Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Nisam primetio zaista da se koleginica Čomić obraćala vama i smatram da nisam povredio Poslovnik. Zahvaljujem.
Narodna skupština u Danu za glasanje izjasniće se o ukazanoj povredi Poslovnika.
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Koleginice Čomić, ne možete dobiti repliku. Kolega Šarović je ukazao na povredu Poslovnika. Na povredu Poslovnika vi znate da ne možete dobiti repliku.
Na član 140 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Goran Ješić, Balša Božović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
U sistemu su i koleginica Čomić i koleginica Jerkov.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovo je velika nepravda u ovom zakonu, o kojoj smo dosta govorili, prilikom rasprave u načelu. Vi ste rekli da vi ovim ispravljate nepravdu od pre 60 godina. U pitanju su ljudi koje vi nazivate zaštićenim stanarima, mada nisu baš zaštićeni, a tek neće biti zaštićeni od stupanja na snagu ovog zakona. Vi dakle, nepravdu od pre 60 godina ispravljate nepravdom koju ćete učiniti usvajanjem ovog zakona.
Ponoviću ono što sam rekla u raspravi u načelu, ti ljudi žive u stanovima u kojima žive ne zahvaljujući tome što vole da žive u tuđem stanu, ili u stanu koji pripada zadužbini ili fondaciji, nego zbog toga što su jedini ljudi u Jugoslaviji koji nisu 1992. godine mogli da otkupe stanove koje su dobili na korišćenje. Svi drugi građani Srbije su mogli 1992. godine da otkupe stanove u kojima su živeli, a ti ljudi koji su stanove dobili kao i svi drugi su jedini građani u Srbiji koji nisu imali dozvolu i nisu smeli da otkupe stanove u kojima su živeli. E, tako oni žive u tuđim stanovima, i zato oni žive u tuđim stanovima. Nisu to nikakvi bahati bogataši, koji se baškare u tuđim stanovima u centru Beograda, ili Novog Sada, čini mi se najvećim delom Beograda, ali mislim da je i u Novom Sadu, sigurno, zapravo ima takvih stanova, mislim i u drugim gradovima, nego ti ljudi žive u tuđim stanovima zato što nisu mogli da otkupe stanove koje su dobili kao i sav drugi svet.
Vi ćete sada ovim Predlogom zakona da im podignete zakupnine dva ili tri puta. Sami ste govorili da će pojedini plaćati …

Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Na član 140. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksi, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.
Ovaj član 140, zaista je jedna od nepravdi ovog zakona i tiče se zaštićenih stanara.
Predloženim visinama zakupnina od preko 200% koje su definisane ovim zakonom, za zakupce stanova na određeno vreme u stanovima privatnih vlasnika ili zadužbina, dovodimo te zakupce u situaciju da oni neće moći da izdrže taj finansijski pritisak u vremenu kada su smanjene plate, smanjene penzije, pre svega penzije, jer to su ljudi starosne strukture od preko 70 godina.
Država ovde mora da bude država majka, a ne država maćeha, to se često spominje, ali to je zaista tako u ovoj situaciji. Znači, nepravda koja se desila pre 60-ih, 70-ih godina, kada su ljudima oduzeli stanove, dodeljeni nekim drugim ljudima, sada ćemo ispraviti tako što ćemo napraviti novu nepravdu, donećemo tolike visine zakupnina da ljudi to neće moći da plaćaju, i posle tri meseca, ćemo ih staviti u situaciju da povrede ugovore o zakupu, i dovesti do njihovog iseljenja, bez da dočekaju preseljenje u drugi stan u javnoj svojini.
Jedna ozbiljna država ovo ne bi smela tako ovo da dozvoli. Tu ne treba da trpe ni zaštićeni stanari, ne treba da trpe ni vlasnici stanova, oni zaista treba da dobiju adekvatnu zakupninu. Tu zaista država mora da interveniše.
Naš predlog kako bi država, uslovno rečeno, da ispegla celu ovu situaciju, da niko ne bude oštećen, ako je odgovorna država, država bi to zaista trebala da uradi, to je da se zakupnina zaštićenim stanarima za korišćenje stana obračunava u skladu sa članom 32. Zakona o stanovanju, a da razliku do visine predviđene ovim zakonom o kome mi danas raspravljamo, kompenzuje država. Znači, smatram da bi jedna ozbiljna država to zaista trebala da uradi i tako da pokaže brigu o svojim građanima. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podnela narodna poslanica Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Snežana Paunović.
Da li neko želi reč?
Na naziv član 141. i član 141. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Član 141. vezan je za član 140 i definiše postupak iseljenja lica o kojem upravo razgovaramo, dakle, postupak iseljenja i pravo preseljenja iz stana u svojini građana, zadužbina i fondacija. Kada počinje postupak iseljenja po prvom stavu iz člana 141. kaže: iz stana u svojini građana, zadužbine i fondacije, pokreće se zahtevom vlasnika stana koji se podnosi nadležnom organu u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi stan iz kog se traži iseljenje. Uz zahtev iz ovog stava 1. dakle zahtev vlasnika stana, podnosi se pod tačkom 1. dokaz o vlasništvu stana i ugovor o zakupu stana ukoliko je takav ugovor zaključen ili dva dokaza o pokrenutom ili pravosnažno okončanom postupku restitucije, ukoliko je stan u postupku restitucije.
I ovaj član 141. uz član 140. zahteva detaljno obrazloženje kako će se primeniti. Dakle, da li ovaj postupak iseljenja počinje dve godine nakon stupanja na snagu ovog zakona, ili može da počne u bilo kom trenutku, kada je u rukama vlasnika stana rešenje o okončanom postupku restitucije, ili u bilo kom trenutku kada stanar u zakupu građanina, fondacije ili zadužbine sklopi nekakvu vrstu dogovora sa vlasnikom stana.
Dakle, ovde se govori samo o postupku iseljenja i preseljenja, čak i u slučaju smrti lica, da li porodica ima pravo na to, da bi se objasnio kakav je postupak. Ali, kada taj postupak počinje, i da li je u vezi sa pravom od dve godine, koje iz prethodnog člana 140. se odnosi na stanare sa zakupom u vlasništvu restitucija, fondacija ili zadužbina.

Zahvaljujem se.
Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, članom 141. se između ostalog i reguliše pravo na preseljenje. Dakle, kada dođe do situacije da neko bude iseljen iz stana, postavlja se pitanje da li on ima pravo da bude preseljen u neki drugi stan, u javnoj svojini.
Vi ste ovde napisali da ukoliko takvo domaćinstvo ima u privatnoj svojini negde na teritoriji Srbije bilo kakvu nepokretnost, to može da bude i na Zlatiboru kućica, može da bude i vikendica, može da bude nešto što nije svakako uslovno za stanovanje iako je u svojini. Sa druge strane može da bude nešto što je takve vrednosti da se to ne može prodati pa kupiti u stan u mestu njihovog stanovanja.
Mislim da tu pravimo diskriminaciju u odnosu na ljude koji žive u gradovima, koji nemaju na drugi način rešeno stambeno pitanje, nemaju novca da reše to stambeno pitanje, a nasledili su vikendicu negde gde neće imati pravo na preseljenje.
Mislim da ovakvu diskriminaciju treba svakako ispraviti i da ćemo doći, ako ovaj član ostane ovakav, u situaciju da ljudi nemaju mogućnost da ostvare onu koju imaju neki drugi iako nemaju useljiv stan u mestu gde inače žive.

Na član 141. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 141. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Pitam ministarku prof. dr Zoranu Mihajlović, da li prihvata predloženi amandman?

Da, prihvatam amandman.