Nemate pravo na repliku. Ako želite da diskutujete oko amandmana, nemam ništa protiv.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Belačić, Vjerica Radeta i Zoran Krasić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada Republike Srbije je predlaganjem ovog zakona htela u suštini neku veliku medijsku pažnju, i mislim da je i dobila tu pažnju, i pokušava da se predstavi da će ovim zakonom biti rešeni svi mogući problemi u okviru sprečavanja nasilja u porodici. Vi dobro znate da to nije tako.
Mnogo toga što je predviđeno u ovom zakonu je apsolutno suvišno. Imamo mi i službe, imamo mi i nadležne organe, i zaposlene ljude i Krivični zakonik itd. Imamo mi, imali smo i do sada, uslove da se ozbiljnije bavimo ovim problemom, odnosno sprečavanjem nasilja u porodici i, naglašavam, nasilje uopšte, jer nije jedino nasilje u porodici to koje je danas svakodnevnica u našem društvu i u našoj državi, nažalost, ali to jeste tako.
Dakle, ne trebaju nikakvi specijalisti, nikakvi specijalci, nikakve grupe itd. Treba samo oni koji su već zaposleni uzmu zakon u ruke, da rade suštinski svoj posao, a ne samo da se prošetaju na radnom mestu.
Jedan od članova, koji po mišljenju SRS, treba brisati iz ovog zakona jeste član 23. koji govori i predviđa lica određena za vezu. To su sad neka lica koja bi trebalo da budu veza između policijske uprave, javnog tužioca, predsednika suda, rukovodioca centra za socijalni rad. Dakle, s jedne strane apsolutno nepotrebno, suvišno, ništa neće doneti ni u boljoj primeni ovog zakona ni u smanjenju nasilja u porodici, a sa druge strane, pogotovo kada su u pitanju sudovi i sudije, ovo je apsolutno neprihvatljivo, i ovo je, morate da se složite, neustavna odredba zato što ne sme da postoji nikakva veza, nikakva lica koja bi trebalo da budu veza između sudija, sudova, zato što bi to dovelo u pitanje samostalnost i nezavisnost sudija.
Šta to znači da će svakodnevno sudije, odnosno ta lica određena za vezu da komuniciraju sa sudijama, tužiocima itd? Nema ništa od toga. Nema ništa od toga zato što je, nažalost, realnost u Srbiji danas da, recimo, veliki broj policajaca je u vezi sa sitnim narko dilerima, da u skoro svakoj policijskoj stanici se precizno zna ko su ti mladi, pogotovo mladi narkomani, ali se ne preduzima ništa i tek kada se desi tragedija, onda saznajemo koliko dugo je to neko znao, ko je to prikrivao itd. Dakle, nema potrebe da se pre normira ovaj zakon. Ako ste ga već donosili, mada rekli smo u početku da je bio dovoljan Krivični zakonik, ali nemamo ništa protiv da i ovaj donesete, ali odredba 23. Predloga ovog zakona ne treba da postoji u zakonu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Naime, u obrazloženju zašto treba brisati tri stava u ovom članu zakona, naveli smo da gore navedeni stavovi samo opterećuju zakon nepotrebnim organizacionim pitanjima. Ko će biti zadužen za vezu međudržavnim organima, ko rukovodilac ne predstavlja zakonsku materiju, već unutrašnje organizaciono pitanje Ministarstva i njegove međusobne koordinacije rada. Ti oblici saradnje mogu biti daleko razuđeniji od predloženih u ovom zakonu. Ova pitanja se, po prirodi stvari, mogu normirati podzakonskim propisima.
Dakle, mi smo ovde postavili jedno principijelno pitanje – da li ovaj zakon zapravo priznaje da naša ministarstva nemaju nikakvu koordinaciju i komunikaciju između sebe i unutar sebe, da li je ovaj zakon morao doći zapravo kao jedan veliki dokaz sloma državne uprave koja ne radi svoj posao? Da li vi, gospodo naprednjaci, ovim zakonom priznajete da je kompletna državna uprava loša, da između nje nema nikakve koordinacije, da unutar ministarstava nema koordinacije, da vi morate da donesete poseban zakon kojim ćete ljude naterati da sarađuju, da koordiniraju, da imaju zajednički nastup po pojedinim pitanjima?
Ja ne verujem da je naša državna uprava toliko loša i toliko ne koordinirana. Smatram da je ovakva stvar mogla da se reši, kao što se kaže u obrazloženju, određenim podzakonskim aktima. Zašto biste zakonom uređivali funkcionisanje unutar ministarstva ili između ministarstava, definisali način njihovih veza, kontaktiranja, saradnje i svega ostalog?
Dakle, nisam razumeo, gospođo ministar, da li su naša ministarstva loše radila do sada, da li su imali totalno katastrofalnu koordinaciju, pa vi morate zakonima da je rešavate ili, ako to nije slučaj, zašto niste to rešili podzakonskim rešenjima, zašto niste lepo određenim uredbama i drugim aktima rešili to bolje funkcionisanje? U ovih pet godina, koliko ste na vlasti, vi jeste možda nov ministar, ali stranka iz koje dolazite je odavno na vlasti u Srbiji i nikako da ponese odgovornost za to.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.

Hvala, predsedavajući.
Nisam se javljala do sada. Mislila sam da će poslanici opozicije da prestanu sa ovim smešnim spinovanjem i obrazlaganjem amandmana, jer ako su se već par puta pozvali na veoma važne institucije u okviru ne vladinog sektora, organizacija, oprostite, koji su i pisali značajne amandmane koji su delom usvojeni za ovaj zakon, očekivala sam da se konsultuju i oko ovih spinovanih amandmana.
Ovo što smo čuli u toku današnjeg dana da ne treba određene stvari da budu u ovom zakonu, jer već drugi zakoni to određuju, oko funkcionisanja lokalne samouprave, bilo bi slično, zapravo isto onome da ja kažem – čemu zakon o sprečavanju nasilja u porodici, zar dvoje ljudi iz ljubi ne stupaju u nešto i nema razloga da mi uređujemo nasilje među njima. Ovo je sasvim nepotreban zakon. takav način razmišljanja zaista ne koristi ni jednoj žrtvi.
Ja sam već ranije zamolila da sve što govore, razmišljaju o tome da to govore u oči jednoj žrtvi nasilja. Da li bi ovakve stvari govori? O koordinaciji unutar naših ministarstva bilo je mnogo reči u prethodnom periodu, da zapravo ova situacija o nasilju u porodici u našoj zemlji i jeste donekle, između ostalog, posledica onoga što nisu dovoljno sarađivale nadležne institucije. Nije bilo dovoljno saradnji između tužilaštva, policije, centara za socijalni rad. To je alfa i omega, dakle onaj početak u priči o nasilju. Svi znaju da je to apsolutno tako. Nema razloga da ovde dovodimo u pitanje grupu za koordinaciju.
Znači, to je nešto što je nužno. Uočili smo taj propust i to mora da se koriguje ovim zakonom. Da ne bih rekla neku ružniju, grublju reč, kažem da je to neophodno i da je najružnija vrsta spinovanja ovo o čemu smo danas slušali. Slično je i sa pričom, da se ne vraćam na te amandmane, da li će ovaj zakon da popravi situaciju sa nasiljem u porodici ili ne. Zaista ovo govorim kao neko ko najiskrenije želi da se bavi ovom pričom, ne kao poslanica SNS, govorim kao bilo koji aktivista za ženska prava i neko ko se bori protiv nasilja u porodici.
Ovaj zakon može mnogo da popravi. Ne može sve, ali može mnogo, ali nam je potrebno da i kasnije u implementaciji svi damo maksimum i mi kao kontrolna uloga u parlamentu, a naravno na prvom mestu institucije koje treba da primenjuju u svom radu ovaj zakon. Hvala.

Nemate pravo na repliku, gospodine Obradoviću.Povreda Poslovnika? Izvolite.
(Branka Stamenković, s mesta: Poslovnik.)

Hvala.
Povreda člana 107. stav 2. – vređanje. Molim vas, poslanici opozicije ovde pokušavaju da poprave svojim konstruktivnim predlozima jedan na brzinu pisan i nedovoljno dorečen zakon. Nema smisla da se zbog tog konstruktivnog nastupa s naše strane, mi prozivamo smešnim i da se optužujemo za spinovanje.
Znači, ja bih molila kolege poslanike iz vladajuće većine, da se naviknete malo i na to da će opozicija uvek biti više kritički nastrojena i da je to prirodno, ali molim vas cenite to, da mi nikog ne vređamo i da mi nikada ne nastupamo kao što to recimo radi šef vaše poslaničke grupe – vređanjem.

Razumeo sam.
(Branka Stamenković, s mesta: Nisam završila.)
Koleginice Stamenković, razumeo sam nema potrebe više.
(Branka Stamenković, s mesta: Imam dva minuta.)
Dame i gospodo poslanici, ne razumem čemu, šta još imate?
(Boško Obradović, s mesta: Ima dva minuta za povredu Poslovnika.)
Do dva minuta. Nemojte da zloupotrebljavate pravo na reklamiranje povrede Poslovnika.
(Branka Stamenković, s mesta: Uključite mi mikrofon.)
Ne, neću vam uključiti mikrofon i neću vam dati reč. Dozvolite mi da vam odgovorim na povredu člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Dakle, kao što su amandmani smešni ili je to spinovanje, tako je i nesposobna Vlada i ne vidim gde je taj kriterijum prekršen.
(Branka Stamenković, s mesta: Ko je rekao da je nesposobna?)
Kolega koji je podneo amandman.
(Branka Stamenković, s mesta: Nije.)
Jeste. I nemojte sad vi mene da ispravljate i da me terate da ne radim svoj posao. Ja radim svoj posao.
Kolega Radulović maše Poslovnikom. Izvolite.

Povreda Poslovnika.
Povredili ste pravo poslanice da, da povredu Poslovnika. Radi se o članu 103. Ne možete usred njenog govora da je prekinete i da kažete – ja sam razumeo. Ona ima dva minuta to da kaže.
Ovo što ste sad ispričali, ako je neko rekao, odnosno uvredio, kažete Vladu, onda treba reagovati po članu 103. Međutim, nije primereno odgovarati time da neko spinuje i da je smešan, jer time unižavamo diskusiju Skupštine. Držimo se teme i vaš posao je da o tome vodite računa, a ne da prekidate mene nakon 39-40 sekundi … (Isključen mikrofon.)