Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoj današnji govor početi sa jednim, mogu slobodno da kažem, izuzetno, izuzetno hrabrim zakonom, a to je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
Mogu slobodno da kažem da je ovo jedan izuzetno hrabar korak, pre svega ove Vlade na čelu Aleksandrom Vučićem, da se konačno suprotstavi i da konačno uvede red u nešto što se skoro dve decenije urušavalo. Urušavalo se iz razloga što u ovoj oblasti nije postojalo reda iako je postojalo čak tri zakona koja su istovremeno negde pokušala da pravno urede ovu oblast, a to su Zakon o stanovanju iz 1992. godine, zatim Zakon o održavanju zgrada iz 1995. godine i Zakon o socijalnom stanovanju iz 2011. godine. Znači, čak tri popisa su postojala. Međutim, nijedan od njih nije bio dovoljno jasan, dovoljno precizan, a baš u prilog tome možete da pogledate našta liče današnje zgrade i u prilog tome možete da znate da su građani lutali od šaltera do šaltera i tražili moguće rešenje za svoje probleme u oblasti stanovanja.
Donošenjem današnjih zakona, odnosno zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, ova tri zakona koja sam navela, prestaće sa važenjem. A ono što sam čula od mojih kolega koji su danas rekli da je ovaj zakon možda prenormiran, ja se zaista ne slažem sa time, jer je upravo to nešto što treba i da se uradi. Da se napravi jedan jasan i precizan pravni propis koji će jasno i precizno definisati svaki korak, sve ono što bi građani trebali da znaju, da se ne dođe nikad u situaciju da ne znaju kome da se obrate i ko je odgovoran za stanje u kakvim se nalaze naše zgrade.
Na samom početku, u prvim odredbama, u prvim članovima, postoje čak 44 pojmova koje definiše ovaj zakon. Tako da svakako niko neće doći u priliku da dođe u sumnju da ne zna da li je njegov objekat stambena zgrada, zgrada, kuća ili bilo na kako drugačiji način definisano.
Drugi termin koji sam ja danas čula koji mi se nije dopao, jeste priuštivost. Tačnije, da li mi možemo ovaj zakon da priuštimo. Ja mislim da uopšte nije pitanje da li mi možemo, smatram da mi ovakav zakon moramo da priuštimo. Ono što ne smemo da priuštimo jeste da ostanemo u stanju u kakvom se danas nalazimo, jer ovaj zakon, tačnije ova tri zakona koja su do sada bila na snazi, pokazali su, odnosno pokazali su da se ova oblast decenijama urušavala.
Ja ću još jednom proći kroz ovaj zakon iako su moje koleginice pre mene dosta o tome govorile. Reći ću šta je to novo što ovaj zakon predviđa. Pre svega u Srbiji ne postoji evidencija stambenih zgrada i stambenih jedinica. Znači, niko do sada se nije bavio time a smatram da se upravo na ovakav način mora uvesti red. To je prvi korak.
Znači, sve lokalne samouprave biće po ovom zakonu u obavezi da jasno i precizno definišu koliko zgrada se nalazi, odnosno koliko stambenih zajednica u svakoj zgradi. Takođe neke od važnih činjenica koje donosi ovaj Predlog zakona jeste da se ovim zakonom zaista ne stvaraju nikakvi dodatni troškovi, a stanari su svakako dodatno obezbeđeni.
Znači, stanari neće plaćati ništa više od onoga što su do sada plaćali, samo će moći na jedan transparentniji način da vide šta konkretno plaćaju i kakvu uslugu dobijaju za ono što plaćaju.
Takođe, ovim zakonom se uvodi red u zgradama u kojima nema sloge stanara. Znači, ovaj zakon više ne ostavlja mogućnost da li građani, odnosno stanari hoće ili neće da plaćaju održavanje. Ovaj zakon uvodi to da će svi morati da plaćaju troškove održavanja zgrada.
Takođe, kao što smo već čuli, uvode se upravnici, odnosno profesionalni upravnici. U zavisnosti od toga kako se stanari međusobno dogovore u svojoj zgradi. Upravnik može biti upravo neko od njih i voditi održavanje zgrade, međutim mogu se odlučiti i za profesionalnog upravnika. Tako nešto će koštati stanare između 200 do 300 po stanu, a svakako ono što će on raditi će doprineti mnogo više od toga šta će oni u stvari plaćati.
Što se tiče samih profesionalnih upravnika zgrada, oni će morati da imaju licencu, a evidenciju o njima vodiće PKS i svakako će stanari moći da izaberu nekog od njih sa liste iz PKS.
Takođe, zakonom je dalje predviđena i situacija kada stanari ne mogu da se dogovore ni o tome da ni jedan od upravnika bude neko od njih, a ne mogu da se dogovore ni o tome da angažuju profesionalnog upravnika. U tom slučaju jedinica lokalne samouprave upravo sada će imati evidenciju koji su stanovi u zgradi i kada predaju listu i vide da nemaju upravnika, jedinica lokalne samouprave će im dodeliti tzv. prinudnog upravnika. Ta osoba će biti sa iste liste koju će voditi PKS.
Takođe, sama ta situacija, odnosno samo stanje te prinudne uprave takođe će zavisiti od sloge stanara. Ona može trajati i jedan dan, može trajati dva dana, a to može biti i stalno ako im se možda i dopadne taj prinudni upravnik koji im je dodeljen.
Ovaj zakon se takođe bavi zaštitom zaštićenih stanara, a pored toga, bavi se i zaštitom vlasnika tih stanova u kojima se nalaze zaštićeni stanari. Naime, sa jedne strane niko od tih stanara koji se skoro 70 godina nalaze u tim stanovima, neće ostati na ulici. Lokalna samouprava ovim zakonom se obavezuje da u narednih 10 godina obezbedi ovim ljudima adekvatan smeštaj, odnosno smeštaj u vlasništvu, uz mogućnost da oni te stanove kasnije otkupe, a sa druge strane, vlasnici stanova u kojima ovi zaštićeni stanari žive konačno će moći da uđu u svoje stanove. Ovim zakonom je takođe predviđena briga o svim ugroženim grupama.
Sada bih mogla jako dugo da navodim šta je sve dobro što donosi ovaj zakon, međutim sama činjenica je po ovom zakonu obavljena javna rasprava i da je ministarstvo zatražilo mišljenje od 27 različitih institucija i da su svi pohvalili i vratili pozitivno mišljenje, više govori o tome nego što bih ja sama rekla. Čak su mnogi od njih pohvalili rešenja koja je ovaj predlog zakona predvideo.
Jednu stvar bih želela da pomenem kao izuzetno netipičnu, a to je ponašanje gospodina Šabića, koji je prvo dao pozitivno mišljenje na Predlog zakona, a kasnije se izjasnio sa nekim primedbama.
Lično, zaista ne očekujem od Poverenika za zaštitu od informacija od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti naknadnu pamet, da tako kažem, ali pretpostavljam da on prosto nije jedini poverenik koji se na takav način ponaša u Srbiji. Pretpostavljam da je jednostavno on glasnogovornik jedne političke stranke.
Dalje bih govorila o Zakonu o komunalnim delatnostima. Šta su komunalne delatnosti? Komunalne delatnosti su one delatnosti koje omogućuju da u stanovima imamo vodu, da imamo grejanje, da na ulicama imamo dobar javni prevoz, da nam ulice budu čiste, da parkovi budu uređeni. Sve ove delatnosti su veoma, veoma važne za život i normalno funkcionisanje ljudi, tako da svakako možemo da kažemo da su komunalne delatnosti delatnosti od opšteg interesa za građane Srbije.
Komunalne delatnosti, pored krovnog zakona, Zakona o komunalnim delatnostima, se kao propis provlači kroz dosta zakona. Kroz dosta je sama oblast regulisana. Neki od tih zakona su Zakon o javnim preduzećima, o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu, energetici, o upravljanju otpadnim vodama, sahranjivanju, grobljima i mnogim drugim. Međutim, ono što je veoma važno da se naglasi jeste da je ova oblast i ustavno regulisana kategorija, te Ustav Republike Srbije kaže da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi uslove za normalno funkcionisanje komunalnih delatnosti, a sve u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima.
Analizom zakona koji je do sada bio na snazi, analizom Zakona o komunalnim delatnostima, zaista su utvrđene mnoge nelogičnosti i mnoge nepravilnosti. Neke od njih su da građani, koji su u stvari korisnici tih komunalnih usluga, apsolutno nemaju nikakav uticaj na ono što u stvari plaćaju. Takođe, privatan sektor, koji obavlja neke od komunalnih delatnosti, nije bio ni u kom smislu zaštićen. Samim tim, dosta ljudi, dosta privatnih firmi koje obavljaju komunalne poslove, nisu hteli da ulažu dodatna sredstva u posao, jer zbog neizvesnosti od toga šta će im se desiti kasnije, možda sama vrsta, odnosno kvalitet komunalne odluke bio lošiji. Naravno da niko neće od privatnika rizikovati u tom lošem poslovnom okruženju.
Takođe, zakon koji je još uvek na snazi nije obezbedio nikakvu konkurentnost i ono što je takođe jako bitno jeste da postojeći zakon nije bio usklađen sa dosta sektorskih zakona koje sam na početku navela.
Ono što ovaj zakon donosi je upravo sve ovo što sam pročitala, samo suprotno. Znači, treba da obezbedi, odnosno da ispravi sve ove nelogičnosti, a to je pre svega jasnija i transparentnija procedura kojom se poverava komunalna delatnost, tako da više privatnici neće imati strepnju na to što rade, zatim da se obezbede bolja prava i uslovi svih onih koji koriste te komunalne usluge i da, naravno, ovu oblast usaglasimo sa ostalim sektorskim zakonima.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima koji se danas nalazi pred nama, pre svega, želimo da obezbedimo povoljnu poslovnu klimu i to za sva preduzeća, nebitno da li oni dolaze iz javnog sektora ili oni dolaze iz privatnog sektora.
Takođe, što se tiče samih građana, odnosno korisnika, građani moraju da plaćaju komunalne usluge i plaćaju, ali pre svega mislim da bi zaista bilo fer da za svoj novac mogu da izaberu da li će platiti skuplju uslugu i kvalitetniju ili će možda uzeti neku povoljniju uslugu, a ne da im se nameće usluga koja, po onome što plaćaju, apsolutno kvalitetom ne odgovara.
Upravo ovim zakonom uvodi se nešto što je novina, što do sada nije postojalo, a to je da građani, odnosno korisnici komunalnih usluga konačno mogu da utiču na kvalitet, odnosno samu efikasnost komunalnih usluga i to na način što jedinica lokalne samouprave, po ovom zakonu, mora bar jednom godišnje da objavi izjašnjavanje građana o određenoj komunalnoj usluzi.
Jedinica lokalne samouprave će svojom odlukom odrediti da li će se građani izjašnjavati elektronskim ili bilo kojim drugim putem, ali svakako mora biti jednom godišnje i ukoliko većina korisnika ne bude zadovoljna, jedinica lokalne samouprave dužna je da izvrši postupak pre ispitivanja tog preduzeća koje vrši uslugu.
Ovaj zakonski predlog je otišao po mišljenje na 27 adresa i svi su se izjasnili pozitivno, međutim, ono što bih volela da citiram jeste mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja je, zajedno sa Ministarstvom, radila na izradi ovog teksta zakona, a oni kažu: ovo je najbolji primer zajedničkih napora usmerenih na izradu najkvalitetnijih propisa kojima će se na tržištu obezbediti efikasnija konkurencija koja treba da doprinese ekonomskom napretku i dobiti društva, a naročito krajnjeg potrošača. Na ovo zaista nemam ništa da dodam, osim toga da su oni ovde zaista sve rekli, da je upravo cilj ovog zakona da građani budu zadovoljni kvalitetnijom pruženom komunalnom uslugom.
Što se tiče ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu, ja ću govoriti o Zakonu o transportu opasne robe i želim da kažem da mi je izuzetno drago što će Dveri podržati ovaj zakon, obzirom na to da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, tako da mislim da je to i za njih jedan velik i značajan korak.
Naime, usvajanjem ovog zakona, naše zakonodavstvo će se uskladiti sa propisima i sa svim promenama koje su nastale prilikom usvajanja mnogih sporazuma koji su potvrđeni, a tiču se oblasti transporta robe u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju.
Neke od novina koje donosi ovaj zakon jeste da je predviđeno rešenje za određeni broj drumskih prevoznika koji koriste vozila koja su dobila ADR sertifikat na osnovu Zakona o transportnu opasnost tereta, ali ne ispunjavaju sve zahteve propisane ADR sporazumom.
Predlog ovog zakona navodi i to da će na osnovu njega moći da se donesu mnogobrojna podzakonska akta. Takođe, jedna od veoma bitnih stavki koju donosi ovaj Predlog zakona jeste da se ukida do sada obavezno osiguranje koje je bilo propisano Zakonom o transportu opasnog tereta.
Naime, obavezno osiguranje je bio jedan namet koji niko u okruženju, odnosno niko u EU nije imao. Naši vozači su morali da plaćaju polisu osiguranja, a da su često morali u samoj šteti, odnosno u riziku od štete da učestvuju čak i do 80%, što je zaista jako puno, tako da su naši vozači sa veoma velikim odobravanjem prihvatili ovako nešto, jer konačno, uvođenjem ovakvih novina, odnosno prihvatanjem, usvajanjem ovog zakona, oni će biti konkurentniji na međunarodnom tržištu.
Takođe jedna od novina jeste da se ovim zakonom ukida Uprava za transport opasnog tereta i da će nadležnost biti preneta na sektor koji će se nalaziti u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i građevine.
Što se tiče Zakona o upravljanju aerodromima, zaista bih želela da istaknem velike rezultate koje je ova Vlada postigla u oblasti avio-saobraćaja. Kao što već dobro znate, Er Srbija je za samo par godina postala lider u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ono što bih želela da istaknem i ono što je jedan od velikih uspeha jeste direktan let Beograd-Njujork koji je krenuo ove godine u junu mesecu. Posle 24 godine imamo priliku da iz Srbije letimo, da je Srbija otvorena za sve pravce u svetu.
Što se tiče samog Aerodroma „Nikola Tesla“, do kraja godine preko ovog aerodroma će preći preko pet miliona putnika, a na osnovu same redovnosti od skoro 90% on je svrstan među najboljim aerodroma u regionu.
U novembru ove godine zabeležena je 331.224 putnika, što je za 11% više od broja putnika koji su u istom mesecu prošle godine prešli preko ovog aerodroma, što samo govori u prilog tome da vazdušni saobraćaj iz godine u godinu beleži sve bolje i bolje rezultate.
Kad bi se samo setili, recimo, do četiri godine unazad na šta je ličio, kako je izgledalo to kada, recimo, dođete iz inostranstva u Srbiju i sletite na aerodrom „Nikola Tesla“. Ja sam lično imala utisak kao da dolazim u nekakav grad duhova. Zaista je bio apsolutno prazan, nije bilo putnika, nije bilo radnika. Zaista, jedna pre svega tužna slika. A danas? Danas se planira da do letnje sezone budu završeni radovi na još jednom terminalu, gde će putnicima biti na raspolaganju čak 33 nova čekin šaltera. Takođe se planira novi hol za registraciju putnika, kao i novi sistem za prijem prtljaga.
Ono što je po meni jako bitna novina i jako sam srećna zbog toga, planirano je i postavljanje pet uređaja za samostalnu registraciju na let. Pored toga, predviđena je i platforma površine 21.000 kvadratnih metara koja služi za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona, a rešenje je predviđeno tako da u isto vreme može da primi dva uskotrupna aviona, a na tu platformu može se izvršiti prijem i najvećeg aviona Erbas A 360.
Iz svega što sam navela, može se zaključiti da se u budućnosti planira još intenzivniji razvoj aerodromske strukture, tako da je upravo zbog toga potrebno da se ovaj aerodrom i komerecijalizuje. Ovim zakonom se upravo tako nešto i postiže. Ovim zakonom se upravljanje aerodromima proglašava za delatnost od opšteg interesa, čime se stvara zakonska mogućnost da se na njega primenjuje Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama na aerodromima u Republici Srbiji.
Na ovaj način građani Srbije imaće još bolje aerodrome u Republici Srbiji i to u skladu sa najvišim svetskim standardima, a svakako će biti ovo veoma dobar i veliku uspeh i za samu privredu i za građane cele Srbije. Hvala.
