Zahvaljujem na pitanju.
Pitanje je konkretno bilo, naspram svega ovog što ste opisali, situacije u poslednjih 10 meseci ili koliko već radimo, pokušavamo da radimo. Pitanje je bilo samo kada ću zakazati Kolegijum. To je konkretno pitanje bilo. Pokušavam da zakažem Kolegijum, a hoću Kolegijum takav da budu svi šefovi poslaničkih grupa na njemu, tako kako piše po poslovniku. Znači neću nikakve zamenike, izaslanike itd, nego šefove poslaničkih grupa.
Tražili ste Kolegijum i predložili i zaključak tog Kolegijuma da osudimo ponašanje jednog poslanika. Neću da zakazujem takav Kolegijum. Znam kako bi to završilo. Atmosfera od petka prenela bi se samo na manji forum. Sedelo bi nas nekoliko, jer nisu svi šefovi poslaničkih klubova bili prisutni u popodnevnom delu sednice u petak. Znači, hoću da bude tu i šef poslaničke grupe SRS, SPS, SDPS, NS. Znači, hoću da ovde budu svi šefovi poslaničkih grupa i da razgovaramo o tome, da ne osuđujemo ponašanje jednog pojedinca. Drugi bi osudili ponašanje drugog pojedinca, itd. To nije način, ako ćemo da nađemo rešenje, za nastavak daljeg rada.
Tako da ću oceniti kada se steknu uslovi za rad i kada budu svi šefovi poslaničkih grupa raspoloženi da pričamo o tome kako parlament treba da izgleda i šta je osnovna uloga parlamenta u Srbiji. To ćemo sve na našem Kolegijumu, a temu koju ste vi nametnuli pre onih događaja… Neću da zakazujem da bi osuđivali jednog poslanika, jer tu se vidi da svako opet gura samo svoju priču, a niko ne želi da se dogovorimo zajedno šta ćemo da radimo, a šta nećemo da radimo u ovom parlamentu.
Ja sam uzela pauzu od pet dana, ali i dalje razmišljam o čemu sve ovo vodi. Znači, moj proces razmišljanja nije prestao od jutros. Što da ne, ako je to rešenje.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovani kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i našem premijeru. Mogu da podsetim sve da je juče na crveno slovo, na Svetog Aranđela, u Nišu, bila još jedan sednica Vlade Republike Srbije zajedno sa Vladom Republike Mađarske na čelu sa premijerom Vlade našim, gospodinom Vučićem i mađarskim premijerom, gospodinom Orbanom.
Mislim da je to za Nišavski okrug, za jugoistok Srbije veoma bitno, zato što su tamo bili prisutni ne samo ministri i naši srpski i mađarski, već je bio i veliki broj privrednih subjekata iz Mađarske koji su želeli da kod nas u Srbiji, na jugoistoku Srbije da investiraju. Bio je biznis forum srpsko-mađarskih privrednika i na tom forumu razmenjen je veliki broj ugovora, predugovora, poznanstava.
Jedan od tih su i investicije koje će biti na jugoistoku Srbije, a to će biti i u Svrljigu. Zbog toga sam hteo da postavim pitanje Vladi i nadležnom ministru privrede – da li su postignuti dogovori sa još privrednih subjekata, u Nišu, na jugoistoku Srbije sa mađarskim privrednicima? Konačno, ja znam za najmanje pet subjekata privrednih koji su iz Mađarske došli u Srbiju, u Niš, i napravili su predugovor da tamo radi drvnoprerađivačka industrija, mesna industrija.
Oko poljoprivrede bih postavio pitanje isto ministru poljoprivrede – da li su napravljeni i neki ugovori između privrednih subjekata, vezano za razvoj poljoprivrede? Razgovarano je oko branja lekovitog bilja, ulaganje u zdravu i životnu sredinu i da nama pomognu na jugoistoku Srbije, a konačno opštinama kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, da se tamo investira u firme koje će raditi sa lekovitim biljem.
Pitanje je isto nadležnom Ministarstvu poljoprivrede – da li je razgovarano i o zadrugarstvu, zato što je to vrlo bitna grana za jugoistok Srbije i normalno za celokupnu poljoprivredu, jer svi znamo da mađarska privreda i mađarska poljoprivreda ide uzlaznom putanjom.
Ja se stvarno zahvaljujem još jednom našem premijeru, gospodinu Vučiću, našoj Vladi, Vladi Mađarske, zato što su u Nišu, centru jugoistočne Srbije, još jednom imali sednicu dve vlade. To je nešto vrlo bitno za jugoistok Srbije gde će se raditi u narednom periodu i na završetku autokrakova, autoputa i prema Sofiji gde smo bili svedoci.
Pitanje je i za nadležnog ministra saobraćaja – do kada će završiti put koji ide prema Sofiji? Sada, u utorak, odnosno juče na crveno slovo, obišli smo i deo autoputa kod Proseka i tamo je sada završeno blizu 10 kilometara. Kada će to biti završeno? Da li će biti u toku naredne godine završen i put prema Solunu, odnosno autoput prema Grčkoj koji ide preko Niša?
Još nešto bi hteo da pitam Ministarstvo poljoprivrede – kada će i da li će se naknade za rešavanje vodosnabdevanja, to je naknada koja se daje „Srbijavodama“, kada će biti to naplaćeno našim ljudima? Jer, kako znam u 2014. godini bila je ta naknada. Za to ide od 100 do 500 dinara po gazdinstvu. Tu će se tražiti naknada za sve one koji imaju poljoprivredno zemljište. Pitanje je – da li će to biti u ovoj godini ili će to biti jedan deo u ovoj godini, a drugi deo u sledećoj godini?
Znam da je veliki problem rešavanja vodosnabdevanja, i još jedno pitanje bilo bi „Srbijavodama“ – kada će se u Svrljigu rešiti vodotok Timoka, leva i desna strana, zato što imamo oko 1.400 metara bedema koji nije rešen? Tu je bila poplava i 2011, i 2010. godina, a to je nadležnost „Srbijavoda“? Tako da, mislim da sa ovim naknadama, ukoliko sada to bude došlo do naših zemljoradnika poljoprivrednika, da te naknade ako postoji mogućnost, da se podele. Hvala još jednom.

Vreme, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažena predsednice, cenjene kolege, narodni poslanici, na početku želim da pohvalim Grad Novi Pazar, rukovodstvo Grada Novog Pazara, na zaista kvalitetnim i na vreme preduzetim preventivnim merama odbrane protiv poplava, koje su u zadnjem poplavnom talasu sačuvale Grad Novi Pazar.
Naime, odgovorna gradska vlast čiju okosnicu čini Sandžačka demokratska partija zaista se ozbiljno odnosi prema imovini građana, prema svojim građanima i moram da kažem da smo u svom mandatu rešili krucijalna pitanja. Pre svega četrdesetogodišnji problem vodosnabdevanja rešen je jednim ozbiljnim pristupom koji imamo, asfaltirane su skoro sve ulice u gradu.
Nakon lošeg iskustva iz ranijih godina i nakon ozbiljnih šteta koje su nanosile bujične vode u Gradu Novom Pazaru, mi smo napravili ozbiljan program i uz pomoć evropskih prijatelja, pre svega Progresa, od 2014. godine započeli izgradnju mini brana. Tada smo sa pomoću 400.000 evra uspeli pet mini brana da napravimo, a sada gradimo još četiri mini brane i verujte mi da u Sandžaku jedini grad koji nije doživeo potop je Grad Novi Pazar. Videli ste šta se desilo u Sjenici, u Tutinu, šta je pretilo Prijepolju, nizvodno od samog Prijapolja, Brodarevo i drugi delovi su bili poplavljeni.
Želim da pozovem „Srbijavode“ da svojom inicijacijom, planskim rešenjima, stalnim kontrolama, da početne impulse upravama ovih opština i da poučeni jednim dobrim iskustvom koje smo u Novom Pazaru izgradili, zaista sprečimo na ovaj način divljanje bujičnih voda, jer vidimo da se klima menja i da sačuvamo imovinu građana koji su izabrali nas da ih zastupamo na tim poljima. Toliko.

Hvala.
Reč ima Danijela Stojadinović.

Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, prethodnih dana usvojili smo Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, glavna tema u većini diskusija kolega poslanika jeste Dunav kao naša najveća i najduža plovna reka, plovni put sa međunarodnim značajem.
Danas bih u tom konstekstu želela da postavim poslaničko pitanje ministarki saobraćaja, upravo u vezi sa Dunavom, kao međunarodnim plovnim putem. Dunav je najduža reka u EU i druga najduža reka u Evropi nakon Volge, dugačka oko 2850 kilometara i predstavlja veoma važan transportni koridor, Panevropski koridor 7.
To je jedini unutrašnji plovni put 10 Panevropskih koridora. Kroz Srbiju, Dunav veče u dužini od 588 kilometara od Bezdana do Timoka. Od toga 137,6 km predstavlja zajednički sektor sa Hrvatskom, a 299,35 km sa Rumunijom. Međutim, Dunav ima jedan problem koji ne omogućava optimalno korišćenje ovog vodnog puta.
Radi se o ogromnom broju potonulih brodova, od kojih su mnogi još iz Drugog svetskog rata. Samo na teritoriji Srbije u slivovima sve tri plovne reke, nezvanično se procenjuje da ima oko 650 potonulih brodova. To svakako utiče na bezbednost plovidbe koja nije ugrožena, ali je neophodno imati u vidu da se jedan deo tih potopljenih brodova nalazi na ivici plovnog puta.
Potopljeni brodovi predstavljaju ekološki, bezbedonosni i plovidbeni problem na Dunavu. U pojedinim olupinama se nalazi velika količina neeksplodiranih mina i druge ratne tehnike, što izaziva dodatnu zabrinutost. Sa druge strane, jedan od prioriteta Dunavske strategije koju je EU usvojila 2011. godine jeste upravo izvlačenje olupine brodova iz Dunava.
Za ovu namenu su budžetom EU za period 2014-2020. godine obezbeđena sredstva kojima je obuhvaćena i naša država. Kao jedan od značajnih učesnika u izradi strategije i Srbija je identifikovala svoje prioritete za tok Dunava koji protiče kroz njenu teritoriju.
Osim samog Dunava obuhvaćeno je i čišćenje i rečnih kanala, melioracija, uređenje plovnog puta i očuvanje domaćeg kulturnog nasleđa, a pilot projekat čišćenja Dunava od potonulih brodova, koji je Srbija predložila, odobrila je i evropska komisija, a naša Vlada usvojila.
Znamo da posao čišćenja Dunava nije lak, niti je potpuno bezbedan, jer osim olupina brodova ima i neeksplodiranih sredstava i zato zahteva posebnu mehanizaciju i obučenost kadrova koji bi na tome radili.
Upravo polazeći od ozbiljnosti i težine ovog posla, koji kao potpisnica Dunavske strategije moramo da obavimo, ovom prilikom želim da pitam ministarku saobraćaja – šta naša država preduzima na sprovođenju ovih zadataka, na kakve problem nailazi i da li je ovaj posao nekome poveren? Hvala.

Hvala.
Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije. Rudi DŽulijani, bivši gradonačelnik NJujorka, koji je bio ovde 2012. godine, učestvovao je u kampanji Aleksandra Vučića za gradonačelnika, je u intervju za SNN rekao da je u Beogradu 2012. godine bio po ugovoru sa londonskom kompanijom koja je platila sve troškove. Pitanje za Aleksandra Vučića je – kakve veze SNS i on sam ima sa tom londonskom kompanijom i zašto bi neka londonska kompanija plaćala troškove Rudija DŽulijanija da učestvuje u predizbornoj kampanji u Srbiji?
Drugo pitanje za premijera. Dao je intervju i par izjava na konferencijama za medije. Ja ću sad citirati šta je rekao: „Sve je krenulo pre tri dana kada se u Skupštini dogodilo nešto što nikada nije, a bilo je i svađa i tuča i da se okrznete u prolazu, ali nije bilo da cela poslanička grupa dođe do druge i hoće da se obračuna. Zatim, kao da hoće da se tuku ili da dobiju batine. Niko u srpskoj javnosti nije smeo da postavi pitanje - šta vi radite tu? Imate svoje mesto u sali, šta radite kod poslaničke grupe koja je 10 puta veća od vas?“.
U petak, ono što se desilo u Skupštini je bilo verbalno nasilje nad poslanicima opozicije, poslaničke grupe DJB, gde smo brutalno vređani i nismo dobijali reč. Znači, nismo mogli ni da odgovorimo, ni da repliciramo, ni da ukažemo na povredu Poslovnika. Predsedavajući je pet puta za redom davao reč većini, odnosno poslanicima SNS koji su nastavili sa vređanjem. Mi smo zbog toga iz protesta krenuli da izađemo iz sale. Iz protesta smo krenuli da izađemo na vrata koja su nasuprot od nas.
Kretanje, odnosno izlazak na bilo koja vrata u Skupštini je dozvoljeno. Slobodno kretanje u celoj Republici Srbiji je dozvoljeno i onda smo fizički sprečeni da izađemo. Postoje dva člana Krivičnog zakonika koji govori o ovome. Član 132. koji kaže – ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme i ograniči slobodu kretanja kazniće se zatvorom tri godine i član 133. koji govori nešto slično.
Zbog čega premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije govori ove stvari kada je vrlo jasno da je incident izazvan time što smo fizički sprečeni,
zadržani, ograničena nam je sloboda kretanja da izađemo iz sale Skupštine? Da se to nije desilo mi bi izašli za 30 sekundi.
Zatim, iz istog intervjua kaže – „jedna njihova poslanica je pljunula Rističevića. Toga nikada nije bilo. Bilo je polivanja, ali pljuvanja ne, barem se ja ne sećam. Zatim su mu psovali majku nepokretnu“, navodi premijer. Ovo citiram iz izveštaja medija.
Zatim, Vučić ističe da su svi rekli da je reč o sukobu poslanika te i te grupe, misli se na grupu DJB i naprednjaka Marijana Rističevića, a Rističević je žrtva brutalnog napada.
Pitanje za predsednika Vlada je da nam da jedan dokaz da je bilo ko iz poslaničke grupe DJB bilo koga vređao, bilo koga pljuvao i bilo kome, citiram, „psovao majku nepokretnu“. Ovo se jednostavno nije desilo i potpuno je neprimereno da predsednik Vlade Republike Srbije izriče ovakve konstatacije. Ovo je takođe kažnjivo i po Krivičnom zakoniku za uvredu, a takođe su moguće tužbe za štetu. Ja te tužbe i najavljujem.
Zatim, pitanje za predsedniku Narodne skupštine. Uvođenje reda u Narodnoj skupštini je vrlo jednostavno. To uvođenje reda se poziva na Poslovnik. Svi instrumenti su tu u Poslovniku. Kada neko vređa dobija opomenu, kada kaže – poznati kriminalac, lopov, lažov. Ima mnogo toga što izgovara poslanička grupa SNS. Vrlo lako je to zaustaviti.
Predsednica Skupštine ne samo da to ne radi, nego dozvoljava tako nešto, podiže tenziju u sali, a onda nakon toga kada dođe do fizičkog nasilja i pokušaja da se spreči poslanička grupa da izađe iz sale to potpuno ignoriše i izriče opomene.
Da podsetim predsednicu Narodne skupštine, kazati samo nekome – izreknuta vam je opomena zbog ometa bi bilo slično kao kada bi vam policajac na ulici kazao – dajem vam kaznu zato što ometate javni red, a kada pitanje – a, kako ga ometam, kažete – evo vam druga kazna. Znači, obrazloženje mora da postoji. Biće i ustavne žalbe i svi drugi pravni lekovi protiv takvog ponašanja. Takve opomene za vreme pauza i bez ikakvog obrazloženje se ne mogu davati.
Podsećam predsednicu Skupštine na stav 4. člana 287. koji kaže – da ne može usmeno da odgovara, već …

Hvala. Vreme.
Kako nisam dobila nijedno pitanje, nego konstatovanje, opis itd. i podsećanje ne mogu da odgovorim na ove rečenice. Nije bilo ništa u formi pitanja, pogotovo ne u skladu sa članom 287.
Premijeru ćemo proslediti pitanje.
Marko Parezanović.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, ja pitanje upućujem Regulatornom telu za elektronske medije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Udruženju novinara Srbije.
Pitanje se odnosi na brutalno širenje mržnje i stvaranje atmosfere linča koje sprovode pojedini mediji prema SNS i njenim poslanicima.
Naime, već duže vreme opozicija na čelu sa DS najočiglednije zloupotrebljava decu u političke svrhe tako što optužuje SNS da je odgovorna zato što, eto, nema dovoljno novca za lečenje dece iako u prvih 10 meseci ove godine Srbija je poslala 10 puta više dece u inostranstvo na lečenje nego 2012. godine.
Stvara se atmosfera da je SNS kriva kada neko dete umre. Ide se čak i do
toga da se pominje da SNS otima novac bebama. Jedan poslanik je svojevremeno rekao da je SNS, odnosno Vlada Republike Srbije odgovorna zato što su usled tragičnih okolnosti u Aleksandrovcu dve devojke poginule usled udara groma i sve to sa ciljem da se isprovocira reakcija sa suprotne strane.
Imamo konstantnu težnju da se koriste deca u političke svrhe i to se dešava permanentno u poslednjih nekoliko meseci.
Narodni poslanik Marijan Rističević je napravio grešku. Govorio je o nečemu o čemu nikako ne treba da se govori, ali je isto tako pokazao spremnog da svoju grešku prihvati i da uputi izvinjenje. Ipak, već danima se vodi medijska kampanja koja ima za cilj da predstavi SNS kao najveće zlo u Srbiji i to rade isti oni ljudi koji su propustili da reaguju i da osude i koji su ćutali na medijske natpise kada je Aleksandar Vučić optužen da seksualno opšti sa svojim sinom.
U ovoj Skupštini Bojan Pajtić je u negativnom kontekstu govorio o sinu Aleksandra Vučića. Nije bilo osude ni kada je Goran Ješić najbrutalnije vređao predsednicu Narodne skupštine. Da ne govorim tačno šta je rekao, ali svi su čuli i to naravno nije jedini primer licemerja.
Navešću vam jedan najočigledniji. Pre samo godinu dana aktuelni odbornik Dveri iz Čačka na svom Fejsbuk profilu nazvao je glasače SNS – degenima koji su svuda oko nas, maloumnicima sa tri zuba u vilici koji ostavljaju za sobom sluzav trag i to možete videti ovde. Nijedan medij, niti jedno udruženje se nije oglasilo ovim povodom i osudilo ovakav govor mržnje.
Više puta smo pozivali i Boška Obradovića da se od ovoga ogradi i da uputi izvinjenje. To izvinjenje je izostalo. I šta ćemo sada, poštovana gospodo? Glasači SNS nisu bitni. Bitno je samo kada treba da se satanizuju narodni poslanici i funkcioneri SNS. Da li imate isti odnos prema svih građanima Srbije ili ćemo samo da osuđujemo jedne, a na druge stvari da zažmurimo?
Drugo pitanje koje želim da postavim postaviću Zaštitniku građana Saši Jankoviću, a pitanje je da li ga je sramota svog poslednjeg medijskog istupa? Slučajno, baš u ovom političkom trenutku, Zaštitnik građana je izjavio da mere štednje ugrožavaju decu u Srbiji. Dakle, baš u ovom političkom trenutku, pretpostavljam da mu je slučajno to palo na pamet.
Saša Janković je Zaštitnik građana od 2007. godine. U prvih pet godina svog mandata nikada nije postavio pitanje ugroženosti dece, nikada se nije zapitao da li su prava dece ugrožena ekonomskim posrtanjem i pljačkanjem države. Danas, kada imamo privredni rast, postavlja se pitanje ugroženosti dece, kada smo imali godinama recesiju privrede nije bilo bitno da se to pitanje postavi. Koliko jadan mora da bude Saša Janković da koristi decu za svoju političku promociju? Postavlja se, zaista, pitanje do kada će građani Srbije morati da plaćaju bahatost i bezobrazluk Zaštitnika građana, a podsetiću sve da on danas ima tri puta veću platu nego predsednik države i premijer? Toliko, hvala.