Poštovana predsednice, povređen je član 107, gde je govornik na sednice Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Razumem vas, zato što sve što je izgovoreno, povređen je Poslovnik.
Ja još jednom kažem, kada kažete i kada tvrdite da ulaganje u svojoj zemlji, bilo gde i prema bilo kome da ide, ide u susret separatističkim zahtevima, vi povređujete svaku tačku ovog Poslovnika, svako slovo ovog Poslovnika, povređujete ovo zdanje ovde gde sedite, povređujete sve što je u Srbiji.
Ne treba kurs, ne treba više od tri razreda osnovne škole da znate da kada ulažete negde u svojoj zemlji, ulažete zato da bi dali razlog svom narodu da tamo ostane. A kada neko da razlog tom narodu da beži, taj narod će pobeći i makadamom i bilo kako, i taj autoput će biti najmanji problem da se odatle ode. Taj autoput je razlog da se tamo ostane.
Što se tiče tog bombardovanja i svega toga, da, gospodin prethodni govornik je u jednom delu i dosledan svojoj političkoj partiji, u retko čemu dosledan, ali evo u ovome je dosledan, u neobaveštenosti. Samo ne znam da li je informisan da ti koji su nas bombardovali, za koje kaže da su nas bombardovali 1999. godine, oni su ih doveli na vlast 2000. godine.

Prošlo je vreme, poslaniče.
Nadam se da ne mislite da sam ja izgovorila te reči, da sam povredila Poslovnik.

Ne, ne.

Dobro. Samo ste poštovali Poslovnik, pa ste se meni obraćali, dobro.
Izvolite, povreda Poslovnika, Zvonimir Stević.
Nema više replika, kraj.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kod prethodnog govornika je izrečena jedna konstatacija…

Samo mi recite koji član, molim vas?

Član 107, povreda dostojanstva.

Sad je bio  član 107.

Član 106.

Ne možemo da licitiramo. Ja znam vašu nameru. Vaša namera je časna i poštena i znam da su poslanici povređeni govorom prethodnog poslanika i da je to jedna vrlo osetljiva i teška tema i ružno je da neko nekog okrivljuje za ono šta se dešavalo.
Nemojte povredu Poslovnika, molim vas. Ispadne kao da ja nešto izgovaram, da ja nešto radim.