Kao što je rekla gospođica ministarka malo pre, za nas je apsolutno sporna Pravosudna akademija. Pravosudna akademija je nastala od nevladine organizacije Pravosudni centar, a nju su formirali USAID i Soroš. Tako da je to podržavljenje državnih institucija.
(Vladimir Orlić, s mesta: Koji član, na koji amandman?)
Vezano za ovaj amandman gospodine Orliću, nemate vi potrebe da dobacujete.
(Vladimir Orlić, s mesta: Šta piše? Pročitaj.)
Amandman koji se upravo odnosi na Pravosudnu akademiju. Mi smo protiv toga da Pravosudna akademija vrši obuku i specijalizaciju tužilaca i sudija. Zato što Pravosudna akademija apsolutno nema kapacitet.
I, gospodine Orliću, vi niste pravnik, onda se malo raspitajte šta kaže struka za Pravosudnu akademiju.

Bez ličnog obraćanja gospodine Nogo.

Pravosudna akademija je nešto što nije ni uspelo da zaživi, nešto što nije uspelo da stekne kredibilitet i sama struka kritikuje Pravosudnu akademiju. Zato smo protiv Pravosudne akademije.
Što se tiče specijalizovanih obuka za sudije i za tužioce, ja zaista mislim da su svi tužioci i sve sudije dovoljno stručne i kompetentne. Ne mogu da prihvatim činjenicu da mi ovde, ne samo ovim zakonom, nego i ovim drugim o organizovanju državnih organa za borbu protiv kriminala, organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Mi stalno vršimo negde, spočitavamo da sudije i tužioci nisu dovoljno stručni. Oni su apsolutno stručni i apsolutno imaju dovoljno znanja da primenjuju i materijalne norme Krivičnog prava i da primenjuju zakon koji uređuje procesni deo tako da apsolutno mislim da je za njih možda malo uvredljivo da im kažemo da im je potrebna nekakva posebna specijalizacija.
Ajde da pokušamo da vodimo dijalog, da pokušate vi da razumete šta mi hoćemo da kažemo. Malo pre, oko policije, vi nam stalno spočitavate neku malicioznost. Zamislite situaciju, ja zaista mislim da ne postoji policijski službenik koji je u stanju da vam predvidi da li će neko lice počiniti krivično delo. To moraju da budu ljudi koji imaju mnogo veći stepen znanja i saznanja.
Ja sam upravo u tom pravcu govorio, a ne nešto što vi implicirate i spočitavate.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Da, zbog direktnog pominjanja i podsećanja da nisam pravnik, vrlo dobro primećeno, ja to zaista nisam. S tim što, mislim da to ni na koji način ne utiče na moju mogućnost da čitam koncizno napisan tekst na srpskom jeziku, da ga doslovce razumem i da tumačim da li on ima ili nema neke posledice.
Pa kada pričamo o amandmanu, ne bi bilo loše da i prethodni govornik, a i svako drugi ima na umu šta je predložio i šta hoće da obrazloži ako ga uopšte zanima da obrazloži. Ako hoće da drži političke govore legitimno, ali pogrešan način. Pogrešan način, danas raspravljamo o nečemu vrlo konkretnom.
Ovaj amandman kaže da se obriše deo koji se tiče – koji imaju specijalističku obuku. E sad, da li nam obuka treba ili nam ne treba, to može da se objasni na odgovarajući način, a da neko drži političke govore samo zato što očigledno ne postoji drugi način da uklopi dva minuta u neki iole smislen sadržaj, to je apsolutno neprihvatljivo. I ovakav način, o čemu god da je reč, pa i ovaj amandman, kad god je reč o nečemu što se radi samo zato da bi se malo reklamirali i slikali za direktan TV prenos, da se ne prihvati, dame i gospodo.

Sada određujem pauzu u trajanju od sat vremena, i nastavljamo sa radom u 15.00 sati.
Istovremeno, samo da obavestim poslanike da saglasno članu 27. i članu 87….
(Negodovanje narodnih poslanika i dobacivanje: Dali ste pauzu, ne može.)
Može.
… stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
(Marko Đurišić, s mesta: Dali ste pauzu, zabeleženo je.)
Samo obaveštenje, kolege poslanici.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, magistar Ivan Kostić i Zoran Radojčić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, magistar Ivan Kostić i Zoran Radojčić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Tatjana Macura.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tomislav LJubljenović, Petar Jojić, Zoran Krasić.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Što se tiče ovog amandmana koji je podnela SRS smatram da je taj amandman prihvatljiv iz razloga što preciznije i određeno upućuje na krivično delo i zakon na koji se odnosi. Što znači nedovoljno je, ali neprecizno rečeno da će se nasilje u porodici i izvršenje krivičnog dela, određeno ovim zakonom, da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć, itd.
Preciznije je i tačno određeno, da se radi ovde, prema našem mišljenju, što je sasvim logički i formalno gledano prihvatljivo da se ovaj amandman prihvati jer on određuje, on tačno određuje na koji se zakon odnosi ovo krivino delo. Što znači da se to odnosi na Zakon o nasilju u porodici.
Zbog toga ja predlažem u ime SRS da Vlada i nadležni ministar koji je prisutan ovde prihvati ovaj amandman sa formalno pravnog stanovišta, lakše primene i razumevanja određene norme.

Zahvaljujem.
Samo da podsetim poslanike, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da će Skupština raditi i posle 18 časova.
Da li još neko želi reč?
To je bilo zbog onih koji traže dlaku u jajetu.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja sam u ovom amandmanu pre svega stavila akcenat na ekonomsko osnaživanje iz razloga da podnetim amandmanom se stavlja akcenat na ekonomsko osnaživanje žrtve nasilja kako bi se dovoljno oporavila i mogla da izađe iz začaranog kruga nasilja, odnosno potpuno se osamostalila i samostalno da nastavi život bez straha da će zbog ekonomske zavisnosti morati da se vrati nasilniku.
Podaci do kojih sam ja mogla da dođem kao predsednica Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti, istraživanja koja su rađenja kažu da žrtva u proseku sedam puta se vraća nasilniku dok se ne odluči da ga napusti.
Neki od razloga zbog čega ne napušta nasilnika je upravo to što nema podršku ni svoje primarne porodice što nema gde da ode i što nema od čega da nastavi da živi. Ali, vrlo često je bio slučaj i da se žrtva odluči na to da povuče tužbu upravo iz tog razloga da shvati da će kazna koja bude izrečena umanjiti porodični budžet.
To su bili neki od razloga zbog čega su žrtve odustajale od tužbe i ono sa čim su se sretali i policijski službenici, ja sam to spominjala i u raspravi u načelu kada sam govorila, da žrtva posle odustane od tužbe, da kaže da su se izmirili, da su se dogovorili da nastavi.
Podaci govore i o tome da u 29% slučajeva nasilje je višemesečno, u 71% to u proseku bude pet godina, a i da posle tog prvog incidenta nasilja do prijavljivanja prođe nekih devet godina i tri meseca.
Mislim da je osnovni razlog zbog čega žrtva ne može da izađe iz tog začaranog kruga nasilja upravo to što ona nije ekonomski osnažena i postojao je jedan primer dobre prakse, to je u Pokrajini Pokrajinski sekretarijat sprovodio kao program zapošljavanja žrtve nasilja, gde je onima koji su zaposlili žrtvu nasilju bruto zarade su refundirane, 12 mesečnih bruto zarada i žene su ostajale i posle tog perioda da rade i na taj način je uspevalo da im se pomogne i da se izbore sa ovim problemom.
Mislim da treba bez obzira što nije prihvaćen amandman u podzakonskim aktima i u budućnosti razmišljati o tome da žrtvu moramo i ekonomski osnažiti da bismo joj pomogli da izađe iz porodičnog nasilja. Zahvaljujem.