiplomce i doktorante. Moja amandman je jedna od mnogih u ovoj sali koji ide u prilog tome da se bez diskriminacije produžava rok i za studente osnovnih studija i za postdiplomce i doktorante, zato što bi sve drugo bilo diskriminacija, jer su oni u istom položaju u trenutno važećem zakonu.
Zašto ste na kraju izostavili studente po Bolonji? Zašto ne znate da možete da podnesete amandman? Zašto ne uključite Odbor za obrazovanje koji može da podnese amandman? Ako to ne znate danas, šta je nama garancija da ćete to znati sutra, prekosutra ili za mesec dana. Kada ćete doći u Skupštinu da nam kažete, izmerio sam sistem koji hoću da menjam i znam koji fakulteti, znam koji doktoranti su najvećem problemu.
Moje drugo pitanje je, da li možete da nam garantujete da ćete vratiti novac studentima osnovnih studija ako su uplatili iznose koji su fakulteti od njih tražili ili doktorantima od kojih je traženo da se prijave i da plate treću godinu doktorskih studija. Da li znate kako se taj novaca vraća jednom uplaćen? Ko je za to zadužen? O kojoj god sumi da se radi fakulteti su od studenata i od doktoranata taj novac tražili.
Dakle, ta dva pitanja meni pokazuju danas u odgovoru, mislite li vi ozbiljno ili vam se čini da činjenica da imate podršku u Vladi i da imate podršku u Skupštini da je dovoljna sama po sebi. Četvrti ste ministar koji misli da je to dovoljno. Samo četiri i po godine nije dovoljno. Nije dovoljno da se olako izriču stavovi koje smo od vas čuli ovde da se ovde i ne radi o zakonu i da ne i ne znate kako vi možete da podnesete amandman. Nije dovoljno da se da opisna slika i da nama kažete da je na Vladi da su doneti strateški pravci. Na kojoj sednici Vlade i kakvi strateški pravci? Strategija nije ušla u fazu izmena.
Ozbiljne su stvari u pitanju kada je tema visoko obrazovanje u jednom društvu. Volela bih da razumemo zajedno svi ovde da je tema obrazovanja kao i tema zdravstva, tema na koju je lako postići saglasnost među nama narodnim poslanicima kao što je postignuta kada je u pitanju podrška amandmanima. Zahvalna sam razumevanju poslanika SNS što zaista ispunjavaju svoju ustavnu dužnost kao narodnih poslanika i verovatno će podneti amandman kao odbor ili neka od njih, meni je svejedno za čiji amandman će se glasati, važno je da doktoranti ne budu diskrimisani, da studenti postdiplomskih studija dobiju svoje pare natrag. Ali, mi je važno da studenti koji su po Bolonji takođe dobiju svoj novac natrag i da im bude omogućeno.
Dvadeset meseci, na to mislite ministre. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Maletić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Pavlović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas smo zaista čuli različite govore u vezi sa ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, iako kao što je ministar naznačio svi su rekli da će glasati za predložene izmene, ali su licemerno govorili o tome šta sve ne valja i propitivali ministra o tome šta će biti urađeno i zašto nisu urađene određen izmene. Ne treba da zaboravimo da je Zakon o visokom obrazovanju koji je 2005. godine donet upravo podržan od većine poslanika koji danas kritikuju izmene i rad Ministarstva, odnosno pre svega Vlade Republike Srbije.
Ja ću istaći da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedna od retkih Vlada koja je obrazovanje veoma ozbiljno shvatila i to ne samo deklarativno, jer kada se okrenemo i pogledamo prethodne vlade, videćemo da su svi u svojim ekspozeima posvećivali, doduše, dve rečenice samo o obrazovanju, a da se uopšte nisu bavili njime u praksi.
Danas je situacija mnogo drugačija. Mi već vidimo da je aktuelni ministar doneo nekoliko rešenja, koji su bili neophodni, koji su u javnosti odjeknuli, a to je, pre svega, uvođenje informatike, najava da će se uvesti preduzetničko vaspitanje, što je veoma bitno za dalju politiku prema visokom obrazovanju i obrazovanju uopšte.
Ono što je Vlada najavljivala i na čemu se zaista radi, a to možemo i da vidimo u praksi prema postupcima koje Vlada sprovodi, jeste da će biti veoma intenzivno i usko povezano obrazovanje sa privredom, odnosno, pre svega, privatnim sektorom. To je ono što je nužno da bi se privreda jedne države razvijala.
Mnogi poslanici su ovde kritikovali i govorili o tome da nisu sprovedene reforme onako kako su najavljivane u prethodnom mandatu Vlade. Međutim, ja se ne bih složila sa time, mada DS često ne odgovaraju određeni potezi iz SNS, i to apriori, bez obzira da li je to istina ili nije. Ja pretpostavljam da je bivšem režimu mnogo bliži način rada Dragoslava Petrovića, koji ima poseban osvrt na tehnološki razvoj i nauku i slažem se, verovatno njima ne prija rad Vlade Aleksandra Vučića, pošto je verovatno mnogo produktivnije za Republiku da se nenamenski troši novci, na taj način opravdava tzv. izmišljeni neki tehnološki razvoj, koji uopšte nije bio primenjivan.
Prošla Vlada je takođe uradila nekoliko bitnih stvari. Ne možemo da govorimo o tome da nije urađeno ništa. Ja ću napomenuti samo da zahvaljujući izmenama u prethodnom mandatu Vlade danas imamo mogućnost da na jednom mestu imamo zbirno na uvid sve doktorske disertacije koje su odbranjene. Takođe, moram istaći da je uređena oblast priznavanja stranih visokoškolskih isprava. I to su dve ključne stvari koje su se veoma često prigovarale vladama i što je upravo Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspela da uradi u prethodnom mandatu.
Ja ću zaista podržati ove izmene. Ne bih rekla da su one kozmetičke prirode, jer su veoma bitne i ne bih govorila o tome, ne znam kako pojedinci mogu da pred studentima izađu i govore o kozmetičkim izmenama, kada su one veoma važne za veliki broj studenata u Republici Srbiji.
Ja ću podržati ovaj zakon i radujem se najavi izmena i donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Ja ću biti vrlo kratak.
Hteo bih samo ministru još jedanput da skrenem pažnju na veoma važnu stvar. Ja vih vas molio da mi odgovorite koji je vaš stav po tom pitanju.
Ovaj zakon uređuje stvar koja se završila. Dakle, studentima je istekao rok, oni su završili studije po sili zakona 30. septembra ove godine. Ne možete im sada produžavati, odnosno ono što ste vi uradili u Predlogu zakona, vi ste napravili zakon sa povratnim dejstvom.
Po članu Ustava 197. takvi zakoni su zabranjeni, osim u jednom slučaju kada se to eksplicitno naglasi i kada se obrazloži koji je javni interes za povratno dejstvo. Toga takođe nema, nema ni u obrazloženju, nema nigde ni u zakonu.
Doći ćemo u priliku da neko pokrene postupak pred nekim sudom ili Ustavnim sudom i veoma lako će moći da obori ovaj zakon. Time ćete napraviti medveđu uslugu studentima kojima ste omogućili sada da im se produži status. Ne može da im se produži status, jer je njihov status studenata istekao. Možete jedino da im omogućite da se ponovo upišu na te studije, kao što ste to uradili i za ovo bolonjce, dakle, da se konstatuje da je njihov status studenata završen i da im onda omogućite da se ponovo upišu po starom programu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je donet 2005. godine. Taj zakon je do sad menjan osam puta. Ovo je njegova deveta promena. U vezi toga, ja sada imam pitanje za poslanike koji su bili u ovim klupama ili koji su bili poslanici 28. oktobra 2008. godine. Vi ste tada menjali član 88. i umesto 60 poena dali 48, ali dali 48 poena samo za jednu generaciju. Da ste tada vi koji ste bili 28. oktobra 2008. godine to uradili za sve generacije, da ste ovde ispred ovog broja 60 rekli – do 60, ili rekli – u intervalu od 48 do 60, mi ne bi imali ovih problema.
Ministre, ja ovo prihvatam, ali visokom obrazovanju je potreban nov zakon. Ja mislim da ste vi toga svesni.
Ono što je dobro, mladim ljudima ste pružili šansu. Ja smatram da mladim ljudima treba pružiti šansu da uče i da nauče. Ministre, dobro je što ste razgovarali sa studentima, ali jedan moj savet, ministre, razgovarajte i sa nastavnicima. Za bilo koju promenu, za bilo koju reformu, za kvalitet u obrazovanju potreban je zadovoljan nastavnik. To nemojte nikad zaboraviti.
Sledeća stvar, bila je priča da odlaze mladi ljudi. Mladi ljudi su odlazili, odlaze i odlaziće i po meni to nije nikakav problem. Bitno je da li se ti mladi ljudi vraćaju, a ja mislim da se ti mladi ljudi posle izvesnog vremena vraćaju u Srbiju, što je najvažnije. Najvažniji cilj je da nauče ono da se ukvalifikuju, prekvalifikuju i nauče ono što ne mogu da nauče u zemlji Srbiji, a da onda to vrate zemlji Srbiji.
Nešto što niko nije rekao o kvalitetu visokog obrazovanja, 2014. godine visokoškolske ustanove u Srbiji učestvovale su u 18 odabranih projekata sa ukupnim budžetom od 17 miliona evra. Dalje, u 2014. i 2015. godini visokoškolske ustanove učestvuju u projektima mobilnosti studenata i zaposlenih sa 300 projekata i od 37,8 miliona evra namenjenih zapadnom Balkanu, mi smo povukli 16,3 miliona evra. Mislim da je to za svaku pohvalu i da to građani Srbije treba da znaju.
Na kraju, nešto, ministre, vezano za srednje obrazovanje, vi ste bili u Valjevu i hvala vam što ste bili. Videli ste našu Poljoprivrednu školu koja je već u dualnom obrazovanju. Imamo Tehničku školu, koja je takođe na tom nivou. Ono što je, ministre, važno, jeste realizacija praktične nastave.
Ja vas molim da shvatite da deo praktične nastave, naročito onaj početni, mora biti realizovan u školama, u školskim radionicama, da je to početak, a da nastavak sledi u preduzećima i u privredi. Zbog toga, da bi se to realizovalo, morate pogledati Pravilnik o finansiranju ustanova srednjeg obrazovanja i morate ga doterati, dograditi da se isforsiraju one škole koje imaju školske radionice. Znači, nijedna škola ne može dobiti obrazovni profil trećeg stepena ili drugog stepena ako nema odgovarajuću školsku radionicu. Zato je potrebno raditi i na pravilniku koji govori o mreži škola.
Sve su to stvari koje rešavaju direktno kvalitet srednjeg obrazovanja, ali vi znate da je osnova visokog obrazovanja srednje obrazovanje i da srednje obrazovanje direktno utiče na kvalitet visokog obrazovanja.
Ja verujem, poznavajući i čitajući šta ste vi sve uradili do sada, da ćete vi sigurno uspeti. Ja vam želim puno sreće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune još jednog zakona koji se tiče obrazovanja. Ovaj put u pitanju je visoko obrazovanje. Na prvi pogled, ovo je samo rutinska stvar gde treba da se prolongiraju određeni rokovi kako bi se još jednom izašlo u susret studentima. Međutim, obrazovanje ni pod kojim uslovima nije rutinska stvar, obrazovanje ima strateški značaj za svaku zemlju.
Ja ću u mom izlaganju govoriti o jednom posebnom aspektu obrazovanja, a o kojem niko nije ovde govorio, ali pre toga treba da vidimo šta je to u stvari obrazovanje.
Da bi se video breg, mora se doći do njega. Da bi se videla planina, mora se udaljiti od nje. Obrazovanje, to je stvaranje čoveka, i to čoveka sa velikim slovom Č. Ali kako stvoriti takvog čoveka? Ko su ti koji treba da stvore takvog čoveka? Na žalost, danas u Srbiji ima malo takvih, danas ima malo pravih učitelja i kad kažem „učitelj“, tu pre svega mislim na sve one koji učestvuju u obrazovnom procesu. Učitelj, odnosno onaj koji obrazuje, ima izuzetno važnu ulogu. U svim kulturama najveći ljudi nazivani su učiteljima. U Indiji je Mahatma Gandi nazivan učiteljem. Znamo svi da je Sveti Sava kod nas nazivan učiteljem. Apostoli su Hrista nazivali učiteljem. Dakle, učitelj treba da bude onaj koji je u stanju da pruži odgovarajuća znanja, da otvori vidike i, pre svega, da da odgovor na najvažnija pitanja.
Pokazatelj uspešnosti neke obrazovne ustanove nije samo nivo usvojenih profesionalnih znanja. Pokazatelj uspešnosti obrazovne ustanove je i čovečnost njihovih diplomaca. Kvalitet obrazovne ustanove ne meri se kvalitetom fasade, nego, pre svega, kvalitetom ljudi, kvalitetom diplomaca koji izlaze iz te ustanove.
Ako čovek odlično zna matematiku, ali nema časti, nema visoke ciljeve, to je neobrazovan čovek. Apostol Pavle je u svojoj poruci Korinćanima govorio – ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kimval koji ječi i zvono koje zveči.
Srbiji danas trebaju istinske škole i istinski fakulteti. Međutim, naš evropski put uništio je sve ono što je ostalo od našeg obrazovanja. To je posebno izraženo i posebno je došlo do izražaja kada je uveden bolonjski sistem obrazovanja.
Obrazovne ustanove koje se danas predstavljaju za elitne su to samo prema spoljnom sjaju. Pitajte diplomce takvih ustanova šta je dobro, šta je zlo i oni će početi lupati gluposti. Ako ih pitate kakav pogled na svet pruža njihova ustanova, dobićete isti odgovor. Međutim, ne treba kriviti takve diplomce zbog toga. Oni su napumpani sekundarnim znanjima dok im primarna znanja nisu ni pružena. Takvi diplomci su pošteđeni svih važnih znanja, kao što je recimo teorija o evoluciji, skup religija, filozofske škole i tako dalje.
Vojnik koga su obučili da rukuje oružjem, a nisu mu rekli kuda treba da puca, pucaće na onu stranu gde mu je najzgodnije. Evo, na primer, našim diplomcima danas niko ne govori da su po završetku Drugog svetskog rata SAD se zalagale da se pogube sve nacističke vođe, i to bez suđenja i da su se Rusi tome suprotstavili. Ili takvim diplomcima niko ne govori danas da je jedna od najdemokratskijih evropskih država, Švajcarska, dala pravo glasa ženama tek 1971. godine, čak šta više u jednom od kantona to se desilo i mnogo kasnije 1990. godine. Zato i ne treba da čudi što naši današnji diplomci, naša današnja omladina Ameriku i zapadne zemlje doživljava kao ideal slobode, demokratije, prosvećenosti i svega ostalog, dok Rusiju doživljava na sasvim drugačiji način.
Bolonjski sistem obrazovanja studentima smišljeno uskraćuje integralno znanje. Ovo je neko uradio namerno, namerno iz Evrope je stiglo, a naravno naši ljudi, koji su bili na vlasti, nisu mogli da se odupru tome, i to su prihvatili.
Bolonja pruža samo opismenjavanje, ali nikakvo integralno znanje. Obrazovan čovek poseduje potpuno znanje u svetu u kome živi. Obrazovan čovek zna kuda, gde i odakle ide, i to u punom smislu tih reči. Obrazovan čovek ne može biti prevaren zato što poznaje socijalne zakone. Opismenjeni prema Bolonji, namenjen je samo prodaji na tržištu rada. On upada u sve zamke koje mu stoje na putu, ali uhvatio sam se jedne ozbiljne teme i nastaviću u tom tonu.
Ovde postoji jedan objektivan problem. O čemu se radi? Čovek ne može posedovati ogromno znanje, bez obzira o kome se radi i sada je pitanje kako kofu nasuti u čašu. Međutim, čovek može posedovati apsolutno znanje. Ovo je teško objasniti trodimenzionalnom logikom, ali apsolutno znanje je vera, ljubav, čast, rodoljublje, itd. i ova znanja ne podležu racionalnoj logici.
Ovakvoj vrsti znanja nije potrebna eksperimentalna i logička potvrda. Čovek se od drugih bića razlikuje po tome što ima mogućnosti da veruje. Sva verovanja su apsolutna i isključiva i netolerantna. Nijedno verovanje ne podleže, kao što sam rekao racionalnoj logici. Čoveku se apsolutno znanje ne može dati u racionalnom obliku, ali mu se može dati u iracionalnom.
Što se tiče ostalih stvari, najveća verovanja zasnivaju se na metafizici, dok su najslabija verovanja zasnovana na logičkim i eksperimentalnim ispitivanjima. Dakle, većina ljudi nema mogućnost da sve shvati i sada, ako ih učimo nečem drugom, osim matematike, fizike, engleskog, itd, oni ne mogu to da shvate. Nepotpuno shvatanje neke situacije gore je od potpunog neshvatanja. Ovo možda izgleda kao paradoks, ali je tako.
Evo jednog primera za to. U carskoj Rusiji, pri Svetom Sinodu Ruske pravoslavne crkve, velikodostojnik ili ober-prokurator, kako su ga tamo zvali, koji je bio zadužen za odnos crkve i države po pitanju obrazovanja. Jedan od takvih Konstantin Pobedonoscev istupao je u korist ograničenja obrazovanja. On je govorio – navodnjavanje polupismenih ljudi u društvu predstavlja navodnjavanje zemlje materijalom koji je idealan za manipulaciju, odnosno materijalom, topovskim mesom raznih revolucija. U to vreme su ga optuživali zbog toga, ali ispostavilo se da je čovek zaista bio u pravu.
Odsustvo ozbiljnog obrazovanja dovodi do ogromnog broja obrazovanih neznalica kojima je lako manipulisati. Takvima je uvek moguće manipulisati i nikakva matematika, nikakav engleski i nikakvo poznavanje nekih drugih predmeta ne može ih spasiti od toga.
Imamo situaciju da je bilo mnogo onih koji su bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću, nije im donelo ni materijalnu korist, a to je zbog toga što su pošli za lažnim orijentirima koji im je sistem pružio i naravno zalutali su. Evo možda odgovora na jedno političko pitanje – zbog čega u našem političkom sistemu, pa i u ovoj sali, ima mnogo onih, veliki broj onih koji su promenili sve moguće stranke?
Danas u Srbiji ne postoji nijedna obrazovna ustanova čiji je cilj da obrazuje čoveka u punom smislu. Praktično, sve škole i svi univerziteti namenjeni su samo opismenjavanju. Čak, i one obrazovne ustanove koje se predstavljaju i koje se smatraju za elitne, u suštini predstavljaju samo zanatlijska učilišta. Zbog toga imamo i situaciju da na konkurse za policijske i vojne škole prijavljuje se veći broj kandidata za jedno mesto i to u momentu kada služba u vojsci, u policiji, u armiji, nije više tako kurentna i popularna kao što je to nekada bilo.
Imamo i situaciju da nam studenti odlaze i u inostranstvo. Međutim, tamo opet ne nalaze ono što traže i opet dolaze, dopadaju u škole drugog nivoa, i to je problem koji takođe ova Vlada i ovo ministarstvo treba da razmatra.
Pravo obrazovanje nikada se ne svodi samo na intelekt. Goli intelekt je lakše kupiti nego jeftini kompjuter. Prava nauka se hrani mislima. Pametan zna koliko ne zna dok budala uvek sve zna. Pošto vreme ističe, da privodim kraju.
Centralna tema ovoga moga izlaganja u stvari je tvrdnja da glavni kvalitet obrazovanja nije samo goli intelekt, videli smo da se on može kupiti, nego intelekt koji proizilazi pre svega iz moralnih principa. Zato imamo situaciju da imamo mnogo poštenih ljudi, časnih ljudi, ali koji nisu nadareni intelektom i kojima je mnogo lako manipulisati i koji baš zbog toga su u stanju da urade neke nečasne stvari iako to nije primereno njihovoj prirodi. I obrnuto, imamo mnogo onih koji su obrazovani, poseduju intelekt, ali nemaju časti, nemaju moralne i ljudske kvalitete i opet prave isto kao i ovi prvi. Jednostavno, jedno bez drugog ne može ili se pokazuje kao nedovoljno.
Na kraju, da zaključim, obrazovan čovek nije onaj koji odlično zna matematiku, fiziku, engleski ili bilo šta. Obrazovan čovek je onaj čovek koji zna odgovor na najvažnija pitanja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Saviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, a neka se pripremi narodna poslanica Nataša Vučković.