Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Podneo sam amandman zbog toga što i u ovom članu nema podele na više intervalnih grupa, odnosno predviđena je naknada troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mera, kada se govori o ruralnom razvoju, od svega 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Mislim da su to izuzetno skromni iznosi, imajući u vidu onaj prvi deo kada se govori o agraru. Mislim da ovde treba povećati onoliko koliko sam predložio, a to znači najmanje 45% ukupne vrednosti za ova područja sa povoljnijim uslovima, a 60% za područja sa otežanim uslovima rada. Takođe treba ograničiti limit na 50 miliona dinara, kako bi što veći broj korisnika to radio.

Istovremeno želim da kažem da nije tačna konstatacija da su smanjenjem subvencija za biljnu proizvodnju povećane toliko subvencije za stočarstvo i da će to dovesti do razvoja stočarske proizvodnje. Pa, molim vas, ne jede ta stoka vazduh, kosmičke zrake ili ne znam šta, nego jede stočnu hranu koja se proizvodi u biljnoj proizvodnji. Ta proizvodnja biljna će biti za toliko skuplja za koliko su smanjene subvencije sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru. Kako ćete da balirate stočnu hranu, ako nemate ni dinara regresa za gorivo?

Dalje, narod treba da zna da niste propisivali minimalne subvencije nigde po hektaru za biljnu proizvodnju, nego do 6.000, pa ste tako smanjili sa 6.000 subvencije na 2.000 i 6.000 doprinose za regrese na 2.000, a za gorivo ste smanjili na nulu i kažete – to je po zakonu. Hvala.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Reč ima Ivan Kostić.

Poštovani građani Srbije, ovaj zakon bi se mogao nazvati „mrvice za poljoprivredu“ i stvaranje srpske poljoprivrede nekonkurentnom.
Gospodine ministre, nisam zadovoljan sa vašim odgovorom po pitanju prošlog amandmana, ali nema veze. Jednostavno, seoska domaćinstva sa više dece nisu interesantna. Šta hoću ovde konkretno da kažem? Znači, cilj EU je da broj ljudi koji se bavi srpskom poljoprivredom svede na nivo koji je u Evropi, to je 4%. Na taj način će sa ovim zakonom koji vi predlažete uspeti da opstanu samo veliki agrokompleksi.
Na koji način će srpska poljoprivreda biti konkurentna? Ako se pozivate na Mađarsku, vidim ovde da mnogi ljudi spominju Mađarsku, treba da znaju da je Viktor Orban samo 600 miliona evra ubacio u mađarske državljane koji žive u Vojvodini i na taj način nam ojačao i mehanizaciju i finansijske njihove fondove, da oni mogu da budu konkurentni ovde u Srbiji. Zašto to naša Vlada ne radi?
Evo, konkretno, ako se već pozivate na zakone EU, podsticaji za ruralna područja u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj su od 50 do 60%, a to je naš predlog bio da se ovi podsticaji povećaju. Da ne govorim o podsticajima po hektaru zemlje koji su samo u Hrvatskoj 300 evra, da ne govorimo Slovenija, da ne govorimo Nemačka, Holandija, gde su 500-600 evra. Neko je ovde spominjao da neke države daju i 900 evra.
Na koji način vi ministre mislite da naši poljoprivrednici budu konkurentni, mali i srednji? Veliki će biti, koji dobijaju EBRD, iz IPARD, oni će biti, ali mali ljudi neće moći da uspeju da izdrže konkurenciju, pogotovo od kada smo potpisali SSP i otvorili granice za uvoz strane robe. Znači, jednostavno ovaj zakon ide na ruku samo velikim igračima, a malim nikako.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, sve sam očekivao da ću čuti, ali nisam očekivao daću ovakve primere čuti vezano za iskustva sa prostora Hrvatske.
Sada ću vam reći, i dobar ste mi šlagvort dali, prostor koji je imao više direktnih plaćanja u poljoprivredi, a koji je doživeo smanjenje poljoprivredne proizvodnje, to sam bukvalno čuo od ljudi koji su se kod njih bavili poslom kojim se ja i moje kolege zajedno bavimo, oni su doveli do toga da su jednostavno umrtvili. Bukvalno insistiramo na razvoju mera koje će povećati konkurentnost.
Ako ste me malopre slušali, hteli da me čujete, upravo sam rekao da je naša intencija da ne budu ti minimalni iznosi za mere ruralnog razvoja, ti procenti koji su predviđeni zakonom, nego da ćemo ih sigurno povećati za 10% u odnosu na ono što je predviđeno, podzakonskim aktima, jer imamo dovoljno sredstava u budžetu. Vlada Republike Srbije nam je omogućila to, i u 2016. godini ste već imali takav trend, ali mi ćemo ga sada još povećati. Mislim da smo se oko nekih stvari očigledno složili, samo nisam siguran da smo se čuli.

Hvala.

Znači, ja ću vama odgovoriti zašto je Hrvatska poljoprivreda doživela kolaps. Zato što se nalazi u EU. Naša sreća je što mi još nismo ušli u EU. Ja sam ovde rekao podsticajima koji oni dobijaju u okviru svoje države. Znači, oni su tu ispred nas pet puta.
Još jedna stvar koja je bitna, rekli smo da se ovde u srpskom Ministarstvu poljoprivrede u proteklih četiri godine promenilo četiri ministra, ja bih voleo da vi dođete ovde 2018. godine, ako vas ne smene, i da vidimo koje su dobrobiti srpske poljoprivrede po pitanju ovog zakona. To bih voleo da vidim za godinu i po dana.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, samo radi javnosti želim nekoliko stvari da kažem. Hvala na lepim željama, to znači da će Vlada Republike Srbije imati dobre kapacitete, imati veće budžete i doprineti poljoprivrednim proizvođačima, jer želite u mnogim godinama unapred da se ovim problemom bavim.
S druge strane i Rumunija i Mađarska su EU, pa nisu doživeli sudbinu Hrvatske iako su EU. Stvar je u nalaženju mere, šta vi želite, da li želite da budete konkurentni ili želite da se umilite narodu. To je suština cele priče. Ja želim da ova Srbija bude konkurentna u poljoprivredi, da razvija svoju poljoprivrednu proizvodnju i ponovo restartuje svoju prerađivačku industriju, gde će se praviti dodatna vrednost i gde će u svakom slučaju, svi imati koristi od toga, i proizvođač i prerađivač, a u krajnjoj liniji i država Srbija kroz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Hvala.
Marijan Rističević.