Zahvaljujem.
Naš amandman odnosi se na rokove podnosioca zahteva za sredstva i rokove koje oni kojima se zahtev podnosi imaju kao obavezu da se na zahtev odgovori.
Ministar je nekoliko puta već napomenuo da naša namera da ti rokovi budu kraći je u suštini uvršćena u zakon zbog toga što su zakoni maksimalni rokovi, a niko ne sprečava nikoga da i preda zahtev u dva dana i da se, karikiram malo, odgovori u roku od sedam dana.
To je tačno obrazloženje, samo što to neće da se desi. Dakle, naši amandmani idu iz iskustva, iz naučenih grešaka. Mislim da bi bilo dobro da ukoliko nema volje da se prihvati amandman o skraćenim rokovima, ja to razumem, ali da se propišu potpuno jasne procedure u podzakonskim aktima koje je Ministarstvo obavezno da uradi. I, kao što vi kažete nama – mogu oni to da urade i za dva meseca, kao i za devet meseci, da ih onda obavežete podzakonskim aktom da tako i bude.
Zašto obrazloženje ne stoji? Kaže – daje se vremena podnosiocu zahteva da pripremi zakon, da ima vremena i sve ostalo. Ako ja podnosim zahtev, jer mi treba novac koji je pod povoljnim uslovima kroz liniju IPARD-a, zašto bih ja gubila vreme? Zašto ja taj primer spominjem? Ličiće na digresiju, a u suštini je ilustracija ovog amandmana. Naša Skupština je donela zakon o tome da lokalne samouprave prijave šta je njihova svojina, kada smo donosili Zakon o javnoj svojini. Znači, ima li jednostavnije stvari, nema veze da li ste u Mitrovici, u Novom Sadu, u Kuršumliji i ostalo, nego da samo prijaviš – ovo je moje. I nije se desilo ništa godinu dana, pa godinu i po, pa dve, pa smo produžavali rokove.
Dakle, čak i kad imate direktan interes da prijavite svoju svojinu po zakonu koji je Skupština donela, onda se ne dešava. Ja bih volela, i ne sumnjam ne u namere, ja ne verujem u etiku namera, ali ne sumnjam da imate plan, da se i podnosioci zahteva i oni koje će stručno da organizuje do aprila Ministarstvo da odgovore na zahteve za novac, da se motivišu, da je vreme neobnovljiv resurs, jedino vreme i živi ljudi, sve ostalo se može nadoknaditi. Zbog toga smo podneli amandman.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, kao predlagač, pa onda ministar.

Hvala.
Pet minuta ću da koristim.
Amandman je potpuno smislen i mislim da nema nikakve sumnje u dobre namere, kao što ja nemam sumnje u dobre namere predlagača za ova tri zakona. Ministre, upravo vas hvalim, tako da bi bilo dobro da čujete. Znači, hvalim vas, pa bi bilo dobro da čujete.
Imam zaključak da su dobre namere u sva tri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Nije to nikakav set, to je grupa zakona. Set je nešto drugo.
Mislim da je u istoj atmosferi i amandman koji su podnele kolege iz DS i ja, a to je da pritegnemo proceduru, da budu skraćeni rokovi. Mislim da je svima jasno da tri meseca nikako ne mogu da budu mali rok. Za tri meseca možete da napravite svašta, ponekad i nešto dobro.
Bilo bi dobro da tako veliki periodi, vreme je da se koriste za dobre stvari. Ako date i podnosiocu zahteva i administraciji, rok od tri meseca, i u tom vremenu ne mogu, bilo sam predlagač, bilo taj podnosilac zahteva, bila administracija da dođu do rešenja, onda mi imamo veliki problem.
Ovo je 21. vek, ovde nema potrebe da neko kopa po znanju, po arhivama, po bibliotekama, nekoliko nedelja, kao što je možda bilo pre 50 godina, ovde postoje informacije koje su dostupne na klik, i ako se dobro uradi procedura, ako se postave obrasci, ako se dobro napravi procedura odlučivanja po zahtevu, mislim da rok može da bude i 15 dana.
Zato je dobro, ne samo u ovoj oblasti, u svim oblastima, gde administracija treba da učini nešto građaninu da ti rokovi budu što kraći. Sekundarni efekat toga je da i građani koji nešto traže od državnih organa budu skoncentrisaniji, fokusiraniji na ono što je njihov zahtev. Nije nešto, loša je praksa da se preda neki zahtev, pa se onda čekaju meseci, pa dopuna, pa izmena, pa već se promeni zakon, promeni se vlast, imamo izbore na godinu dana, tako da je pitanje da li će biti Vlada u sledećem sastavu, ne samo po prisustvu ministara, nego i po organizaciji je Vlade ista.
Prema tome, vreme je da se okrenemo kraćim rokovima i zato je naš predlog ovaj koji jeste, i bilo bi jako dobro da ministar učini taj iskorak i sa dobrom namerom sa kojom nam je dao ova tri predloga zakona, učini i to da prihvati i na sebe odgovornost, i naravno, i na administraciju u svom Ministarstvu uz najveću pomoć svih koji misle dobro ovoj državi, da se to i sprovede.
Naravno, biće prvih šest meseci i možda malo problema, nešto će biti malo duže od tri meseca, ali videćete, verujte po iskustvu koje imam iz nekih državnih poslova, posle devet meseci, godinu dana, vi već dobijate novu atmosferu gde se ljudi u administraciji plaše da zakasne, opravdano, a da oni koji su predlagači, koji zahtevaju, koji se obraćaju mnogo ozbiljniji kada i oni imaju kraće rokove.
Generalno, niti izmena ovog člana, po amandmanu koji smo mi preneli, neće popraviti opšte stanje. Naravno, amandman je dobar, ali opšte je stanje u poljoprivredi je loše i o tome svedoči današnja rasprava. Ponovo smo upali u sve moguće zamke demagogije, pa je to ponovo bila priča o ekonomskom patriotizmu, pa je ponovo bila priča o tome da su naši traktori…

Slažem se skroz, hajdemo na amandman.

Najbolji na svetu.

Nema veze, loš, dobar, potpuno zao.

Što se plašite?

Ne, ne plašim se ja, meni je svejedno. Samo da probamo o amandmanu.

Govorim upravo o amandmanu. Malopre sam vas pitao koji je amandman na dnevnom redu pošto iz onoga što je govoreno, nisam znao o čemu se radi.

Slažem se.