Poštovani narodni poslanici, poštovnai gospodine Miletiću, zahvaljujem se na ovoj seriji pitanja koja su vezana za poljoprivredu.

Imali smo prilike tokom boravka u Nišu da budemo u dosta lokalnih zajednica, tamo gde sam čuo da vrlo često je malo ljudi dolazilo. To su opštine koje uglavnom imaju karakter nerazvijenosti, ogroman karakter nerazvijenosti, spadaju u četvrtu grupu lokalnih samouprava, Gadžin Han, Bela Palanka, Svrljig.

Konkretno, što se tiče stočarstva, namera Ministarstva u 2017. godini jeste da nastavi sa politikom podsticanja ove grane naše poljoprivredne proizvodnje. Mi trenutno, zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, radimo analizu mera koje su bile implementirane u 2014, 2015. i 2016. godini.

Ideja nam je na bazi toga da do polovine novembra predložimo mere koje će jačati konkurentnost, one koje će poboljšati stanje u srpskom stočarstvu i koje će povećati i kvalitet proizvodnja i samim tim konkurentnost. Ono što je nesumnjivo da mi u ovom trenutku nemamo dovoljno stočnog fonda i da moramo da radimo dosta na tom planu. Ideja nam je da razvijemo i prerađivačke kapacitete u ovom delu poljoprivredne proizvodnje, a zbog toga nam je neophodna dovoljna količina stočnog fonda, bilo da je u pitanju svinjarstvo, bilo da je u pitanju govedarstvo, ovčarstvo ili kozarstvo.

Što se tiče samog Svrljiga i vaše lokalne zajednice, bilo nam je veliko zadovoljstvo da vidim na koji način lokalna samouprava zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede podstiče ovaj sektor, ali moram da vam kažem jednu stvar koju ste me pitali onde vi i predsednica opštine, a što se tiče mlekare koja, odnosno pogona koji postoji na vašem području i vaše zabrinutosti i zabrinutosti građana Svrljiga, da li će taj pogon egzistirati, mogu sada da vam dam na ovaj način odgovor, taj pogon će ostati i funkcionisaće i to će biti na korist meštana Svrljiga.

Što se tiče svih ostalih nerazvijenih opština koje egzistiraju na prostoru juga Srbije, ne samo oblasti stočarstva nego voćarstvo i povrtarstvo predstavljaju dobre izglede imaju na srednji i duži rok na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Ono što treba vama da bude cilj, ideja, san o kome sanjamo jeste da ne budemo samo prodavci, sirovine koja ima kvalitet da ne prodajemo jeftino na tržištu. Nama treba ideja da bude da podižemo prerađivačke kapacitete, tamo gde ćemo moći te poljoprivredne proizvode da obradimo i kao takve sa većom dodatnom vrednošću da izvezemo i napravimo korist, i za poljoprivrednog proizvođača, i za prerađivača, a isto tako i državu kod viška poljoprivrednih proizvoda koje ona izveze.

U 2017. godini, posebno u pojedinim delovima agrarne politike isticaćemo nerazvijene opštine i veću količinu subvencija u tom pravcu, ali imaćemo jednu novu stvar koju nismo imali i o kojoj se malo govori, to je priča o Beloj Palanci, priča o Svrljigu, priča o Babušnici i priča o lekovitom bilju koje tamo ima tradiciju i ima resurse i koji već postoje, naročito u Beloj Palanci koja spada u jednu od najrazvijenijih opština. Mi ćemo gledati da instaliramo mere agrarne politike u ovom delu koja će pomoći razvoj tog dela, a ne samo podizanje zastave nego i prerađivačkih kapaciteta.

Što se tiče zadrugarstva vi ste bili svedoci da je Vlada Republike Srbije u 2016. godine, podsticala sa većom količinom sredstava one kapacitete koji su bili razvijeni u obliku zadruga i davala veće finansijsku potporu to nam je namera da radimo i u 2017. godini, s tim što moram da naglasim da je 180 zadruga registrovano novih na osnovu novo donetog Zakona o zadrugarstvu.

Moram da kažem jednu stvar koju sam video ovih dana kada smo bili, prekjuče valjda kada smo bili na prostoru ovih pet okruga i razvoja projekta „frucen beriz„ koje je Ministarstvo poljoprivrede zajedno podržalo sa Danskom vladom gde su zadrugari se udružili i počeli da podižu zasade jagode. Znači, stvar kreće da živi. Istu stvar imamo u Arilju sa podizanjem hladnjača gde zadruge podižu hladnjače.

Nama je to cilj, da razvijemo priču oko zadrugarstva, ali tu imamo mnogo problema, mnogo naroda je prevareno sa zadrugama 90-ih godina, krajem 80-ih. Mnogo je onih koji, čiji su poslovi bili ugroženi i čija egzistencija je bila uništena sa propalim konceptom zadruga istovremeno. To je nasleđe sa kojim moramo da se borimo i naše Ministarstvo namerava da afirmiše ovaj princip iz jednog prostog razloga, jer bez razvijene kooperative malo da možemo uraditi u poljoprivrednoj proizvodnji i u prerađivačkom delu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Hoćete dopunu? Izvolite.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Hvala vam.
Reč ima premijer. Izvolite.

Najpre, pokušaću da budem veoma kratka i konkretan. Mi smo, kao što znate u Bojniku i Beloj Palanci izgradili nove hale, rekao bih lepe i velelepne hale, vi uvek smanjite malo iznos sredstava dragi Milija, kad uzimate od Vlade Srbije uvek je to nešto manje kad tražite od nas, a malo više kada uzimate. Tako da nije 500 nego je 600 hiljada evra, 76 miliona da ljudi izračunaju i da ljudi znaju dobro, to je ono što je za školu, a Milija da se reši fiskulturna sala.

Opet, dragi Milija koji je mnogo uradio za Svrljig i svrljiški kraj da ljudi treba da znaju u Srbiji kako je zamislio fiskulturnu salu Milija i samo još zato nismo doneli odluku da li da uložimo i razmatramo i narednih dana biće doneta odluka. To je zato što Milijina fiskulturna sala ima 1000 gledalaca, da imate u vidu, dakle, to je fiskulturna sala kod Milije. Da, nije 1000 ali je 760, dobro Milija. E, tako mu izgledaju fiskulturne sale.

U planu za 2017. godinu rekonstrukcija puta Svljig-Kalna koji znamo da jeste veoma važan za vas i kada govorimo o školskim objektima kada govorimo inače o zdravstvenim objektima, o svim drugim objektima, mislim da je veoma važno da kažem ljudima da u ovom trenutku su nabavke za 234 objekta u Srbiji, 172 školska objekta, ne, pardon, 72 školska objekta, proveriću tačno, 56 za socijalne ustanove, a mislim da je za zdravstvo 72, a sto i nešto je za prosvetu, ako se ne varam Šarčeviću. Dakle, daću vam precizan podatak do kraja. U svakom slučaju gledaćemo i uvek ulažemo i u Svrljig i u druge nerazvijene opštine iz tzv. četvrte kategorije ili onih 19 najsiromašnijih opština, ali takođe moramo da radimo na razvoju. Što se Niškog aerodroma tiče on danas ima 75 hiljada putnika, ne zaboravite da je imao manje od deset hiljada, pre samo dve godine.

Takođe, ne zaboravite, mi smo doneli odluku da nastavimo ulaganja u niški aerodrom, ali o tome moramo da vodimo računa kako ćemo da radimo a da ne oštetimo nacionalnog avio prevoznika. I da obradujem Nišlije, od ponedeljka ide avio linija Niš-Bratislava. Mislim da je 20 ili 30 evra karta, tako da, to će biti avio let od Niša do Bratislave sa jednom od low cost kompanija.

Naravno da ćemo da ulažemo, rekao sam da ćemo te autoputeve da završimo i to jeste conditio sine qua non napretka celog juga i jugoistoka Srbije, kao i što je Niš, Priština, Drač za nas od izuzetnog značaja, da se svi koridori, rekao bih, sjedine u Nišu i da Niš postane najveća raskrsnica puteva na celom Balkanu, ako bih to smeo da kažem, značajnija čak i od samog Beograda. Hvala vam najlepše. Nego, nemojte da nam smanjujete cifre koje dajemo.

Hvala.
Komentar kratak, izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Vlade.

Ja sam zadovoljan odgovorima. Ja sam siguran da ćemo mi svi koji smo tu i vi na čelu Vlade i poslanici, svi građani Srbije veruju da ćemo ono što smo govorili završiti. Još jednom, kao čovek ja izuzetno poštujem vaš rad, vaše zalaganje za celu Srbiju, sa akcentom na jugoistočnu Srbiju, za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za one opštine koje su demografski jedne od najugroženijih, ali opštine u kojima ima budućnosti.

Ja kao pravi srpski domaćin i čovek koji poštuje i vas i sve ovde u Skupštini i sve građane Srbije, iskoristio bih priliku da vama, kao predsedniku SNS čestitam Slavu Svetu Petku. Svim građanima Srbije bih isto čestitao Slavu i svima poželeo puno zdravlja i sreće i da ova i naredne godine budu i rodne i blagorodne kako na njivi, tako i u kući.

Hvala, poslaniče.
Elvira Kovač, želite li da postavite pitanje?

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, ja bih iskoristila ovo vreme da postavim pitanje vezano za vantelesnu oplodnju, upravo zbog toga, a i danas smo čuli gospodina ministra zdravlja koji je pričao o problemu populacije, a tu nam je i ministarka zadužena za ova pitanja.

Nažalost, ne rađa se dovoljno dece ni za prostu reprodukciju i ovaj problem, kako zdravstveni, tako i socijalni, ima dalekosežne posledice i upravo zbog toga smatramo da je lečenje neplodnosti izuzetno značajno.

Kao što je poznato, RFZO od 2006. godine finansira program, zvanično se to zove – Biomedicinski potpomognuta oplodnja. Da bi se parovi uključili u ovaj program moraju da ispune nekoliko uslova. Jedan od uslova je da žena ima neplodnost i posle adekvatnog lečenja, da nema svoju decu, da ne može da rađa ili da nema živo dete.

Ono oko čega bi htela da postavim konkretno pitanje je da je trenutno uslov da žene mogu da se uključe u ovaj program do napunjenih 40 godina života. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2016. godinu, ovu tekuću godinu, je stupio na snagu sredinom ove godine, 25. juna, i njime je omogućeno da RFZO plaća i treći pokušaj vantelesne oplodnje. Mi svakako pozdravljamo proširenje prava, znači, da se ne finansiraju iz RFZO samo prva dva pokušaja, već i treći, što je za svaku pohvalu.

Problem je, međutim, ovaj pravilnik za sledeću godinu treba da se donese do kraja ove godine. Njega treba da donese Upravni odbor RFZO-a, naravno, treba da ga odbori Vlada. Naše pitanje je - da li se planira promena kriterijuma? Naime, mi predlažemo da ovaj uslov da 40 godina bude krajnji rok se produži minimum na 42.

Podsetila bih da jednostavno način života, uslovi života su takvi da se žene sve kasnije odlučuju na rađanje sa 30, 40 godina, da je praksa u Evropi da se ova granica pomerila na 47 godina, npr. u Sloveniji, ako pričamo samo o regionu 43 godine i šest pokušaja. Ovo bi izuzetno značilo za mnoge parove i mogli bi da proširimo delokrug ljudi koji bi bili uključeni. Naravno da nam je jasno, a i struka kaže da do 45 godina mogu žene da učestvuju u vantelesnoj oplodnji i, naravno, svesni smo toga da je novac najveći problem.

Zahvaljujem. Nastavićete u dopuni.
Ministar Lončar ima reč.