Poslaniče, pročitajte član 109.
(Saša Radulović, s mesta: Rekli ste da nema povrede Poslovnika.)
Pročitajte član 109. Kažem vam za vaše dobro, jer najviše što ne volite ne volite kad vam dam opomenu jer to ide po džepu. Znači, drugo ne pomaže.
Stvarno prešli ste svaku meru pristojnosti i ponašanja u ovom parlamenta.

Hoću građanima Srbije da kažem da to što sam uzdržan i to što na primitivizam i prostakluk ne reagujem nije izraz mog straha, već je izraz mog poštovanja prema građanima Srbije.

Veoma sam ponosan na činjenicu što od besa i mržnje ne možete ništa drugo da osmislite sem svog lažnog osmeha i glasnog aplauza jer ništa pametno ne možete da ponudite ni građanima Srbije niti narodnim poslanicima.

Da završim, „srce jednog državnika i političara treba da bude u glavi“. To je govorio Napoleon Bonaparta što se moje glave tiče ona je sigurno dobro, hvala na pitanju. Trudiću se da uvek tako ostane.

(Zoran Živković dobacuje.)

Molim još jednom poslanike, ovog puta sa leve strane, zamoliću s desne ako bude ovako, nemojte stalno dobacivati.
Omogućite kolegama koji žele da čuju odgovore na pitanja da ih i čuju.
Znači, zaista vas molim.
Ovo nikada nismo imali ovako ružnu atmosferu.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
(Zoran Živković dobacuje.)
Nemojte da dobacujete, to je toliko ružno.
Pojma nemate.
Reč ima Dubravka Filipovski.

Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

Zahvaljujem se što mi dajete priliku da određene stvari ponovim i objasnim onima koji žele to da čuju zato što to nije uvek lako ni sve povezati.

Učešće javnog duga u BDP na kraju septembra 2016. godine iznosio je 70,8%. Danas je, kako mi procenjujemo, posle uzimanja ove dve stotine, 198 miliona plus 40 miliona negde na nivou 71,4%. Nikada nam se neće popeti preko 75%, a već i Svetska banka i svi ostali znaju da smo promenili trend, promenili putanju, promeni trajektoriju i niko nam po tom pitanju više i ne pravi problem.

Danas naš javni dug, stanje našeg javnog duga nije idealno, ali verujem da ćemo ga mnogo brže nego što smo mislili spustiti na podnošljivih ispod 60%, ako se ne varam, Dušane, što je mastritski nivo koji je za nas važan.

Takođe želim da objasnim ljudima šta to znači i zašto uzimate novac. Mi recimo da smo uzeli 2011. godine milijardu dolara po ceni od 2% mi bismo u odnosu na onih 7,55, koliko smo uzeli tada, imali bismo uštede od čak u zavisnosti od ročnosti i od nekih drugih stvari između 300 i 800 miliona dolara je razlika za našu zemlju. Toliko o domaćinskom ponašanju i poslovanju.

Sa druge strane hoću da vam kažem da mi ne uzimamo milijardu. Mi smo potpisali ugovor i mi ćemo da uzimamo po 200 miliona kada nam zatreba. Da bi sada ljudi razumeli – a zašto uzimate 200 miliona – kada mi kažemo da imamo rast od 2,8%, 2,8% vam je negde oko jedne milijarde nove vrednosti, rasta BDP, to znači da smo u državi Srbiji u toj godini napravili jednu milijardu robe, usluga, vrednosti više nego prethodne godine.

Dakle, pošto nam se javni dug uvek meri u odnosu na BDP, kada uzmete 200 miliona to koristite za dodatni rast, čak i 400 i 600 miliona. Sve što je ispod toga vama se javni dug u odnosu na BDP ne povećava. To koristite za dalje, pre svega za infrastrukturne radove i za dalji podsticaj rasta i razvoja. Zato ono o čemu mi razgovaramo i što će biti glavna tema razgovara i sa nekim od naših evropskih prijatelja koji dolaze uskoro u našu zemlju, tek u ponedeljak mogu da najavim to, jedne od najvećih zemalja u Evropi, jeste politika rasta, politika štednje.

Imamo još godinu dana. Moramo da vodimo računa o tome. I to je u redu. Mi smo tim završili svoj postupak, svoj proces.

Ono što je za nas važno to je politika rasta. Što nam je veći privredni rast, to nam je lakše da uzimamo pare i podstičemo novi rast. To ljudi moraju da razumeju. Pošto sam gledao ljude koji nas kritikuju – zašto uzimate pare, važno je da uzmemo manje para od procenta rast – 2,8% je milijarda. Molim samo ljude sve i narodne poslanike da to razumeju. Računajte 3% vam je milijarda. Kada imamo rast od milijardu možemo da uzmemo milijardu – nismo uvećali javni dug.

Kada uzmemo 200 miliona mi to uzmemo i uložimo i podstičemo rast. Uložimo u puteve, pruge i sve drugo. To je stvar koju radimo i to uzmemo pod najpovoljnijim kamatnim stopama i to da ne budu kratkoročni krediti, već dugoročni krediti.

Istovremeno taj novac koristimo kada ga uzmemo u dolarima. Dubravka, istovremeno koristimo za još jednu stvar – služi nam kao „heč fond“. Šta to znači?

Ne moramo da menjamo dolare u evre, već ono što su nam pristigle kamate, anuiteti u dolarima. Možemo da isplaćujemo u tim dolarima koje sada imamo a da ne gubimo u kursnim razlikama između evra i dolara. Ponašamo se apsolutno na domaćinski način.

Nisam imao vremena da pratim skupštinsku raspravu, nećete se naljutiti, pa ne znam je li vam prof. Vujović objasni sledeću stvar – mi sada razgovaramo sa Svetskom bankom da zamolimo i spustimo sve naše kamatne stope na prosečnih, koliko, 3,2 ili 3,3 sa onoga što smo imali i što je danas 4,8 ili 4,9. Čak ćemo probati da to spustimo i na 3, možda i ispod toga, da nemamo problema u budućnosti, da onima koji dolaze posle nas ostavimo neuporedivo bolju situaciju od one koju smo mi nasledili.

Svi parametri su nam dobri. Zato nam je bilo važno strpljenje ljudi, strpljenje naroda i zato sam zahvalan i ljudima koji su to razumeli. Zato sve svetske institucije govore sve najbolje.

Kada pričaju o siromaštvu, kad pričaju i ovo mi pokazuju, i zato sam vam zahvalan, dobro je da se vidi i da ljudi u Vladi rade zajedno, bez obzira na partijsku pripadnost, i zato sam zahvalan i ljudima iz SPS i drugih partija kada podržavaju i kada dobro razumeju ono što Vlada radi, i zato neću da imamo tu stranačku unisonost u kojoj jedna ili dve partije moraju sve. Ne, nego svi da razumeju šta je to što stvarno radimo.

Znate šta oni nama govore? Kažu- ej, vi ste najbliže zemlja sa najvećim rizikom od siromaštva. Znate čiji je to zaključak, znate čiji je to zaključak, dame i gospodo, dragi prijatelji? Grupe nevladinih organizacija iz Srbije koje su se time bavile. Grupa nevladinih organizacija iz Srbije je došla do tog zaključka, ne Svetska banka, ne EBRD, ne IAB, ne MMF. A, Svetska banka je saopštila da je u Srbiji prošle godine za 0,5%, što nije dovoljno, ove godine će za 1% biti smanjen broj siromašnih, dogodine idemo na to da za 2% smanjimo broj siromašni, e, to govori Svetska banka, to govore precizni i tačni podaci, to govore oni koji ne nastupaju ostrašćeno, to govore oni koji ne mrze nikoga, već oni koji čitaju brojeve, i po Svetskoj banci je 62 hiljade ljudi je manje siromašno i, pre svega, krajnje siromašno nego što je bilo.

Ali, šta vredi, ako nekome činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice. Ako se nekome ne sviđaju argumenti, tim gore po argumente. I, džabe vam je šta god vi da govorite, kako god da govorite, uvek će neko da tera na suprotnu stranu. I, to naravno jeste naš problem. Ali, mi moramo da radimo, da radimo još više, moramo da radimo još vrednije, da bi ljudi mogli to da osete, jer ljudi ne vide te brojeve odmah i neće ih videti odmah, ali će polako i sigurno da ih vide. I, ne zaboravite, jesu li nam do pre koji dan govorili da šleperi ne mogu da prođu kroz tunele na putu Ljig-Čačak. Evo, čim se vratim iz Rige, šleperom, obećavam im, šeleperom prolazim kroz sve tunele i celu trasu, da vidi narod i kako i koliko novca smo uložili, na šta je taj novac otišao i da se narod vozi tim autoputem. Imaćemo i mnogo glava sačuvanih, jer je to jedan od najtežih delova Ibarske magistrale bio do danas.

Uradićemo ono što su neki obećavali 70 godina, pa nikako da urade, a uskoro ćemo, već sledeće godine moći da idemo do Sofije, bar što se srpskog dela tiče, biće čist autoput do Skoplja, Soluna, što se srpskog dela tiče, biće pun profil autoputa. Grdeličku klisuru, od Bizmarka, koji je o tome pričao, mi ćemo da budemo ti koji ćemo da napravimo autoput posle toliko godina i preteći ćemo Hrvatsku u broju kilometara autoputa punog profila.

Mislim da su to stvari koje su činjenice. Možda se to nekome sviđa, možda se to nekome ne sviđa, a onaj koji kaže da to nije istina, ja ga zovem da ide samnom u šleper, pa da vidi da li je to istina ili je to fatamorgana, da li je to baš tako ili nije.

(Poslanik dobacuje s mesta.)

Može, samo polako.

Draga Majo, vi ste iz ugledne advokatske porodice. Niste naučili na kafanski primitivizam, ali vremenom nije loše da i to savladate, zato što onda vidite da oni koji vreče, viču, oni koji mašu rukama i prete, obično nikada ništa od toga ne ostvare. Tako da, nemojte da sekirate uopšte. Što glasniji budu bili, to ste bezbedniji i sigurniji. Tako da se ne sekirate ni najmanje, a meni samo popravljaju raspoloženje.

Imao sam veoma težak dan, veoma, veoma, težak, posle Bramerca, Mogerini i svih ostalih, tako da mi odgovori vama i politička pobeda nad vama dođu pomalo i kao razbibriga. Uzgred, naravno i da narodu i drugim narodnim poslanicima ukažem na određene stvari koje smo napravili. Oduševljen sam vašim aplauzom, ali vas molim da traje duže. Uvek je prekratak i nije dovoljno snažan. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Nećete komentar? Hvala.
Samo malo da se utišaju ovacije oduševljenja.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Vreme, poslaniče.
U dopunskom pitanju ćete nastaviti.
Odgovoriće vam prvo ministar Nedimović. Izvolite.