Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o šest tačaka, među kojima dve kao što je Fond za zapadni Balkan i ostala zaduženja nemaju nikakve veze, ali eto to je verovatno nešto što ste odlučili, da bi lakše prošlo jedno i drugo.
Što se tiče zaduženja o kojima treba danas da donesemo odluku, ja neke stvari ne shvatam, ministru Vujoviću, i čini mi se da i vi ponekada ste kontradiktorni u vašim izjavama. Uvažavam neke činjenice koje vi iznosite ovde, ali neke stvari ne razumem.
Dakle, što se tiče stanja u finansijama i budžetu, ja ću citirati premijera sa jedne od njegovih pres konferencija održane 1. avgusta 2016. godine. Rekao je – „Srbija je u prvih sedam meseci 2016. godine ostvarila suficit od 22 milijarde dinara, odnosno oko 170 miliona evra i stanje javnog duga je mnogo bolje, zbog čega nema potrebe za povećanim zaduživanjem.“ Kraj citata. To je bilo pre tri meseca. Danas se zadužujemo za milijardu dolara od Fonda Abu Dabija i još 224 miliona evra za druge namene.
Sada moram da pitam – da li se mi bespotrebno zadužujemo ili ne? Prosto zarad javnosti i odgovornosti jer u prethodnom periodu smo videli ekonomsku politiku koja podrazumeva uzimanje od stanovništva kroz smanjenje plata, kroz smanjenje penzija, kroz smanjenje davanja sredstava opštinama i gradovima u Srbiji za 33 milijarde u kontinuitetu od 2011. godine do danas, a paralelno sa tim zaduživanje.
Nesporna je činjenica da su vlade koje ste od 2012. godine do danas vi vodili, odnosno premijer Vučić, zadužile Srbiju za 10 milijardi. To je nesporno. Da li je 100, 200 miliona gore dole, to se menja u zavisnosti od perioda godine.
Postavljam pitanje sada, ako je ukupan deficit 50% manji od onoga što ste vi planirali, ministre Vujoviću, i što je bio vaš cilj za ovu godinu, zašto se dodatno zadužujemo? Podsetiću i vas, vi ste takođe izjavili i rekli da cilj uzimanja kredita od Fonda za razvoj Abu Dabija je da se ukupan budžetski deficit smanji na 2%.
Reći ću vam sada i šta je rekao Fiskalni savet. Prema izveštaju Fiskalnog saveta iz septembra stanje državne kase u prvih sedam meseci 2016. godine ocenjeno je kao izuzetno povoljno zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2% umesto planiranih 4%. S obzirom da ste ostvarili vaš cilj nema razloga za dodatnim zaduživanjem građana jer neko će za 10 godina to morati da vrati.
Kada vi kažete da to zapravo nije kredit, nego poklon, bilo bi dobro da je poklon i mi bi danas verovatno svi bili ovde, ukoliko neko želi da pokloni Srbiji milijardu dolara. Međutim, to nije poklon, to je kredit koji će neko vraćati pod povoljnim uslovima, ali je kredit. Ne postoji poklon nikakav.
Dakle, u obrazloženju za kredit takođe stoji da je cilj zajma podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja i unapređenja ekonomske situacije u zemlji.
Sada smo čuli od vas da smo imali suficit u prvih sedam meseci, da ćemo na kraju godine imati manji deficit i to je vešta manipulacija ekonomskim parametrima koju možda ekonomisti koji se time bave mogu da prepoznaju, ali sa druge strane građani će to shvatiti ali nešto kasnije kada budu pogledali kakva je situacija u njihovim novčanicima.
Što se tiče stanja u ekonomiji, jedan od parametara i najozbiljnijih argumenata je i to kako se kretao i kako se danas kreće BDP Republike Srbije i ja ću zarad javnosti i zbog toga što svi mi moramo biti odgovorni ja ću vas podsetiti od 2000. godine do danas kako se kretao BDP u Republici Srbiji.
Dakle, od Vlade premijera Zorana Đinđića 2001. godine imali smo rast BDP. Ta Vlada je BDP podigla za preko šest milijardi, sa 19,9 milijardi tokom tri godine vlasti. Od Koštuničine Vlade 2004. godine nastavljen je rast BDP, podignut je na 29,5 milijardi, što je povećanje za skoro 10 milijardi za četiri godine ili 2,5 milijarde godišnje je tada rastao BDP uz paralelno smanjivanje javnog duga koji je smanjen na 8,7 milijardi u vreme Koštuničine Vlade.
Zatim, Vlada Mirka Cvetkovića 2008. godine takođe je nastavila rast BDP na 33,4 milijarde, što je skoro za 4 milijarde za četiri godine ili milijardu godišnje rasta uz zaduženje od sedam milijardi u uslovima svetske ekonomske krize kada su i mnogo jače ekonomije se borile u odnosu na nas.
Vlada premijera Dačića 2012. godine je takođe nastavila sa rastom BDP, doduše nešto manjim, za dve godine za milijardu ili 500 miliona godišnje na 34,3 milijarde, ali uz pet milijardi povećanja spoljnog duga.
Za vreme dve godine Vučićeve vlade, od 2014. godine, po prvi put u istoriji Srbije BDP nema rast, već ima značajno umanjenje i to za 1,4 milijarde. Dakle, to je rezultat proizvodnje u Srbiji i to je pad na 32,9 milijardi, zaključno sa decembrom 2015. godine.
Dakle, to su činjenice i to je stanje u srpskoj ekonomiji. Manipulacije sa deficitom, blagostanjem u budžetu, sa suficitom, sa iznošenjem argumenata da je to poklon, a ne kredit ne stoje. To kako građani žive će najbolje oni sami osetiti i to pokazuju podaci koliko ljudi godišnje odlazi iz zemlje, koliko je fabrika otvoreno, to će se videti po BDP. Kada bude BDP ove zemlje krenuo da raste tada ćemo moći da govorimo o rezultatima koje ste postigli dovođenjem investitora i ekonomskom politikom koju ste do sada zastupali.
Takođe, nismo dobili odgovor ni za prvu milijardu koju smo već povukli. Dakle, ovo nije prva, ovo je druga milijarda koju povlačimo od UAE. Tada je takođe govoreno da ćemo sa tom milijardom refinansirati skupe kredite. Naši građani jako dobro znaju šta znači refinansiranje, s obzirom da jedva sastavljaju kraj sa krajem i da moraju ulaze u razno-razne finansijske transakcije sa komercijalnim bankama, znaju da kada uzmete jeftini kredit da vratite neki skupi, da je to snalaženje.
Pitam vas, ministre Vujoviću, niste doduše vi tada bili ministar finansija, ali je Vlada tada rekla da se ta milijarda uzima da bi se refinansirali skupi krediti. Nikakav izveštaj do dana današnjeg nismo dobili, a malopre ste rekli da ćemo dobiti izveštaj o budžetu. Mi nismo dobili, kao narodni poslanici, gospodine ministre, izveštaj o budžetu ni za 2015. godinu, sada smo u oktobru mesecu na kraju ove godine. Tako da, ne možemo da govorimo šta će se dešavati sa novim zaduženjima, ako ne znamo ni šta smo uradili sa prethodnim zaduženjem. Dakle, ta milijarda je otišla ne znamo na šta, jer nemamo apsolutno na ta pitanja odgovore.
Što se tiče ostalih kredita koje podižemo, rekli ste da je mali iznos 69 miliona evra koji se uzima za javnu upravu, za optimizaciju i modernizaciju, da je to poklon, da je to mali kredit, 69 miliona evra koji treba da se potroši razne kurseve, edukacije, opremanje je, ministre Vujoviću, prevedeno u praksi negde oko 2000 stambenih jedinica od 60 kvadrata, prosto da bi građani imali parametar koliko je 69 miliona evra koje mi uzimamo za reformisanje javne uprave.
Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća, taj kredit je opravdan. S obzirom da ste proglasili ovu godinu za godinu preduzetništva, krajnje vreme bi bilo, jer ta godina već prolazi, da i mala i srednja preduzeća osete neku dobrobit u ekonomskoj politici ove Vlade, a ne da uglavnom vaša politika bude usmerena tako da pomognemo stranim investitorima sa davanjem para iz polupraznog budžeta i para koje se mere desetinama hiljada evra po jednom zaposlenom radniku.
Drugi projekti na koje takođe nemamo odgovor je npr. i kanal za navodnjavanje, za koga smo, bar je tako premijer Vučić rekao i tada kao potpredsednik Vlade, dobili 100 miliona dolara za navodnjavanje iz UAE. Da li je taj projekat realizovan? Nije. Šta je bilo sa ulaganjem kompanije „Mubadala“? Takođe velika najava gde je rečeno da će još, 20. septembra 2013. godine premijer je rekao da će narednih dana biti potpisan memorandum o razumevanju, zatim u narednih šest nedelja i ugovor za kompaniju „Mubadala“ u Centru za istraživanje. Ta kompanija bi uložila u Centar oko 400 miliona.
Zatim su najavljivani araspki investitori i za Aerodrom „Morava“, pa za hotel na Kopaoniku, gde danas nemate ni lopatu na gradilištu. Dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam koji zastupa taj deo Srbije, ta lokacija nekadašnje „Jugobanke“ koja je dala Arapima je danas potpuno prazna. Na gradilištu nema ničega.
Da ne govorimo o investicijama i ulaganju u „Beograd na vodi“ i epohalnim najavama kako će se tu zaposliti 200.000 radnika itd.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, naravno donosimo i taj zakon po hitnom postupku, kao i mnoge druge koje ovaj dom donosi po hitnom postupku bez adekvatnog obrazloženja. Donosimo ga po hitnom postupku zato što su to već uradile Albanija i Crna Gora.
U tom obrazloženju se kaže da ga donosimo po hitnom postupku u cilju nesmetanog izvršavanja preuzetih međunarodnih obaveza, a Fond za zapadni Balkan kao organizacija regionalnog karaktera trebalo bi da radi na promovisanju međugranične i međunarodne saradnje. Još se tu navodi u obrazloženju da moramo po hitnom postupku da ga usvojimo, jer su obezbeđene i opremljene prostorije sekretarijata fonda u Tirani i otvoren račun fonda u banci.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Dakle, radi se o međunarodnom ugovoru na koji mi danas ovde trebamo da damo saglasnost.
Ugovor nije sporan, ali je sporna kontradiktorna politika. Kontradiktorna politika Vlade, odnosno, čuli smo malopre ministra Dačića vezano za tumačenje asimetričnog pojavljivanja Kosova u sporazumu, odnosno Kosova sa zvezdicom, ali tada kada je Kosovo dobilo tu zvezdicu koalicioni partneri SNS su najoštrije osuđivali taj akt, a danas će ovde glasati za to da se potvrdi jedan od sporazuma gde stoji Kosovo sa zvezdicom.
Takođe, u prethodnom periodu smo slušali različite izveštaje šta se dešava u briselskim sporazumima, i ono što je bilo najupečatljivije i za većinu građana Srbije svakako je da u jednoj od rundi pregovora smo izašli kao apsolutni pobednici sa 5:0. Ta naša prednost od 5:0 na gostujućem ili domaćem terenu izgleda da polako počinje da se gubi. To vidimo na primeru imovine, najsvežijem primeru gde vidimo šta su namere i Brisela i Prištine vezane za Trepču, za Telekom, a verovatno u narednom periodu će na dnevnom redu biti i Gazivode i finansiranje zajednice srpskih opština. To su sve teme koje će se otvoriti.
Pitanje je da li građani Srbije znaju punu istinu? Nisam do sada uspeo to da saznam, kao građanin Srbije i kao narodni poslanik, već dobijamo informacije koje u datom trenutku odgovaraju Vladi. Morate reći istinu šta je potpisano u Briselu. U odnosu Beograda, Prištine i Brisela zaključujem da postoje velika nerazjašnjena pitanja i pokazuje se u praksi da sve ustupke koje Beograd napravi i sve sporazume koje smo potpisali Beograd i Priština tumače kao da smo se saglasili da imovina na Kosovu pripada vlastima u Prištini.
Naravno, mi sada potpisujemo još jedan sporazum koji ne znači priznanje Kosova, ali je jedan korak u tom smeru. Budite iskreni i recite građanima Srbije za koju se politiku zalažete. Ministra Dačića će partneri, koji su sada izglasali da Kosovo ne bude članica UNESKO, naše zemlje koje su bile protiv, prijateljske zemlje, pitati – zašto mi u buduće da glasamo protiv toga, ukoliko vi potpisujete sporazume sa Kosovom? Mora se reći jasno šta je naš put i šta je sa statusom Kosova. Ta kontradiktorna politika će verovatno Srbiju i građane Srbije koštati Trepče i Gazivode.
Pozivam vas danas da građanima objasnite šta je potpisano u Briselu, da li ste se odrekli imovine ili niste i šta možemo da očekujemo kao rezultat briselskih pregovora i Briselskog sporazuma u narednom periodu. Hvala.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Miroslav Mirčić.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja sam Milorad Mirčić, Miroslav mi je dala ime nekada Mira Marković i neslavno je završila, nemojte da vi budete tradicija tog. Moje puno ime i prezime je Milorad Mirčić.
Reklamiram povredu Poslovnika člana 103.
Naime, iz malopređašnjeg izlaganja gospodina ministra proizilazi da kolega Krasić niti šta zna, niti je informisan, a samim tim i mi i SRS. Vi ste, umesto da ga upozorite dozvolili mu da priča. Gospodin Krasić je čak šta više pohvalno govorio o stanju finansija u Srbiji, možda stil njegov ne odgovara ministru kako se on to izrazio jer je rekao – preliva, ima ih previše pa i preliva, pa postavljam jedno logično pitanje – što se kreditno zadužujemo za milijardu dolara, ako već imamo suficit?
Poslanik može da zna ili ne zna, može da bude obavešten i ne mora, ali sa uvažavanjem moraju članovi Vlade da se odnose i da se obraćaju prema narodnim poslanicima. Bez obzira da li su poslanici iz pojedinih poslaničkih grupa bili u prošlom, pretprošlom ili bilo kom sazivu ili nisu, to ne može biti opravdanje ni razlog da se vi osiono ponašate, te manire ste stekli u proteklim sazivima, ali nije bilo SRS u parlamentu, morate se oslobađati tog. Ne smete tako da se obraćate poslanicima inače SRS moraće da se brani. Ako ne može predsedavajući da nas zaštiti, mi ćemo morati sami da štitimo sebe od članove Vlade.
Gospodine Vujoviću, vi morate da shvatite da ste došli ovde da budete izloženi kritikama i pohvalama, kako ko. Opozicija ne može da vas hvali, iskreno već u Srbiji…

Mislim, dve minute i 21 sekunda, najmanje o povredi Poslovnika. Morala sam da vas prekinem. Dva, dvadeset i jedan.
Znači, prekidam vas po tome da ne bi držali dalje govor. Najmanje bilo o povredi Poslovnika član 103. stav, nije reč o stavu.
(Milorad Mirčić, s mesta: Stav 1.)
Sve zajedno. Znači, ako je sve zajedno u slučaju stava 7. ovog člana predsedik je dužan da vreme koje narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada grupi. Prvi, dobro. Hvala.
Član 103. upotrebljavam, dakle stav koji sam upravo pročitala i oduzimam vašoj grupi dva minuta vremena zbog ovoga što ste sad uradili. Dakle, ne dozvoljavate da se odgovori uopšte na povredu Poslovnika, a stalno se svi pozivati na poštovanje Poslovnika.
(Milorad Mirčić, s mesta: Možete i pet minuta.)
Ne, ne mogu pet minuta, drugi put. Da.
(Milorad Mirčić, s mesta: Ma možete vi sve.)
Zahvaljujem na pouci imamo skoro jednako isto.
(Milorad Mirčić, s mesta: Ma možete, vi ste parlament.)
Izričem vam opomenu zbog ovakvog nepoštovanja parlamenta.
Hvala. Ne, ja nisam parlament, ni vi niste parlament nego poslanik.

Ne znam odakle ste izvukli ove ocene koje govorite, ja sam samo govorio o činjenicama, nepravilnoj interpretacija činjenica, koja se ne slaže sa faktima.
Prema tome, ponavljam, jako je važno da u diskusiji možemo da se ne slažemo u stavovima, ali činjenice moramo da koristimo slične ili iste iz zvaničnih izvora koji postoje.
Govorio sam o tome da postoje podaci na sajtu Uprave za javni dug koji se ažuriraju svakog meseca na kraju meseca je podatak koji sam rekao, to je stanje duga. Ono je u poređenju sa 1. januarom smanjeno za 650 miliona evra, sa 24 milijarde i 800 na 24 milijarde 150 miliona. Ona je rezultat bolje fiskalne situacije, tj. boljeg deficita od planiranog. Znači, mi smanjili potrebu za dodatnim zaduživanjem radi finansiranja deficita za više od milijarde. Sada da objasnim to.
Svaka zemlja ima tzv. bruto i neto potrebu zaduživanja. Bruto kad bismo prestali da trošimo bilo šta u budžetu i dalje bi ostala obaveza da se isfinansira onaj deo obaveza koji dospeva 2016. godine. Prema našim procenama, bez deficita 4,4 od 24 milijarde 4,4 milijarde je dospevalo da bude refinansirano tokom 2016. godine. Znači, zato što su to ugovori koji su sklapani godinama. Da spojim ovo sa konkretnim kreditom o kome je bilo reč gde se sporila svrsishodnost tog kredita koji nije novo zaduživanje, a to je poređenje tog kredita, neko je pomenuo dve milijarde ugovorenih sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde je prvi kredit od milijardu povučen 14. avgusta 2014. godine i drugu milijardu danas raspravljamo.
Poređenja radi, 21.09.2011. godine, dve milijarde je Srbija povukla, uporediva svota dolara po kamatnoj stopi od 7,25%. Pet posto skuplje. Svake godine sto miliona dolara smo plaćali više to što je ugovorila Vlada sa predsednikom, gospodina koji je pre vas diskutovao, svake godine sto miliona smo više platili na ekvavilentno finansiranje ukupnih potreba o zaduživanju ove zemlje. Da li su one opravdane ili ne, to je drugo pitanje, one su nasleđene i ne možete da ne finansirate ono što je dospelo. Znači, dve milijarde, po 7,25% plaćamo u poređenju sa ovim koje danas diskutujemo, plaćamo 50 miliona na svaku milijardu 100 miliona svake godine.
Prema tome, to su činjenice vrlo važne. Znači, govorim samo o činjenicama, o tome da ne smeju da se brkaju podaci o toku o nivou duga i o deficitu o toku. Spojiti te dve stvari, kada neko kaže da imamo suficit i da imamo smanjenje u odnosu na planirani deficit, to su potpuno različite stvari, koje se kažu u jednoj rečenici. Znači, bili smo planirali da ćemo imati sa današnjim danom 120 milijardi dinara deficit, to je milijardu evra, a mi smo u suficitu 30 milijardi. Znači, mi smo 150 milijardi bolji od plana. To ne znači da imamo para za bacanje i to ne znači da ne moramo da refinansiramo obaveze koje dospevaju, to svi rade.
To svi rade u celom svetu. Većina zemalja, ono što je bitno, da je Srbija spustila svoj nivo duga u odnosu na planiranih 78, 79% ma 70,8%. To je uspeh. Imamo gomilu drugih problema, ali to što smo mi uradili sa dugom i to je rezultat boljeg fiskalnog deficita, to je konzistentno, manje se zadužujemo za tu potrebu. Manje se zadužujemo za jednu milijardu i samim tim ako se manje zadužimo i ako nam je kamata za 5% niža na zaduživanje, vi izračunajte koliko je to. Znači, prvo milijardu manje se zadužimo, pa ove dve milijarde plaćamo sto miliona godišnje manje.
Molim vas, matematiku svi znamo, koliko je to. Znači, na jednoj milijardi štedimo da smo se zadužili drugačije, platili bismo 72 miliona na onoj milijardi i sto štedimo na ove druge dve milijarde, to je 170 milijardi. Malo li je, što kažu naši ljudi. Hvala vam.

Reč ima ministar.

Želim samo da dodam, dve stvari kažem. Poslanik Krasić je rekao da sam ja potpisao ovaj Sporazum o zapadnom Balkanu. To ne govorim da sada bih izuzeo sebe iz ovoga zato što sam ja potpisao ovaj drugi sporazum o kreditu sa Abu Dabijem, ali ovaj sporazum je potpisala ministarka Jadranka Joksimović na osnovu odluke Vlade. Ne znam gde je to gospodin Krasić to pročitao, i malo pre hteo da dokumentuje, da su eto, ministri spoljnih poslova to potpisali, pa onda, eto, imamo, kao da je reč o nekoj drugoj državi.
Druga stvar, vi ste gospodine Aleksiću rekli da, odnosno postavili ste pitanje, šta je potpisano u Briselu? To šta je potpisano u Briselu, to svi mogu da vide i svi mogu da pročitaju i nadam se da od kada su započeti ti pregovori i dijalog, a to je započeto još u vreme vlade Mirka Cvetković, da je sve to objavljeno i sistematizovano i tu nema nikakvih tajni.
Mene samo impresionira vaš nastup. Ispada kao da u vaše vreme, pa mi smo ovde imali svaki dan informaciju o tome šta radi Vlada u Briselu, šta Borko Stefanović pregovara. Pa vi sada pričate o završnom računu budžeta Srbije. Kada ste vi dali posle 2000. godine završni račun budžeta? Jedne godine je bilo. Jedne godine je bilo, Jedne godine je bilo.
Prema tome, ne znam na šta se odnose vaše kritike? Šta se odnose kritike, da smo nešto, kao tajno, potpisali u Briselu? Šta smo potpisali? Uostalom, vi ste tada bili u G17, i ta stranka je takođe sve podržala ovo o čemu smo, ja u stvari sada više ne znam sa kime polemišem zato što DS ima na različitim mestima…
(Goran Bogdanović, s mesta: Sam sa sobom.)
Prvo, gospodin Bogdanović da se sam sa sobom raščisti u kojoj je stranci, pa onda, pošto je on bio ministar za Kosovo, u njegovo vreme je sve ovo potpisano. Ako imate neke primedbe tim povodom, gospodine Bogdanoviću, vaš predstavnik je potpisao ovo što vi sada nas napadate da smo mi priznali Kosovo.
(Goran Bogdanović, s mesta: Ja za razliku od vas prihvatam odgovornost.)
Tako je, pa prihvatite jednom tu odgovornost.
Uostalom, nemam ja nikakvih problema da kažem iskreno sve ono što mislim. Zašto? Šta sada mislite da je Boris Tadić sazivao koordinacione sastanke poslaničkih grupa i političkih partija da nas pita šta će Borko Stefanović da potpiše u Briselu. Pa, to nije znao ni gospodin Bogdanović, a kamo li poslanička grupa SPS.
Pa, Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova nije znao da će mu promeniti deklaraciju u generalnoj skupštini UN vezano za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Poleteo je iz Beograda sa jednim predlogom da ćemo mi tražiti izjašnjavanje i glasanje. Kada je došao tamo imali smo drugi predlog. Koga ste pitali? Da možda niste pitali poslaničke grupe koje su bile tada u vladajućoj koaliciji?
Nemojte samo da se ponašate, da tražite od drugih da se ponašaju onako kako se vi niste ponašali. Ja sam bio s vama, ja sam od početka, i biću i dalje. A gde ćete vi da budete, to je sada vaš politički izbor.
Što se tiče, ja inače sam i rekao da neću dozvoliti svakako da bilo ko baca sumnju na to da li će Ministarstvo spoljnih poslova voditi anti-državnu politiku i politiku koja će ići ispod naši nacionalnih i državnih interesa. Pa, vidite da mene optužuju da ja stvaram retoriku koja je loša, da mene optužuju da ja napadam sada neke druge. Ja branim Srbe. Ja sam ministar spoljnih poslova Srbije. Nisam ja ministar spoljnih poslova neke druge zemlje, ili EU. Moja je obaveza da se tako ponašam.
Isto tako ću vam reći i da mi nije jasno kakvu politiku predlažete kada je reč o Kosovu. Zašto? Zato što, mi smo išli inkluzivno, znači složili smo se u to vreme, u vreme početka dijaloga da Kosovo učestvuje u međunarodnim organizacijama, regionalnim, po definiciji, po formuli koja je tada uvedena. Nemojte sada da posle svega toga ispadne da smo mi sada glavni krivci zbog toga što smo to sada potpisali ovaj sporazum o zapadnom Balkanu. To je apsolutna zamena teza.
Kada je reč o tome, mi jesmo bili zajedno. Želim i da spomenem, pošto smo govorili i ovom drugom zakonu, da malo pomognem gospodinu Vujoviću. Ne znam o kakvom zaduživanju vi govorite. Vaša Vlada u kojoj sam i ja učestvovao, niste me uopšte pitali o tome. Što, da me niste pitali da li ćete da podignete kredit, možda? Pa vi ste svi glasali za sve, pa znate šta, pa vi ste i sada glasali za većinu zakona koji su u ovoj Skupštini, samo da uđete u vlast.
Dve hiljade osme godine do 2012. godine, sa 8,8% milijardi evra naše ukupno zaduženje je povećano na 17,7 milijardi evra, sa 28% na 56% BDP, duplo, i vi sada govorite o tome. Kako vas nije sramota da govorite o tome?
(Goran Bogdanović, s mesta: Ne 14,6, a vi ste…)
Eurobond koji ste podigli 2011. godine, o kojem je govorio gospodin Vujović, 7,25% kamata, dve milijarde dolara, pa izračunajte kolika je razlika.
I kada je reč o misiji Međunarodnog monetarnog fonda, pred izbore 2012. godine, metlom ste ih oterali, zato što je trebalo da se dobiju izbori. Trebalo je da se dobiju izbori, kakav MMF, kakav Fiskalni savet, o čemu vi pričate bre?
Prema tome, uostalom, draže mi je da polemišem sa ovima što su ostali u DS, nego sa vama, jer i vi sami ste pljunuli na svoju stranku, sam predsednik Tadić je rekao „žuti lopovi“.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Pa, jeste rekao, nisam ja rekao, šta?

Ministre, da se vratimo na dnevni red.
(Branka Stamenković, s mesta: Poslovnik.)
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Daću svima bez problema, prvo Poslovnik.
Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika član 107. stav 2. U Narodnoj skupštini nije dozvoljeno direktno obraćanje jednog narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, a član 116. kaže da se na goste takođe odnose sva pravila koja važe i za poslanike.
Molim vas predsedavajuća, otkada je ministar Dačić progovorio jutros, on vrlo ratobornim tonom direktno se obraća narodnim poslanicima, još maše prstićem i preti.
Ja vas molim da ga opomenete da se ponaša sa više dostojanstva u ovom domu koji ga je izabrao na funkciju na kojoj se nalazi i čiji je posao da kontroliše izvršnu vlast i da postavlja pitanja o radu izvršne vlasti. Hvala.