Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, motiv podnošenja ovog amandmana je više nego jasan. Radi se o tome kome prevashodno uručiti naređenje prilikom dovođenja potencijalnog nasilnika u policijsku stanicu, a s druge strane – šta to naređenje treba da sadrži? Ako to naređenje ne sadrži osnovne podatke o žrtvi nasilja, onda mi se čini da to naređenje nema potpuni smisao, niti potpunu formu. Ako krivična prijava ili ranije rešenje o sprovođenju istrage, a sada naredba o sprovođenju javno-tužilačke istrage sadrži osnovne podatke o oštećenom, ovde imamo žrtvu nasilja, zašto ti podaci ne bi bili sadržani u naređenju, jer se upravo odnosi na žrtvu nasilja? Ovde žrtvu nasilja u naređenju nemamo nigde, a po meni, takvi podaci bi trebali da stoje, jer i krivično zakonodavstvo i sudska praksa ukazuju na to i da oštećeni, u konkretnom slučaju žrtva nasilja, svoju legitimaciju mora da doživi i da ima u odgovarajućem pravnom aktu. Ovde je to naređenje.
Dalje, ja sam zajedno sa mojim kolegama narodnim poslanicima bio u dilemi da li i upozorenje nasilniku ili potencijalnom nasilniku treba da bude sadržano u naređenju? Upozorenje šta će se desiti i kakve će posledice pretrpeti ukoliko ne postupi po hitnoj meri. Nama se čini da to upozorenje ima karakter prevencije, da on kad vidi šta ga čeka ukoliko prekrši hitnu meru, ili ne postupi po hitnoj meri, da će to delotvorno uticati na njega da ne počini akt nasilja, jer je to u principu nešto što prevenira bilo šta što može da se desi, imajući u vidu da su pojedine kolege narodni poslanici primedbovali na neki način – šta, ukoliko u ovom vremenskom periodu kada hitna mera stane na snagu, on ode negde, kako je rečeno, u kafanu, napije se, vrati se kući, pretuče ženu, ubije, ne daj bože, itd. Meni se čini da bi to upozorenje moglo delotvorno da deluje i da u svakom slučaju prevenira bilo šta što može da se desi kao katastrofalna ili tragična posledica.
Kome uručiti naređenje? Naređenje je, po mom dubokom ubeđenju i svih nas narodnih poslanika SPS, neophodno potrebno, pored ostalih koje ste, uvažena ministarko, s razlogom naveli, znači, neophodno je potrebno, po nama, uputiti odnosno dostaviti i žrtvi nasilja. Zašto? Postoji više razloga.
Prvi razlog je da žrtva nasilja mora biti obaveštena o svakoj fazi procesa koji se odvija, radi prevencije od nasilja. Ali, baš bukvalno o svakoj fazi, svakom detalju, svakom elementu tog procesa.
Drugi razlog – ako je žrtva nasilja obavešten da je potencijalni nasilnik priveden na osam časova, da mu je izrečena hitna mera, da ta hitna mera podrazumeva jednu od ove dve koje su predložene zakonom o kome raspravljamo, u toj situaciji već dolazimo do smirivanja žrtve nasilja, smanjuje se tenzija, smanjuje se njen strah, stepen ili intenzitet njenog straha će svakako biti manji, jer ona je svesna da je država stupila i počela da deluje, da više nasilnik ne može da se ponaša onako kako se ponaša. Na neki način, kako sam to napisao u amandmanu, dolazi do tzv. psihosocijalne stabilizacije žrtve nasilja, jer ona od tog trenutka shvata da je zaštićena, ili da se mere zaštite preduzimaju. Zašto onda u toj situaciji ne dostaviti naređenje i žrtvi nasilja? Jer, ako se dostavljaju, analogno ovom mom stavu, sudski akt oštećenom u toku trajanja krivičnog postupka do podizanja optužnice, ili započinjanja glavnog pretresa, onda i žrtva nasilja ima puno pravo da kroz dostavljanje naređenja ili bilo kog drugog akta bude obaveštena, s jedne strane, a s druge strane – da se smiri, da zna šta joj je činiti dalje, da je svesna da država sa svojim mehanizmima, preko svojih institucija, stupa na scenu, pežorativno rečeno, i počinje da deluje u cilju zaštite žrtve nasilja.
To je bio smisao i motiv ovog našeg amandmana i ja vas molim da još jednom razmotrite mogućnost da se ovaj amandman prihvati, jer bi bio jako delotvoran u praktičnoj primeni ovog zakona, tim pre što nismo pribegli, i tu vas potpuno podržavamo, austrijskom modelu zaštite žrtve nasilja, jer mi nemamo uslove za tako nešto. Nemamo uslove da im još uvek obezbedimo potpunu izolaciju potencijalnog nasilnika od žrtve, ali zato imamo mehanizme sadržane u porodičnom zakonu i imamo mehanizme koji su nesporno sadržani u Zakoniku o krivičnom postupku, koji omogućavaju delovanje prema osumnjičenom, okrivljenom, kako se ne bi vratio ka žrtvi i kako ne bi počinio krivično delo, što bi bilo sa tragičnim posledicama. U tom smislu imate podršku, samo vas molim da još jednom razmislite o ovom našem amandmanu. Hvala.
