Zahvaljujem.
Naš amandman želi da potpuno pojasni situaciju da je izašao specijalizovani policijski službenik, napravljena je procena rizika i nije izrečena hitna mera. Dakle, to nedostaje inače u osnovnom tekstu zakona.
Amandman koji ću sada obrazložiti nije prihvaćen sa obrazloženjem da se procena rizika svako dostavlja javnom tužiocu, što mi ne sporimo. Ili mi nismo dobro napisali amandman ili ga vi niste dobro čitali. Moguće da je rumbrum pogrešan. Znači, rumbrum koji predlažemo je postupanje u slučaju neizricanja hitne mere. Bilo bi bolje da smo napisali – postupanje sa obavljenom procenom rizika. To pretpostavljam da bi bilo jasno.
Naime, o čemu se radi? Šta kada je specijalizovani nadležni policijski službenik napravio procenu rizika, prosledio je naravno tužilaštvu, nije izrekao hitnu meru, šta se sa tim dešava dalje? Apsolutno ništa.
Naš predlog je da ostavite javnom tužiocu mogućnost, dakle, da on može da naredi, samo mu ostavljate mogućnost. Zašto je ovaj amandman, ja bih volela da, mi ga možda nismo jasno napisali, ali da bar u ovom dijalogu razjasnimo tačno šta želimo, koju situaciju života vidimo, pa da onda ili prihvatanjem amandmana ili vi nađete ko će da vam piše amandman ili prosto da imamo u vidu da imate realne situacije dogovora postupajućeg službenika i žrtve i nasilnika, to je prosto realna situacija, da se ne izreknu hitne mere.
Imate realnu situaciju korupcije između nasilnika i postupajućeg službenika. Imate život u koji će specijalizovanog policijskog službenika da dovede stvaranje, pisanje procene rizika o tome da li ima osnova da se izrekne hitna mera ili ne.
Da ne biste dovodili u sumnju da se desilo zbog korupcije, zbog dogovora, zbog eventualno loše procene, što se isto dešava, onda kažete, pošto procene rizika i ovako i onako idu kod javnog tužioca on može, da li će ili neće, to je sada, ne mešam tužilaštvo u ovaj zakon, to neka oni reše svojim protokolima ili vi sa njima zajedno, ali time omeđavate jedan prostor da onaj ko radi procenu rizika zna da nije pitanje samo disciplinskih prekršaja, gledanja kvaliteta njegovog rada po protokolima unutar same službe, nego prosto da mogu da budu i drugačije posledice od kojih je on ili previdom, ne izričući hitnu meru, ili dogovorom, kršeći etička pravila, ili korupcijom, praveći krivično delo, odlučio da ne izrekne.
To je bila ideja našeg amandmana i mi imamo svest o tome da procena rizika je dostavljena tužilaštvu, ali znamo kako izgleda to u životu.
Dakle, ja bih volela da, sad trenutno nije proceduralno moguće da mi menjamo tekst amandmana, da menjam rubrom, da se vidi da se radi o postupanju sa obavljenom procenom rizika, da bude potpuno jasno šta se sa tim dešava, ali bez obzira da li prihvatate naš amandman, da li bude načina da matični odbor predloži nešto slično u dogovoru sa Vladom, meni ne trebaju naša imena tu, meni je važno da oni koji budu u situaciji da urade procenu rizika, da znaju da ona nosi odgovornost u svakom slučaju, i ako izrekne hitnu meru i ako ne izrekne hitnu meru, i da postoji neko ko je objektivan, ko nije na licu mesta, ko ne skuplja podatke tu gde se nasilje dešava ili ne, da bi se pravila procena rizika, dakle, neko neutralan ko može da postupa.
Ne želim samo da spominjem, mada je to atraktivno za govor, najgoru vrstu primera - da je obavljena procena rizika, da nije izrečena hitna mera i da se četiri dana, tri dana kasnije u toj istoj kući desilo ubistvo. Znam da policajac može da kaže – da, ali ja sam pravio procenu u odnosu na ono što sam zatekao, i znam da neće biti kriv, ali prosto mislim da ostavljanje mogućnosti tužiocu da reaguje, ako hoće, u krajnjoj liniji činimo uslugu onima koji su na prvoj liniji borbe protiv nasilja, to su specijalizovani službenici policije. Hvala vam.