Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarka, evo danas imamo na dnevnom redu osam predloga zakona od čega tri sporazuma i svi su po hitnom postupku. Ja zaista, uz uvažavanje toga da ste vi održali određeni broj javnih rasprava, moram da pitam – zašto se praksa iz prethodnog mandata usvajanja zakona po hitnom postupku i dalje nastavlja? Dakle, to govori o tome da mi ne možemo ovde u ovom domu kvalitetno raspravljati o zakonskim predlozima, naročito ukoliko objedinite u okviru jedne tačke osam različitih zakona.
Dakle, to je samo izgleda da se ispuni forma da se zakoni usvoje. Desiće nam se ono što se dogodilo u prethodnom sazivu, da je polovina od svih zakona usvojenih po hitnom postupku vraćena na ponovnu doradu ili na ponovne izmene i dopune zakona. Dakle, to je nešto što ne vidim da će doneti ikakvog boljitka građanima Srbije i ne znam zašto se sa tom praksom nastavlja.
Sa druge strane, ovde govorite danas da je to usaglašavanje zakona sa evropskim zakonima, standardima i procedurama. Nemam ništa protiv toga i smatram da mi treba da uređujemo naše društvo i da ovde cenimo i uspostavljamo evropske vrednosti, ali to bez istinske reforme javnog sektora i javnih preduzeća, koje niste uspeli za pet godina da sprovedete ovde… Dakle, to je jedino što ste obećavali i rekli da ćete uraditi, ukoliko govorimo o oblasti ekonomije javnog sektora. Niste uspeli za pet godina da reformišete niti „Srbijagas“, niti „Železnice“, niti EPS. Videli smo u budžetu koliko se sredstava građana Srbije baca na te gubitaše.
Takođe, nema sistema institucija u Republici Srbiji, nema uspostavljenih institucija kako bismo te zakone koje usvajamo mogli da primenimo.
Problem je što se zakoni koji se usvajaju ne primenjuju na kraju. Sve to što pokušavamo da uradimo meni liči kao da želimo u Srbiji da sadimo banane. Mi hoćemo da usvajamo evropske zakone, a nemamo sistem institucija koji će uspeti te zakone da sprovede.
Sada imate ovde jedan od zakona koji je na dnevnom redu – Zakon o komunalnim delatnostima. Godine 2012. je usvojen Zakon o komunalnim delatnostima. Jedna od stvari koja je tu definisana, koju ja podržavam, jeste da svi vodovodi u Srbiji moraju imati titulara, moraju biti u okviru javnog preduzeća ili nekog drugog preduzeća, a ne kao što je bio slučaj da budu u sklopu mesnih zajednica, da njima upravljaju raznorazne grupe građana.
Recite mi gde se to u Srbiji sprovelo? Koliko takvih primera ima? Reći ću vam da je bezbroj vodovoda u Srbiji i dalje u potpuno nerešenom statusu. Dakle, od 2012. do 2017. godine taj problem nije rešen.
Sada imamo nove nadležnosti koje predviđa Zakon o komunalnim delatnostima. Ima dosta dobrih stvari koje se nalaze u ovim izmenama zakona, ali je pitanje da li će to neko uspeti da sprovede, naročito, ukoliko govorimo o jedinicama lokalne samouprave koje nemaju kapaciteta, pre svega, zbog ograničenih finansijskih sredstava. I dalje smo nastavili trend povećavanja nadležnosti lokalnim samoupravama, a oduzimanju sredstava opštinama, što se videlo u poslednjem budžetu i Zakonom o finansiranju jedinica lokalne samouprave, gde ste vi ponovo posegli za time da uzmete 4,8 milijardi para gradovima i opština uz obrazloženje fiskalne konsolidacije.
Dakle, to je dokaz da zapravo mi želimo da ostvarimo nešto, a nemamo kapacitet i nemamo izgrađene institucije, nemamo reformisan sistem, i to je ono što trebamo da uradimo da bi pre usvajanja zakona ti zakoni mogli da zažive u praksi.
Što se tiče Zakona o stanovanju, ovde imamo u ovom predlogu zakona dva zakona. Jedan je Zakon o stanovanju, a drugi je Zakon o održavanju stambenih zgrada. Da li treba tu napraviti određene promene? Da, treba, ali ovde nisam od vas čuo odgovor vezano za čl. 153. i 154. koji tretiraju mogućnost otkupa stanova u javnoj svojini od strane državnih funkcionera.
Rekli ste da će to biti promene u zakonu. Nisam video da li postoji amandman da ćete te članove izbaciti, kada se javnost pobunila oko toga da će po povlašćenim uslovima neko moći da kupuje stanove. Pitam – da li će to ostati u zakonu, kako smo dobili u materijalu, ili će se to izmeniti?
Što se tiče profesionalnih upravnika, svaka zgrada i svaka skupština stanara treba da ima svog upravnika, međutim, ovde se otvara jedno drugo pitanje. Prvo, građani Srbije i stanari će morati iz svojih džepova da finansiraju, koliko sam video, između 10 i 15 hiljada novo zaposlenih ljudi u Srbiji. verovatno je i to jedna od mera za zapošljavanje u Srbiji, gde vi želite da iz džepova građana Srbije zapošljavate neke radnike. Oni će zapravo biti verovatno funkcioneri, jer u jednom delu zakona se kaže, molim vas pogledajte, da su oni funkcioneri. Pitam vas – da li će ti ljudi podnositi izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i drugi funkcioneri koji podnose? Možda je to greška i podneli smo amandmane u tom delu, pa da vidimo ko su zapravo ti upravnici ili profesionalni upravnici koje će delegirati jedinice lokalnih samouprava.
Sa druge strane, bojim se da to ne budu plaćeni politički funkcioneri, koji će imati i ulogu obavljanja i nekih drugih poslova tokom predizborne kampanje, što nije nešto sa čime se mi već nismo susretali, tako da i te kako to je pitanje o kome treba da razgovaramo.
Naravno, tu se pominje da će oni popisivati i matične brojeve vlasnika stanova, odnosno stanara, kao i zakupaca stanova, i ozbiljno pitanje je u koju svrhu će neko obrađivati i prikupljati matične brojeve ljudi koji u stanovima žive.
Prema tome, to i dalje jeste nastavak politike vaše Vlade da se problemi rešavaju tako što se uzimaju pare od građana i sve se radi na teret građana, što najbolje oslikava budžet za 2017. godinu i smanjeni deficit na teret penzionera, na teret zaposlenih, na teret mnogih drugih stvari koje se tiču građana Srbije i njihove ekonomske situacije. Kažem vam nemate više od koga da uzmete.
Građani su toliko siromašni u Srbiji, i u zadnjih pet godina naročito, a ni pre nije bila bolja situacija, ali vi taj trend nastavljate i dalje na grbači građana želite da promovišete vašu politiku i govorite o uspesima Vlade Republike Srbije.
Što se tiče Komisije za javno-privatna partnerstva, podržavam to i mislim da Srbija treba da u tom delu da veći doprinos. Ali, od formiranja Komisije za davanje mišljenja o javno-privatnim partnerstvima, ako se ne varam između 30 i 40 pozitivnih mišljenja je ukupno dato, i zanima me koliko je realizovano takvih projekata u Srbiji, jer to nije dovoljno intenzivno rađeno, ali možda nije ni trebalo, s obzirom da Aleksandar Vučić govori da on gradi više od Tita, da će više auto-puteva izgraditi od Nemaca, tako da možda njemu i ne trebaju javno-privatna partnerstva, već on to može da radi sam, verovatno na neke njemu poznate načine.
Što se tiče Zakona o aerodromima, tu imam takođe nekoliko vrlo važnih pitanja. Vlada Republike Srbije je 30. januara ove godine poštovana ministarka, usvojila Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću Aerodromi Srbije. U toj odluci su definisane i nadležnosti tog javnog preduzeća, gde se kaže – da će osnovni zadatak preduzeća Aerodromi Srbije biti upravljanje, razvoj i održavanje aerodromske infrastrukture, da će se preduzeće finansirati iz budžeta Republike Srbije, da će sedište preduzeće biti na Aerodromu „Nikola Tesla“, da će imati zaposlene, itd.
Vi sada ovim lex specialis-om, zapravo, oduzimate nadležnosti tom preduzeću koje je Vlada oformila, odnosno u nekom delu ovog zakona vi tretirate da će i to preduzeće Aerodromi Srbije imati neku ulogu, ali suština je da se ovde nekim partnerima omogućava da oni uđu u posed i upravljanje određenim aerodromima.
Ovaj zakon uvodi jednu novu kategoriju i to je razlika u odnosu na Zakon o vazdušnom saobraćaju, to je aerodromski kompleks. To je vrlo važno pitanje, za mene, u ovom zakonu. Šta to znači? Dakle, taj novi pojam podrazumeva da neko u okviru aerodromskog kompleksa može da gradi hotel, i da po principu ugovora sa Beogradom na vodi, možemo u odnosu 49 - 51% u korist Republike Srbije, dobiti nekog novog investitora, kao što smo dobili Arape za Beograd na vodi, koji će doneti odluku da tu gradi hotel.
Takođe, šta se dešava sa sadašnjim zaposlenima u Aerodromu, sadašnjim zaposlenima na aerodromima Srbije? Govorim o dva aerodroma, Aerodrom Niš i Beograd, jer su to jedina dva koja u ovom trenutku tretira ovaj zakon. Dakle, da li će ti ljudi biti kod novog poslodavca, da li će zadržati svoj posao, da li će on sve njih otpustiti, da li će smanjiti broj radnika i zapravo to su pitanja koja su potpuno otvorena, naročito vezano za aerodromski kompleks i ne mogu ništa drugo da kažem, nego da se tu kriju neke skrivene namere, kao što smo već imali prilike da vidimo sa prethodnim zakonima, prethodnim lex specialis, gde opet napominjem primer najadekvatniji za to je Beograd na vodi, koga otprilike finansiraju građani Republike Srbije i projekat koji se predstavljao kao razvojni projekat Srbije. Od tog projekta će biti bolje i građanima Leskovca i Niša i Kruševca i Kragujevca, ispada da će ga oni, zapravo, iz svojih džepova finansirati, da biste vi mogli da vodite kampanju i da bi neki tajkuni mogli da izvode određene radove.
Dakle, pitanje je kredibiliteta vašeg zakona i vaše Vlade. U prethodnih pet godina, od 2012. do danas, usvojeno je more zakona, dato je more lažnih obećanja, priča o boljem životu, iz godine u godinu građani Srbije slušaju kako samo što nije, evo biće bolje, strpite se…

Kolega Aleksiću, hajde molim vas o zakonu.)

… vraćam se, to je deo zakona,

Nije deo zakona.

Nastavak moje priče zato što se upravo tiče priče o aerodromima. Jedna od tih priča, a imamo i Sporazum koji treba da damo na saglasnost o otvaranju kancelarije, vezano za železnicu sa Ujedinjenim nacijama, a mi imamo ovde i jedan ugovor koji je potpisan još prošle godine, vezano za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, gde je to ministarka najavila kao veliku priliku za srpske kompanije i da njena izgradnja počinje ove godine, 2016, koja je prošla, zapravo to nije počelo, da je vrednost 1,1 milijarda. Kad se neko interesovao za to, došli smo do toga da ne možemo ni da nađemo dokumentaciju vezanu za ovaj projekat, jer su Ministarstvo građevine, odnosno Ministarstvo rudarstva i Ministarstvo saobraćaja, pa ne evo, Ministarstvo građevinarstva zapravo, izvinjavam se, kaže da nema ugovor da se obratimo Ministarstvu rudarstva, Ministarstvo rudarstva kaže – nemamo ugovor, tražite od Ministarstva građevinarstva.
Dakle, sledeća priča koja govori o kredibilitetu onoga što vi govorite zakona koji usvajate, jesu i najave otvaranja dva aerodroma koji su bili vojni, koji će služiti za civilne letove. To su pre svega, Aerodrom „Morava“ u Lađevcima i Aerodrom „Ponikve“ u Užicu.
Od 2012. godine najave, otvaranje i pokretanje civilnih letova sa Aerodroma „Morava“ su bile sledeće – 3. septembar 2012. godine Aleksandar Vučić kaže – mi ćemo uskoro da završimo u korist građana Kraljeva Aerodrom „Morava“, nećemo ga otvarati sedam ili petnaest puta da bismo se slikali za televizije i predstavljali sebe kao heroje, rekao je Aleksandar Vučić.
Novembra 23. 2012. godine, Dačić kaže da se sa predsednikom Turske nastavlja razgovor o izgradnji Aerodroma „Morava“. Sedmi avgust 2013. godine, ministar, tadašnji, Velimir Ilić kaže da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Aerodrom „Morava“. Prvog novembra 2013. godine, opet ministar Ilić kaže – sada Turci otvaraju i investiraju u Aerodrom „Morava“, a onda vi, poštovana ministarka, 11. februara 2015. godine, kažete – letovi sa „Morave do kraja 2015. godine. Mi smo danas u 2017. godini već.
Dalje, u julu 2015. godine, ponovo premijer Aleksandar Vučić kaže „Lađevci“ u najkraćem mogućem roku ćemo to da završimo. Šestog novembra, ponovo vi, ministarka kažete – „Lađevci“ do kraja 2015. godine Vojno-civilni aerodrom. Zatim, 29. jul 2015. godine, ponovo vi ministarka kažete – ne više 2015. godine, nego letovi sa „Morave“ od sredine 2016. godine. Kažete da aerodrom ima veliki potencijal i da kreću redovni letovi do kraja 2016. godine. Vidimo da ih očigledno neće biti. I naravno, ove godine u martu, ponovo vi sada kažete - Turci su zainteresovani za Aerodrom „Morava“ i turski investitori.
Što se tiče Aerodroma „Ponikve“, imali smo priliku da čujemo tokom kampanje za aprilske izbore ove godine, premijera Vučića, koji je izjavio sledeće, citiram, kaže predsednik Vlade u tehničkom mandatu tada – tokom jučerašnje predizborne konvencije u Užicu, rekao sam da namerno ne želim da u kampanji zvanično otvorim obližnji aerodrom i obećao Aerodrom „Ponikve“ ćemo krajem avgusta da otvorimo za saobraćaj i tu će nam biti potrebna podrška svih ljudi koji imaju dobre veze sa inostranstvom.
Dakle, kada vi imate toliko neistina i laži koje ste izrekli u prethodne četiri godine, ovo je samo jedan primer, toga ima u svim segmentima ovog društva. Kako očekujete da neko može verovati da će se nešto drugačije desiti? Da biste mogli da dobijete poverenje, morate imati i kredibilitet i zbog toga vas molim da ukoliko usvajamo već zakone na ovakav način, po hitnoj proceduri, sa raspravom o osam zakona, da se postarate da njih primenimo, da uradite ono što ste obećali, a tek onda da krenete u nova obećanja, ali vi ste obrnuli redosled. Lakše vam je da dajete stalno nova i nova obećanja i da na neki način budite, odnosno održavate nadu ljudima da će nekome sutra biti bolje. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Evo, ovako. Toliko toga ste rekli, ali negde i razumem svu tu kritiku, zato što sve to što ste vi rekli u stvari ste vi radili u nekom periodu kada ste bili na vlasti, obećavali, a niste davali rezultate.
Svaka stvar, ali bukvalno svaka stvar koju ste pomenuli, svaka kritika, ja ću ići od jedne do druge, je nešto ste vi primenjivali u praksi.
Dakle, po svakom zakonu, kod vas su se zakoni donosili tako što ste ispred ove skupštinske sale, konkretno Zakon o komunalnim poslovima, delatnostima 2011. godine menjali, ispred sale ste menjali članove o pogrebnim uslugama koje mi sada ispravljamo i omogućavamo da se na jedan normalan način da delatnost sprovodi.
Dakle, dajem vam samo jedan primer.
„Ponikve“, pošto je to bilo poslednje što ste pomenuli. To što je obećao Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu u Užicu, on je to ostvario. Direktorat civilnog vazduhoplovstva je „Ponikvama“ dao dozvolu za neredovni saobraćaj koji se danas obavlja sa „Ponikvama“, ali mi nismo zadovoljni neredovnim saobraćajem, mi hoćemo redovan saobraćaj, mi hoćemo više od toga, mi hoćemo da uredimo „Ponikve“ tako da imamo redovan saobraćaj kao što ga imamo na Aerodromu Niš. Prema tome, obećanje koje je dao, obećanje je i ispunio. I ono što smo rekli pre četiri godine, pet, kako god vi govorili, koliko god godina, mi ispunjavamo.
Aerodrom „Morava“ pravi ugovor trenutno sa preduzećem „Aerodromi Srbije“ zato što smo želeli na jednom mestu da imamo sve aerodrome. Nismo želeli da radimo to što ste vi radili u prethodnom periodu, da svuda imate nešto, a ništa praktično uređeno i onda kada ništa nije urađeno, sve je moguće. Ovde mora da postoji red zato smo prvo formirali preduzeće.
Znači, aerodrom je privredno društvo „Aerodromi Srbije“. Tom privrednom društvu nalaze se svi tzv. mali aerodromi. Kroz to preduzeće pravi se sada ugovor sa Ministarstvom odbrane da bi aerodrom bio mešovito, civilni aerodrom u Kraljevu, i da bi zaista mogli da govorimo o tome da taj aerodrom može da funkcioniše. Dakle, da li kasnimo nekoliko meseci? To je tačno, kasnimo, ali će konačno da funkcioniše taj aerodrom.
Drugo, da se vratim samo od početka kako ste govorili. Hitan postupak, zakon je kaže po hitnom postupku da se ispuni forma i to je praksa u prethodnom periodu. Ne, nego zakone koje ste donosili su toliko imali rupa unutar tih zakona da svakog trenutka ste u svakom zakonu kroz te rupe tzv. koje ste pravili u zakonima imali smo javašluk, problem. Na kraju krajeva kod Zakona o stanovanju kroz tri zakona koje ste doneli imali smo ozbiljne probleme održavanja zgrade, imali smo smrtne slučajeve, imali smo povredu dece, zato što nismo imali uređen Zakon o stanovanju. Mogli ste to da uradite. Zašto? Prethodnih 10 godina mogao je da se donese jedan korektan Zakon o stanovanju koji bi pomagao građanima Srbije, jer je on nama svima preko potreban.
Govorite o istinskoj reformi javnih preduzeća. Istinska reforma javnih preduzeća, ja mislim da bi vi najmanje smeli o tome da govorite. Železnice su prvi put, i ne zato što to kaže ministar saobraćaja, ne što to kaže Vlada Republike Srbije, nego zato što to kažu sve svetske međunarodne institucije.
„Železnice Srbije“ u prethodne dve godine su javno preduzeće koje je krenulo istinski, realno u reforme. Od podele delatnosti do otvaranja tržišta, u ovom parlamentu smo donosili Zakon o otvaranju železničkog tržišta, od toga da se po prvi put, oni krediti koje su uzimale vaše partije, sada se različito zovu, ali ste tada bili jedna politička partija, 2006, 2008. godine da li su ti krediti bili AIB ili od IBRD, sasvim je svejedno, ni jedan jedini kredit niste realizovali. Ova Vlada je realizovala.
Modernizovano je 120 kilometara pruga, to jeste malo, ali je za vaše vreme bilo nula. Dakle, nula se realizovalo. Znači, kada govorimo o reformama javnih preduzeća, samo da budemo malo precizniji zato što „Železnice“ imaju manje subvencije danas i to nije, kako ste rekli bacanje novca građana Srbije za subvencije.
Subvencije su i prošle i ove godine manje za po milijardu kada govorimo o železničkim preduzećima za plate. Isto tako unutar tog iznosa se nalazi i iznos za korišćenje kredita koji su uzimani da bi mogli da ih koristimo i da bi mogli da imamo i nove vozove i novu mrežu.
Zatim, kažete kod komunalnih delatnosti jednu stvar koja je meni prosto neverovatna. Sve je paušalno, vi nemate nigde konkretan predlog da kažete u Zakonu o komunalnim delatnostima dajte da poboljšamo nešto da zaista imamo uslugu koja će biti kvalitetnija. Taj zakon koji ste vi donosili, koji ste menjali ovde ispred vrata Skupštine, o komunalnim delatnostima 2011. godine, nigde nije jasno precizirao šta su zaista komunalne delatnosti, kako da imamo stabilno finansiranje komunalnih delatnosti. Pošto znamo da ste vodili jednu lokalnu samoupravu, pretpostavljam da znate kako je to u praksi izgledalo.
Naš najveći problem u lokalnim samoupravama je upravo pitanje komunalnih delatnosti, nemanje novca za tu infrastrukturu. Ovaj zakon to treba da popravi. Ovaj zakon treba da napravi uslove da imamo stabilno finansiranje, ali ovaj zakon je uveo nešto što nikada ranije nije bilo, a to je građani sami mogu da kažu da li je kvalitet te usluge dobar i šta treba da promenimo da bi ta komunalna delatnost bila bolja, odnosno pružala uslugu boljeg kvaliteta.
Što se tiče čl. 152, 153. i 154. Zakona o stanovanju, ja sam ovde rekla da je prihvaćen amandman poslaničke grupe SNS da se ta tri člana sklone. Kažem i danas kao što sam rekla i odmah, istog trenutka kada se pojavio nije dobro i na nespretan način je napisano. Namera je bila jedna i mi imamo dokumentaciju o kojim porodicama se radi, šta smo želeli da rešimo, nažalost nije dobro napisano i sklonjeno je iz zakona zato što nećemo ni jednog trenutka, niko u ovoj Vladi ne želi da ima bilo kakav dokument ili zakon koji neće biti jasan, jer ako nije jasan ne možemo ni da ga realizujemo.
Govorite o političkom zapošljavanju, govorite o upravnicima koji će sigurno da budu neki funkcioneri. Pod broj jedan nikakvi funkcioneri nisu, pod broj dva, profesionalni upravnici mogu da budu svi koji imaju određene uslove u smislu obrazovanja, ko prođe obuku, ko dobije licencu itd. Ovo je kupoprodajni odnos, odnosno ugovorni odnos između stanara i između profesionalnog upravnika. Znači, radi tržište i u tom njihovom odnosu ne vidim nikakvo političko zapošljavanje.
Ali, potpuno mi je jasno zašto ste to rekli, zbog toga što se dobro svi sećamo da kada je napravljena tj. formirana tzv. komunalna policija u Beogradu i drugim gradovima, to je bilo za vreme DS. Ako je neko zapošljavan u komunalnoj policiji grada Beograda to je bila isključivo i samo DS. To mogu da potvrdim, postoje dokumenta za to.
Znači, shvatam razmišljanje, ali neke se stvari ipak menjaju. Nema političkog zapošljavanja, trebaju nam profesionalni upravnici da zaista imamo normalno i na pravi način održavanje naših zgrada.
Za aerodrom sam pokušala, nadam se dala osnovne informacije o aerodromima i ovom zakonu.
Rekli ste u jednom trenutku da neko nešto krije, da neko nešto hoće da uradi oko aerodroma, aerodromski kompleksi i kažete eto, desiće se otvaranje hotela. Mislim da je odlično. Ako ste putovali, a sigurna sam da jeste onda ste videli da je to potpuno normalna stvar da unutar aerodromskih kompleksa imate razne hotele, imate tržne centre i da pokušate da praktično sve te ljude koji dolaze na aerodrom i koji se četo zadržavaju i po nekoliko sati zbog toga što imaju neke druge letove, da ih zadržite tu. Ako ništa drugo, da u vašoj sopstvenoj zemlji potroše taj novac i da to ostane u našoj zemlji.
Dakle, ne vidim nikakav problem sa tim da na našem aerodromu jednog dana imamo i neke hotele. Šta je tu problem? Zašto se to smatra nečim što se radi tajno itd? Ovaj zakon upotpunjuje kompletan zakonodavni okvir kada govorimo o vazdušnom transportu i bio je važan zato što prvi put definiše neke stvari koje do sada Zakon o vazdušnom saobraćaju nije uradila.
Takođe, pominjete i pravite priču oko toga da je ovaj zakon praktično zakon o privatizaciji aerodroma. Molim vas, prvo pročitajte naslov zakona, zatim još jednom sve članove. Ovo nije zakon o privatizaciji aerodroma, ovo je zakon koji jasno uređuje delatnost upravljanja aerodromom koja nije bila definisana ni jednim prethodnim zakonom.
Samo da kažem još jednu stvar, Ministarstvo rudarstva ne znam kakve veze ima sa Beograd-Budimpešta. Modernizacija pruge Beograd-Budimpešta je jedan ozbiljan, veliki projekat, najveći u ovom regionu. Njegova vrednost kada govorimo samo sa srpske strane, dakle, od Beograda pa do granice sa Mađarskom je blizu milijardu evra. Mi smo kao država, kao Vlada Republike Srbije zajedno sa Kinom i zajedno sa Vladom Mađarske napravili trojni sporazum. Unutar toga se nalaze određene deonice za koje sa srpske strane pravimo dokumentaciju. Ta dokumentacija je napravljena i za ono za šta je napravljena mi smo potpisali komercijalni ugovor sada u Rigi, a to je Beograd-Stara Pazova. Od Stare Pazove do Novog Sada to finansiramo iz ruskog kredita koji je već ranije uzet i za šta se takođe završava dokumentacija i za šta se pravi tunel i vijadukt. Znači, to je nešto što postoji.
Od dokumentacije koju Ministarstvo daje i ne možete reći da nije dobijena, zato što smo je dali, mislim da nam je tražio i Zaštitnik građana i Poverenik i svi živi, svakome dajemo ono što je u našoj nadležnosti. Dakle, komercijalni ugovor svakog trenutka možete da dobijete. Ugovor o finansiranju daje drugo ministarstvo koje se zove Ministarstvo finansija, zatražite i dobićete ga. Dakle, tu nema tajni. Naš interes jeste da završimo i da imamo Beograd-Budimpešta.
Kada govorimo o radovima na tunelu i vijaduktu, oni će početi sigurno ove godine. Mislim da sam odgovorila na sve.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, prvo, ne znam zašto meni spočitavate šta sam ja radio dok sam bio na vlasti, ovo je moj prvi mandat u Skupštini kao poslanika, a pre toga sam se bavio isključivo lokalnom politikom i nikada nisam uticao na donošenje bilo kakvih zakona, kakvi god oni bili.
Na kraju, i kada to govorite, vi ste već peta godina na vlasti i bilo je dovoljno vremena da se sve to ispravi. Prema tome, ako govorite da vi sada po hitnom postupku usvajate zakone kako bi ste menjali one loše koje su neki pre 2012. godine usvojili, vi govorite zapravo ponovo o vašoj efikasnosti. Pa, vama je trebalo pet godina da opet po hitno postupku ispravite te zakone koji su bili loši.
Na kraju, i vi ste bili deo te neke prethodne vlasti, to vrlo dobro znate, i uticali u tim nekim lošim stvarima i odlukama, ako ih je bilo pre 2012. godine.
Naravno, što se tiče ovog Zakona o stanovanju, pa vi ste prošle godine povukli Zakon o stambenim zgradama iz procedure, iako je bio u parlamentu u jednom trenutku. Dakle, i to govori o tome da se radi na neki način ne po pravilima kako treba, nego sve ide nekako pod nekim velom tajne.
Reforma železnice, govorite i o tome. Dakle, 120 kilometara pruge je modernizovano? Svaka čast, ali isto tako 800, ili ne znam kolikom, kilometara pruge ste predvideli da ugasite u Srbiji. To je još jedna stvar, a i dalje se daje 15 milijardi za „Železnice Srbije“. Recimo, možete mi reći šta je sa „Srbijagasom“, kako je on reformisan, pošto ste me pitali konkretno.
I to da nemam šta konkretno da zamerim u zakonu, govorićemo u raspravi o pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima, jer u 20 minuta je nemoguće govoriti o detaljima u osam zakonskih predloga. To morate shvatiti. Jednino što možemo, to je da govorimo uopšteno o svim ovim predlozima zakona koje ste vi ovde dostavili.
Što se tiče toga da ste rekli da sam ja pomenuo privatizaciju, to nisam ni jednog trenutka. Što se tiče hotela, evo završavam, problem kod hotela je što, po Zakonu o koncesijama, taj privatni partner može postati vlasnik tog hotela koji će napraviti zajedno sa Republikom Srbijom.

Replika, narodni poslanik Gordana Čomić.