Hvala lepo poštovana predsednice.
Poštovani poslanici, dozvolite mi da samo kratko na početku ove rasprave kažem po nekoliko rečenica o pet zajmova koji se danas nalaze na dnevnom redu i traže ratifikaciju od parlamenta, odnosno od Skupštine Srbije.
Prvi je zajam Razvojnog fonda Abu Dabija, od milijardu dolara, odnosno u protivvrednosti u dirhamima. Milijardu dolara je protivvrednost u dirhamima. Napominjem da dirham ima fiksni kurs od 1997. godine. Znači, to je praktično isto kao da je denominovan u dolarima.
Ovaj kredit dat je za opštu podršku u budžetu i pretpostavlja nastavak fiskalne konsolidacije na način na koji to sprovodimo poslednje dve godine. Zajam je dat po izuzetno povoljnim uslovima, kamatna stopa je 2,25% i nema nikakvih drugih opterećenja. Znači, ne postoje nikakve fronten, fiz, bilo kakva druga opterećenja, sve je uključeno u ovaj dodatak 0,25%, u poređenju sa zajmom koji smo povukli avgusta 2014. godine.
To je kredit koji smo zajednički dogovorili da bude povučen u pet tranši, tokom dve i po godine svakih šest meseci, što koincidira sa dospećem naših obaveza u četvrtom kvartalu ili drugom kvartalu svake godine, sa jedne strane, i sa druge strane, predložena je izmena u odnosu na prethodni zajam, tako što ćemo otplatu imati ravnomernu, u jednakim ratama, pet godina šestomesečne otplate, od 2021. do 2026. godine. Značajno je bolje 2,25% od tržišnih uslova koje danas Srbija može da dobije na međunarodnom tržištu za kredite ovakve ročnosti ili za obveznice ovakve ročnosti, znači, na 10 godina najbolja stopa koju smo mogli da dobijemo je 4,40%. Znači, ovo je skoro upola manje.
Kao što rekoh, sredstva bi bila, pod uslovom da se danas napravi ratifikacija, sredstva bi bila raspoloživa pre kraja ove godine i pomogla bi nam u finansiranju dospelih obaveza na dolarske kredite koji su uzeti u proteklih pet, šest godina.
Pretpostavljam da će biti pitanja i onda ću saopštiti detaljnije informacije o tome koliko štedimo, koje kredite zamenjujemo i koje su namene tih sredstava, bilo u finansiranju dospelih obaveza, bilo u refinansiranju ili ranijem zatvaranju kredita koji su najskuplji.
U mom redosledu ovde drugi je po veličini, Apeks zajam Evropske investicione banke. To je peti ili šesti zajam po redu namenjen za podršku komercijalnim bankama da finansiraju pod povoljnijim uslovima razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Agent u realizaciji ovog kredita je NBS. Realizacija se vrši preko komercijalnih banaka prema već poznatim kriterijumima. To nama ulazi u javni dug, ali mi ne snosimo nikakve druge rizike, pošto komercijalne banke na sebe preuzimaju kompletne rizike primalaca kredita, obezbeđivanja naplate kredita i svega ostalog. Mi samo koristimo naše prisustvo i garanciju, da bismo spustili trošak ovih kredita. Znači, to je pravilno i blagotvorno korišćenje državne garancije. Nasuprot nekim slučajevima iz naše prošlosti gde su garancije korišćene da se opravda povišena kamatna stopa, ovde se garancijama spušta kamatna stopa i samim tim se omogućava našim preduzećima koji su glavni izvor zaposlenosti i ekonomskog rasta, i danas i na srednji rok, da pod povoljnim uslovima dobiju kredite, da banke ocenjuju validnost tih kredita i da preduzeća mogu sa takvim kreditima da konkurišu i na domaćem i na međunarodnom tržištu.
Treći kredit po veličini je 69 miliona evra. To je kredit Svetske banke koji se odnosi na unapređenje javne uprave. Sredstva ovde nisu velika, ali su uslovi izuzetno povoljni. To je kredit koji trenutno ima kamatnu stopu od svega 0,71%. Tu je veliki deo poklona u tom kreditu. Postoji pet godina „grejs“ period, dok se povlače sredstva ovog kredita u tri godine, po ispunjenju uslova koje postoje u razvojnoj matrici ovog kredita, i 12 godina otplate preko toga. Znači, 17 godina. To su praktično troškovi za budžet beznačajni. Ako uzmete to i diskontujete po komercijalnoj stopi od 4,4%, koji sam već pomenuo onda ćete dobiti da je tu poklon preko 50%.
Ovo je kredit koji je namenjen direktno realizaciji i podršci realizacije reforme Javne uprave, poboljšanja kvaliteta pripremanja odluke Vlade i unapređenja realizacije onih stvari na koje smo se već obavezali, koje su za nas bitne, a ne samo zbog ispunjavanja uslova iz Glave 32, a to je poboljšanje finansijske kontrole. Mislim da će i ovaj parlament od toga imati veliku korist, jer će izveštavanje, kvalitet izveštavanja i redovnost u izveštavanju biti bolja i pouzdanija.
Četvrti kredit po veličini je kredit Saveta Evrope od 17 miliona evra, koji je namenjen finansiranju zatvora u Kragujevcu, da bi se ispunili evropski standardi u kvalitetu kazneno-popravnih institucija u svim standardima koje one ispunjavaju. Setite se, imali smo pre godinu, dve sličan ovakav kredit za zatvor u Pančevu od 18 miliona evra, ovaj je 17 miliona evra, i mislim da se time približavamo ostvarivanju onih ciljeva koje sebi kao pristojna zemlja mislimo da možemo i želimo da priuštimo a to je da svi zatvorenici imaju uslove uporedive sa uslovima u Evropi.
Konačno, peti kredit na ovom spisku gde se očekuje današnja ratifikacija je kredit koji dolazi sa velikim zakašnjenje. To je takođe kredit Saveta Evrope za Kraljevo, za otklanjanje posledica zemljotresa u Kraljevu pre šest godina. Trebalo je dugo vremena da se pripreme projekti, to je znači osam miliona evra koji su namenjeni za sređivanje naselja socijalno ugroženih kategorija, da ne označimo samo jednu ili dve grupe. Cilj je da se podignu ekonomski efikasne i energetski efikasne osmospratne stambene zgrade i da se obezbedi kvalitetan način života i ne samo života, nego i obrazovanja, da se pruži jednaka šansa u startu tim zajednicama, koje su inače ranije bile u težim uslovima, znači nisu svojoj deci mogli da priušte obrazovanje i razvijanje ljudskih potencijala koji sa sobom donose na svet.
To je ukratko pet kredita, od kojih je prvi namenjen opštoj budžetskoj podršci. Da vam napomenem jednu stvar, imaćemo prilike sigurno kasnije detaljno da pričamo, i pored toga što sa današnjim danom imamo suficit, i pored toga što sa današnjim danom se nalazimo u situaciji da očekujemo sa kolegama iz MMF da ćemo imati deficit ove godine koji će biti duplo manji od projektovanog, i dalje nam je potrebno finansiranje, da finansiramo dospele obaveze i da refinansiramo one obaveze koje dospevaju ranije. Od 23,24 milijarde otprilike, grubo rečeno, nemojte da me hvatate za reč za svaku cifru, 24 milijarde, svake godine nam dospeva otprilike 4,5 milijardi i to ako nemamo toliko viška da te kredite odmah vratimo, onda ih refinansiramo pod najpovoljnijim uslovima, vraćamo glavnicu ili finansiramo kamate.
Ovaj kredit nam omogućava da stvorimo prirodni „hedž“ i da promene kurseva ne utiču direktno na budžet, odnosno da budu, pod znakom navoda, raspoređena tokom narednih 10 godina.
Ovaj kredit za podržavanje malih i srednjih preduzeća je izuzetno značajan, pošto većina zemalja u svetu na tim preduzećima gradi piramidu ekonomske snage, na tim preduzećima se podiže preduzetništvo, tu se stvaraju nova radna mesta, tu nastaju, ali i ne preživljavaju sve firme. Prema tome, ovo je model koji u Srbiji podržava i preduzetništvo i otvaranje novih radnih mesta i održavanje ekonomskog rasta u srednjem periodu.
Želim samo da vas informišem da smo se već usaglasili oko toga, da očekujemo stopu rasta od 3% u narednoj godini. prema tome, ovaj kredit direktno podržava te tendencije, podržava očekivanja da će strani investitori imati dobro okruženje u Srbiji. jučerašnji objavljeni podatak o tome da smo se popeli na čak 47 mesto na listi „Duing biznis“ potvrđuje da permanentno poboljšavamo investicionu klimu u Srbiji i poboljšavamo uslove za realizaciju investicija.
Konačno, ovaj kredit za Javnu upravu pokazuje da ćemo biti spremni i da realizujemo reformu javnog sektora u celosti i da imamo dovoljno resursa da premostimo sve potencijalne gepove i troškove koje to izaziva, mada ovaj kredit je namenjen za opštu budžetsku podršku. On ne finansira pojedinačne elemente troškova. Deo tih troškova se finansira iz paralelnog granta Evrope, odnosno tehničke pomoći koju daje Evropska zajednica. Hvala lepo.
