Zahvaljujem na datoj reči.
Mislim da smo pre dva dana razgovarali na ovu temu i da smo se razumeli, ali još jednom samo da ponovim. Naravno da će regresi za premije osiguranja ostati u sistemu, samo drugačije imamo jezičko koncipiranje ove mere kroz upravljanje rizicima koje je sveobuhvatnija od plaćanja premija na osiguranje.
Upravo iz tog razloga koji ste i vi pomenuli, vezano je za štetne posledice od različitih meteoroloških prilika, naveli su nas na to da proširimo ovu meru upravljanja rizicima koju ćemo gledati da implementiramo na različite načine još, a ne samo kroz plaćanje premije osiguranje. Onako kako je to bilo u prethodnim godinama to ostaje, ali ćemo razviti ovaj sistem pre svega da bismo što više zaštitili i poljoprivredne proizvođače, a isto tako da bismo zaštitili i same budžete.
Postoje finansijski instrumenti na finansijskim tržištima koji daju mogućnost državama, lokalnim zajednicama, regionalnim zajednicama da se osiguraju ali da ne moraju da plaćaju kasnije kompenzaciju iz budžeta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za poljoprivredu već razgovarali na ovu temu. Tačno je da predložene izmene i dopune Zakona podsticaja u domenu osiguranja definišu sada jedan širi način pojmom upravljanja rizika.
Osiguranje jeste jedna od metoda kojom se rizicima upravlja. To je metoda kojom se rizik kupovinom polise transferiše na osiguravajuću kuću. Nažalost, procenat obuhvaćenih površina koje su kod nas osigurane jako je mali. Veliko je nepoverenje kupaca osiguranja u smisao kupovanja polise osiguranja useva, jer postoji institucionalno nepoverenje u osiguranje kao branšu, što govori o potrebi da se ozbiljno pozabavi i samim razvojem tržišta osiguranja koje se, kako bih rekao, kroz sve ove naše tranzicione reforme i promene najmanje menjalo, uprkos ulasku puno inostranih osiguravajućih kuća.
Nažalost, ove godine zabeležen je i prvi odlazak i to nažalost najvećeg brenda svetskog u oblasti osiguranja. To je Aksa osiguranje. Nažalost, Aksa napušta tržište i to govori o stepenu nerazvijenosti naših tržišta osiguranja i to će pogoršati poverenje kupaca osiguranja i neće doprineti rastu procenta osiguranih površina.
Postoji jedna stvar koje treba biti svestan. Kada je rizik u nastupanju, kada su nedeljama i mesecima vodostaji visoki, kada se zna da će se reke izlivati, kada se zna da će plaviti, osiguranje je nemoguće kupiti u tom trenutku. Onda ne vredi više da premijer i ministri obilaze poplavljena područja i da sugerišu mere kakva je recimo sugerisana tokom poslednjih poplava od strane premijera, da će propisati obavezno osiguranje od poplave.
Ne možete propisati obavezno osiguranje od poplave, jer to je trošak koji ljudi ne mogu da podnesu, iako on košta ranga dve, tri, 4.000 dinara godišnje. Mora se biti svestan da kada krene da plavi, onda osiguravajuće kuće dobijaju instrukcije da polise prestaju da prodaju. Nemoguće je dobiti osiguranje. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Strašno je važno da instrumenti obaveznog osiguranja postanu obavezni i možda treba razmišljati, ne možda, apsolutno treba razmišljati da se vežu za dobijanje subvencija, apsolutno. To je prva stvar.
Direktna davanja nisu u obavezi, a mora ih biti. Šta mi tu dobijamo? Mi dobijamo „fjučerse“ u generisanju GDP za sledeću godinu. Mi smo jedina privreda u regionu, u jugoistočnoj Evropi, koja je izložena vremenskim uslovima i onome šta će Bog da nam da od poljoprivrede i to utiče na naš GDP.
Mi sa obaveznim osiguranjem zakucavamo naš GDP za sledeću godinu i smanjujemo rizike, sve što se dešava na finansijskom tržištu. Strašno je važno da nemamo problem sa ljudima kada im se to desi, da dođu da štrajkuju ispred Vlade. Tu im Vlada ne može pomoći, ni jedna vlada na svetu.
Moj predlog jeste da što pre uvažite direktna davanja sa obaveznim osiguranjem. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Slažem se sa mojim prethodnikom. U krajnjoj liniji, banke i lizing kompanije uslovljavaju prezentovanje polise osiguranja pre nego što puste novac. Nije problem samo osiguranje useva, moramo biti svesni da je u našoj privredi generalno, pa i u poljoprivredi takođe, jako nizak stepen osiguranja građevinskih objekata, opreme, mehanizacije.
Prosto to je nešto što mora da se poveća na neki način, a uslovljavanje, podsticaji i ne samo direktnih davanja nego bilo kakve vrste podsticaja, prezentovanjem polise, jer za budžet je mnogo veliki trošak kada se plaća šteta. Cena polise osiguranja je u promilima, štete su i do 10 i do 20 puta veće. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Hvala predsedavajući.
Ovaj član je posledica izmene člana 35, zato se nisam ni javljao po amandmanu na prethodni član.
Ministar je objasnio da upravljanje rizicima, kako je to definisano u članu 36, odnosno člana 10. predloženih izmena i dopuna ovoga zakona, da to podrazumeva i podsticaje u oblasti osiguranja. To je jako važno.
Mi smo imali neka iskustva u Velikoj Plani da je lokalna samouprava dodatno subvencionisala 30% na ovih 40%, tako da smo u jednom trenutku dostigli obuhvat 4.500 hektara, taman onoliko koliko je zasejano pod pšenicom i podozrivim ječmom. Imali smo neke gradobitne periode i Velika Plana nije bila zastupljena bog zna koliko u zahtevima prema Vladi Republike Srbije, pa ni prema opštini Velika Plana i mislim da je to dobro.
Na drugoj strani razvijati neke nove mogućnosti i postepeno smanjivati subvencije, dok poljoprivredni proizvođači to ne budu imali kao obavezu, s jedne strane. S druge strane da kultura osiguranja, ako tako mogu da kažem, ne dostigne taj nivo da oni sami to prepoznaju i da ukalkulišu kao obavezan neki trošak.
Što se tiče subvencija, neko je rekao da ne možete biti protiv evropskih integracija, a priželjkivati nivo subvencija u EU. Ja bih mogao da odgovorim pitanjem - da li možete propagirati evrointegracije desetinama godina sa srpskim subvencijama? To pitanje ne stoji.
Govorili ste o prerađivačkim kapacitetima, pominjali ste „Mitros“. Nije „Mitros“ bio jedini. Velika Plana je takođe imala veliku industriju prerađivačku, Industrija mesa Plana, „Zdrava hrana Velika Plana“. Ona je još uvek, gospodine ministre, pod stegama i okovima stečajne upravnice, pa bi bilo dobro da se time pozabavi neko, zato što zaista ima još uvek kapacitete u funkcionalnom smislu koji su dobri, i što se tiče subvencija može se nešto razviti i bez subvencija.
Kada su u pitanju prerađivački kapaciteti u Velikoj Plani su sagrađene dve klanice. Jedna je klanica živine, koja je u drugoj fazi takođe projektne dokumentacije i dozvola izdata za prerađivački kapacitet, izvozno je orijentisana. Nije dobila subvenciju, nije dobila zemljište besplatno, dobila je dobru logistiku, nabavila zemljište pod tržišnim uslovima i mislim da će uskoro proraditi takođe i klanica krupne stoke nova u Velikoj Plani.
Još jednom apel da se neko pozabavi rukodelovanjem stečajne upravnice u nekadašnjoj industriji mesa Velika Plana. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Izvolite.