Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pažljivo sam pratila celodnevnu diskusiju na temu koja je pred nama i pažljivo sam čitala i stenogram koji smo u toku dana dobijali, pokušavajući da ponovim u glavi ono što sam mislila, čitajući, da nisam dobro razumela iz uvodnog obraćanja ministra.
Negde smo svi, grubo govoreći, saglasili se ovde da su i posledice tranzicionog društva i socijalnih, nemilih ali opravdavajućih okolnosti, se slamale i preko oblasti visokog obrazovanja i, naravno, samim tim i na studente kao centar i kao nekoga zbog kojih i postoji visoko obrazovanje. Ali, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ne možemo da se složimo i nemamo razumevanja za neke argumente koji su ovde izneti i koje sam, kažem, pažljivo pokušala u stenogramu da pronađem i pročitam, smatrajući da su možda bili propusti i nenamerne greške, ali se ispostavilo da nisu.
Naime, ne možemo da prihvatimo činjenicu da je predlagač, odnosno najviši izvršni organ u državi Srbiji, stao ovim svojim predlozima na takav način iza predloga da diskriminiše jednu grupu studenata, naravno, kao i brojne moje kolege, tu mislim na predbolonjske magistrante i doktorante, kojima se nije na osnovu predloga Ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije, omogućilo da imaju pod jednakim uslovima produženje studijskog perioda odnosno studijskih godina. Tim pre što ste vi, gospodine ministre, starešina ovog organa. Dakle, vaš je posao u osnovi da se starate za početak da svi pod jednakim uslovima mogu da studiraju i zaista moram da kažem da sam očekivala i u vašoj diskusiji više argumenata, rekla bih, i na akademski način, kako to dolikuje ovoj jednoj raspravi, a ne da se gotovo čitavog dana, slobodna sam po mom ličnom uverenju da procenim, više da se branite ćutanjem nego što ste ulazili u diskusiju sa narodnim poslanicima.
Za nas nisu prihvatljivi vaši argumenti da ste se našli u vremenskom tesnacu. Možda ste vi došli u Ministarstvo juče, ali Ministarstvo ne postoji od juče. Žalili ste se, koliko sam razumela i pročitala, na broj izvršioca i zaposlenih koji bi trebalo da vam budu prvi krug stručnih saradnika, ali sam ja isto tako sigurna da u Ministarstvu postoji armija profesionalaca koja je radila mnogo godina i pre nego što ste vi u Ministarstvo došli i koja bi sve te informacije za kojima ste vi tragali i za koje ste govorili da vam je bilo potrebno vreme, pa do pominjanog advokata gospođe iz Vranja, kako ste i sami rekli, da ste u roku od 24 sata mogli da dobijete sve te neophodne informacije od vaših kolega profesionalaca iz Ministarstva, jer, to je njihov posao da znaju i za to primaju platu.
Takođe, kada ste došli u Ministarstvo, vi, gospodine ministre, niste došli u bioskop, očekujući, možda, neki nepoznat sadržaj, da ne znate kakav vas film očekuje. Vi ste došli u Vladu Republike Srbije i to naročito u takvu oblast koja je težišno i suštinski važna za razvoj svakog društva, baza za razvoj svakog društva. Opravdanje da ste vi novi, kod nas u Ligi socijaldemokrata Vojvodine takođe ne nailazi na razumevanje, zato što vi niste u periodu adaptacije, kao kada deca polaze u vrtić, već morate da znate tačno koji posao očekujete da obavite i ono što sam ja mogla da zaključim iz ekspozea koji smo ovde satima slušali, da Vlada Republike Srbije punom parom, vrlo energično, kreće u reformski proces u svim oblastima. Tako da informacije koje su vama bile argument zbog kojih ste ušli, kako ste rekli, u taj cajtnot ili vremenski tesnac, po nama, ne stoje.
Ono što sam sigurna da su vaše kolege iz Ministarstva takođe mogli da vam objasne i da vam pomognu, s obzirom da niste imali prethodna iskustva na ovakvoj funkciji, jesu proceduralne stvari, a to je – na koji način se predlažu zakonski propisi, odnosno zakonske intervencije u Narodnoj skupštini.
Vi se ovde pozivate na Savet za visoko obrazovanje i kažete: "Savet za visoko obrazovanje nije imao zakonskog osnova, kako je nama dao u dopisu, da i oni uđu u ovu kategoriju". Govorimo o predbolonjskim magistratima i doktorantima. Dalje kažete: "Tako da danas i amandmani i sve ono drugo što Skupština ima pravo, mi nismo mogli, kao predlagač da stavimo, ako poštujemo instituciju kao što je Savet za visoko obrazovanje". Savet nije institucija, nego je savetodavno telo, što ne znači da treba da mimoiđete i zaobiđete njihovo mišljenje, ali, ako se vi, kao što sam ja mogla da zaključim iz nekih vaših obrazloženja, niste slagali sa tim, preglasanim, recimo, stavom Saveta, to ste mogli da naznačite kao stav Saveta, a ne da promenite svoju odluku i uputite nama, narodnim poslanicima, ovaj predlog zakonske intervencije sa apsolutno diskriminišućim stavom prema jednom broju studenata.
Ono što naročito želim da istaknem je da, s obzirom da sam iz vaše gestikulacije, odobravajući neka očekivanja da se očekuje nov zakon o visokom obrazovanju, pa sam shvatila da će se to desiti, najlepše bih želela da vas zamolim da sve kritike koje dolaze od narodnih poslanika ne shvatate lično i da ih ne personalizujete, jer mi smo ovde čuli i da ste vi deda, da niste licemer, da su neki od nas ovde licemerni, itd.
Ja potpuno verujem da vaše novo iskustvo na ministarskom mestu nosi i neke lepe stvari, kao što su posete školama, fakultetima, i to je potpuno prirodno, gde vas ljudi verovatno sa mnogo više osmeha nego ovde dočekuju i sa nekim blagonaklonijim odnosom, ali, vi morate da se ozbiljno naoružate argumentima kada dolazite u Narodnu skupštinu, da zaista ukrstimo te argumente i da sve pršti od vaših argumenata kada diskutujete sa narodnim poslanicima, ne da zaista stičemo utisak da se branite ćutanjem.
Kada je reč naročito o studentima, mi smo ovde, pretpostavljam da ste to negde svi zaključili, na istoj strani. Dakle, niko nije imao rezervu prema tome da im se ne treba produžiti period studiranja, ali smo imali rezervu prema tome kako neko ko se stara o jednakim uslovima i o studentskom standardu, može da predloži takvu meru i zakonsku intervenciju da diskriminiše jedan broj studenata. To je ono što je nedopustivo.
Kažem, verujem da su kolege iz Ministarstva, gde sam sigurna da postoje brojna armija profesionalaca, bez obzira na promenu političke strukture, mogli vrlo dobro da vam te procedure objasne.
Stoga vas molim, opet kažem, s obzirom da sam imala utisak da ste u nekoliko navrata lično slušali i komentarisali kritike opozicije, da to ne činite nadalje, jer nikome od toga dobro neće biti i da ne dozvolite sebi, imajući u vidu da se bavite izuzetno osetljivom oblašću, svi smo mi roditelji ovde, ili bar većina nas, da ne dozvolite sebi da upadnete u tu zamku, kao što se dešavalo nekim vašim kolegama koji su prethodnih dana sedeli na vašem mestu, i da tretirate Narodnu skupštinu i nas narodne poslanike kao neku usputnu stanicu gde dođete, očekujući da će jako brzo da se rasprava završi i da perioda ručka završite tu diskusiju.
Ja sam shvatila da se vama, možda ne žurilo, ali da ste očekivali, pošto ste se prvi put uključili u diskusiju tek posle gotovo pet sati diskusije, u 15.45 časova, kako stoji u stenografskoj belešci, i vaša prva primedba je bila da niste očekivali petočasovnu raspravu o nekoliko intervencija koje ste predložili. Mi jesmo očekivali. Ja svaki put sa nestrpljenjem očekujem ministra, da možemo da razgovaramo o onome što kreiramo kao zakonodavni okvir u bilo kojoj oblasti, a sutra vi to treba da izvršavate.
Zato vas molim da ne upadnete u tu zamku da na parlament gledate kao na usputnu stanicu, da ne upadnete u tu zamku, kao što smo mogli da čujemo od nekih vaših kolega, da su oni navikli da rade a mi samo da pričamo. Naš je posao da to radimo i da zajedno promišljamo kako uređujemo sve oblasti u Republici Srbiji i da, ako postoji razumevanje, a ja se nadam da će ga biti, i amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine usvojite, koji se odnosi na jednako produženje, odnosno stvaranje uslova i predbolonjskim magistrantima i doktorantima za produženje studijskog roka, ili, kao što su i neke kolege rekle, bilo koji amandman, na kraju krajeva, koji će ovakav sadržaj integrisati u sastavni deo zakona. Hvala vam.

Gospodine ministre vi imate pravo na završnu reč pošto je završena rasprava po prijavama.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, četiri minuta i 45 sekundi.

Hvala, poštovani predsedavajući, privodeći kraju ovu našu, rekao bih, plodonosnu i dobru raspravu na ovu izuzetno važnu temu, želeo bih da možda izvučem par zaključaka koje naravno, dolaze iz ugla poslaničke grupe Dveri i mogu biti nešto što može biti, naravno, tek početak nekih ozbiljnih razgovora, kada nadamo se, ministar ispuni svoje obećanje i donese u ovu Skupštinu jedan mnogo ozbiljniji, reformisani zakon o visokom obrazovanju.
Mislim da nisam čuo danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije neke velike branioce i zagovornike Bolonjske reforme našeg visokog obrazovanja. Na sve kritike koje su se čule o Bolonji nije bilo puno onih koji su se javili da je brane. Nadam se da je to dobra vest da imamo konsenzus oko toga da Bolonja nije ispunila svoju ulogu i misiju i da Bolonja treba definitivno i temeljno da se reformiše i da će ove suštinske izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju upravo ići u pravcu da isprave sve one nepravilnosti koje su bolonjske reforme donele u naše visoko obrazovanje.
Druga stvar koju se nadam, valjda postigli konsenzus, da ne bi smelo da se tako radi jeste da se u određenim institucijama ovog društva i države postupa po predlozima zakonskih rešenja, kao što su u ovom slučaju postupali fakulteti koji su počeli upis večitih studenata po predlogu ovog zakona.
Nikoga ne vređamo, nego upravo konstatujemo da se krši zakon. Ne može nijedan organ u državi Srbiji postupati po predlogu bilo kog zakona, kao što su fakulteti u Srbiji počeli da upisuju studente kao da smo mi ovaj zakon doneli pre 20 dana, a još uvek ga nismo doneli.
Dakle, nadam se da vladajuća većina ubuduće neće pribegavati ovako kreativnom tumačenju pravnog sistema i da nećemo više postupati u državi Srbiji dok zakoni nisu stupili na snagu, to bi trebalo da bude drugi zaključak današnje rasprave.
Treća stvar koju mislim da je izuzetno važna, nisam gospodine ministre nekako još uvek prisustvujući ceo dan ovoj raspravi, uspeo da dokučim šta je vaš stav po pitanju diskriminacije određenih studenata, pa vas molim da u vašoj završnoj reči dobijemo onako direktan odgovor na to pitanje.
Vi ste ovde ispoštovali jednu kategoriju studenata, one studente koji su upisali studije po starom sistemu, pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine, i to smo svi rekli da. I, svi se slažemo, i to nije sporno. Ali imaju još dve kategorije studenata koje nisam razumeo šta je vaš stav, a mi se zalažemo da i oni moraju biti ispoštovani da ne bi bilo diskriminacije. Prvi su studenti koji su po starom upisali postdiplomske studije, dakle, koji su još uvek na magistarskim i doktorskim studijama i koji, nisam vas razumeo, će moći, ili neće moći da te svoje studije nastave, odnosno završe, odnosno i njima će biti produžen rok. Molim vas da se to jasno i glasno izgovori sa vaše strane, bez obzira da li jedno ili drugo, da znamo.
Drugo se odnosi na takođe diskriminisanu kategoriju, već sam pomenuo pismo, mogu sada na kraju i detaljnije da pročitam, koje se tiče studenata koji su upisali po bolonjskom sistemu 2006, sedme, osme, a koji su takođe diskriminisani da fakulteti donose odluke da ih teraju na novo upisivanje studija, samim tim na dodatno plaćanje troškova. Zašto i oni ne bi mogli dobiti dodatan rok za završavanje studija kada su upisali kasnije od ovih studenata 2006. godine. Dakle, oni su noviji studenti, da tako kažem, a nemaju prava na produžetak studija, za razliku od ovih starijih koji imaju to pravo. Dakle, prosto ta diskriminacija ne bi smela da se vrši.
Moj zaključak u tom smislu jeste da, vi ministre možda jeste novi, ali Vlada nije nova. Ovo je Vlada kontinuiteta SNS, koja gazi već petu godinu vlasti u ovoj državi i očito je da SNS ne zna šta će sa našim obrazovanjem, pa je tu vlast da vlada našim obrazovanje davala SPS, pa nije bila zadovoljna, pa je davala „sorošu“, odnosno izvinjavam se Srđanu Verbiću, pa nije bila zadovoljna, pa sada daje vama iz sektora privatnog obrazovanja računajući da ćete vi rešiti kao što će gospodin Zukorlić rešiti jer je valjda obrazovanje toliko bitno za SNS da potkusurujete svoje koalicione partnere dajući im skupštinske odbore za obrazovanje. Toliko vi pokazujete koliko je vama bitno obrazovanje kada ga vi delite u koalicionim šemama i kombinaciji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, ono što smo ostavili da zaključimo jeste vraćanje pre svega novca za doktorske studije, posebno za one koji su na trećoj godini, odnosno oni koji su već platili svoju godinu, ukoliko se amandman bude usvojio, da li će im novac biti vraćen. Dakle, to je jedna stvar koja je veoma značajna za sve koji su veliku svotu novca već dali.
Da li ćemo usvojiti amandman, meni se čini da hoćemo. Gordana Čomić je napisala taj amandman za postdiplomce i mislim da smo se oko toga manje više sporazumeli i dogovorili i da tu neće biti nikakvih problema. Dogovorili smo se za studente koji su upisali po starom sistemu, da im se produži rok na dve godine. Mislimo da je to fer zato što oni nisu krivi zbog haosa u visokom obrazovanju i smatramo da je ovo neka dobra prilika da im se još jednom stavi do znanja da država razmišlja o njima iako je i sama bila dakle, upletena u nečinjenje kada je u pitanju reforma visokog obrazovanja. Mislim da je fer da im se izađe u susret.
Takođe, kada su u pitanju bolonjci, oni koji su upisali po Bolonji studije, cenovnik za reupis, je takav da samo ispit košta 3000 dinara. Zatim, reupis košta do 110.000 dinara. Zatim, novi indeks, sve što ide uz administraciju, to izađe na 150.000 dinara. Dakle, nekoliko hiljade njih ostaće obeshrabreni. Mi ćemo ih možda trajno izgubiti, ljude koji su pošteno stekli, kojima je možda pola, bukvalno jedan semestar ostao da završe svoje studije. Sada imamo situaciju gde ćemo dozvoliti da pred našim očima im fakulteti ponovo uzimaju novac, da ponovo njihovi roditelji uzimaju skupe keš kredite i vi vrlo dobro znate koliko su nepovoljni među najnepovoljnijim keš kreditima u Evropi, to su u Srbiji. A da ne pominjemo da je to mesečan trošak za roditelje ili za studenta koji radi i studira. Pa, ne može po bolonji da stigne da završi fakultet.
Imamo dom, imamo stanovanje, imamo često troškove života, imamo režije, dakle, koje su na mesečnom nivou ne tako male, imamo roditelje koji ne rade, kojima su smanjenje plate, imamo neke penzionere kojima su smanjenje penzije. Dakle, u atmosferi gde je zaista stanovništvo osiromašeno imamo situaciju gde možemo jednim amandmanom da spasimo nekoliko hiljade njih, bez obzira što je nekome smešno, to nije smešno, to je život, jer mislim da je potrebno čoveka staviti na prvo mesto, a ovo su u pitanju mladi ljudi.
Mislim da je veoma važno da budemo svi svesni da se ne radi o bilo kome, radi se o mladosti Srbije koji u velikoj meri odlazi iz ove zemlje. Znanje nam odlazi. Mladi sa snagom i hrabrošću nam odlaze. Mladi lideri nas napuštaju. Hajde da pomognemo makar za njih 2000, otprilike, koliko ih i ima, da im makar za jedan semestar produžimo studije, jer im je toliko potrebno. Nekoliko puta, ja sam primio na stotine pisama, verujte mi, nekoliko bodova, nekome fali deset, nekome 12, sada više i ne mogu da upamtim, ali je veoma važno da im izađemo u susret, jer mislim da to nas ne košta ništa. Znate zbog čega? Ako uzmemo trošak njihovog odlaska ili prestanka studiranja, on je mnogo veći, čak u materijalnom smislu, nego naš trošak da im obezbedimo ili omogućimo da jednim amandmanom im produžimo jedan ili dva semestra…

Vreme.

Izvinjava se još samo jednu rečenicu. Da im omogućimo da završe studije jer to je ipak fer, da sve stavimo u jednu ravan i da ne bude diskriminacije po ovom prvom zakonu koji ste vi kao nov ministar doneli, izvinite predlogu, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao predsednik Narodne seljačke stranke i poljoprivrednik, teško mi je sada da govorim pored ovoliko pažnje, a drugo posle akademske gromade veoma je teško govoriti.
Ovde u mom pravcu dobacuju da sam se nešto smejao. Vidim, niko se od kolega nije smejao, svi smo to ozbiljno shvatili, najverovatnije da se Bisljimi ismejao.
Ja shvatam potrebu određenih kolega čije su stranke promenile lidere, a kada su doveli ovog poslednjeg, mi smo se radovali do ranih jutarnjih sati. Tako su dobrog lidera doveli. Ja shvatam da neko ima potrebu da čestim svojim nastupima, posebno po temi visoko obrazovanje, priđe svom lideru, jer je došlo do promena, pa su tu borbe za poziciju u okviru stranke, kao čovek koji je stranački opredeljen od 1989, 1990. godine, ja to u potpunosti shvatam, posebno kada znam da je njegov lider studirao 13 godina. Tu onda posebnu pažnju treba pribaviti ovom zakonu zato što on omogućava da ovi studenti koji nisu završili fakultet ga ipak završe, pa možda neko od njih bude studirao 13 godina, možda neko od njih tako talentovan, ekspert. Znate koliki je uslov za penziju, znate koliki je minimalni uslov? Petnaest godina. Znači, njihovom lideru falilo je dve godine da ode u penziju kao student. I, kako ja sada da govorim posle predstavnika stranke bivšeg režima koja ima tako talentovanog lidera koji je studirao 13 godina? Pazi, dve godine mu je falilo da dobije penziju, a odatle je skočio da bude ministar odbrane. Sada me zvao Bisljimi i kaže da ja treba da imam razumevanja zato što to kada studiraš 13 godina, onda nabaciš satove od 35.000 evra itd, i onda pričaš o moralu.
Sokrat je rekao - ja znam da ništa ne znam. Evo, ja ću to priznati. Kada je mogao da prizna veliki Sokrat, što ja ne bih priznao? Ja znam da ništa ne znam. Postoji ona druga izreka – da ono što znamo je kap u moru neznanja. Evo, ja ću i to priznati, ali sve vreme sam ovde slušao predavanja o visokom obrazovanju i shvatio sam da ko zna da ne zna, taj nešto zna. To je beše Konfučije. Mislim, ja ne mogu ovim što su teško navukli dvojku u Trećoj gimnaziji, mislim, posle njih kada govorim malo se zbunim. Mislim da je Konfučije bio. Ko zna da ne zna, taj nešto zna, ali ko ne zna da ne zna, taj je opasan. Mislim da je on to rekao, ali, eto, ja nisam natego tu dvojku u beogradskoj gimnaziji, ja sam išao u neku mašinsku tehničku u Inđiji. Možda nisam toliko talentovan, kao prethodni govornik, ali po meni sistem mora da bude strog, obrazovanja.
Hajde da pustimo da ljudi završe kada su počeli, kada su mogli ti njihovi lideri, pazi, potpredsednik im je 12 godina studirao. Zato je valjda samo potpredsednik bio, zato što je godinu kraće studirao i nije dostigao 13 godina i nije mogao da bude predsednik te stranke bivšeg režima, već je bio potpredsednik, pa onda počeo da proizvodi jogurt, pa ne znam šta…

Interesantno poređenje.