Hajde da se vratimo na temu, molim vas.
Zašto mi uopšte dajemo podsticaje?
(Miladin Ševarlić: Zar tema nije zapošljavanje?)
Ne, jeste profesore, ja hoću da vas podržim.
Zašto se daju subvencije koje postoje samo u EU i postoje u Srbiji, a ne postoje u Americi, ali postoji „farmer bild“ koji je jedna vrsta subvencija, ali nije ovakav tip subvencije? Mi imamo tri linije subvencija od strane EU. Čuli smo ovde nekoliko puta, gotovo 50% budžeta EU se vraća u podsticaje u poljoprivredu u tri linije, a to je: održiva poljoprivreda, ruralni razvoj i ekologija. Nama treba prva komponenta i druga komponenta. Englezi vuku treću komponentu. Najveći korisnik evropskih fondova za englesku poljoprivredu je Kraljevsko udruženje za posmatranje ptica, zato što štite okruženje i farme i drveće itd, prešli su ovu fazu održivosti poljoprivrede.
Svaki komad hrane, svaki kilogram, svakih 100 grama koje mi proizvedemo u Evropi je dramatično jeftinije nego s bilo koje tačke zemaljske kugle u Evropi na našem stolu. Zato su četiri godine u Dohi trajali pregovori između VTO-a i zato smo zaštitili tržište bezbednosnim sistemima, da nam se ne bi pojavljivale stvari koje mi ne želimo ovde. Zato su izmislili Džejmija Olivera da promoviše lokalnu hranu i da koristimo i da jedemo lokalnu hranu. Zato je važan sistem subvencija i u Srbiji i zato je važan ruralni razvoj, jer hoćemo da kupujemo domaću hranu koju svi tražimo. Slušamo da volimo domaću hranu itd, pa moramo da imamo neki nivo infrastrukture da bi neki gosti, pre svega iz Srbije došli u neka druga područja i konzumirali to. To mora biti bezbedno. To je važno da stoji u ovim subvencijama i to je odlična stvar. To je ideja subvencija. Ideja je da imamo bezbedan proizvod i da taj proizvod neko može da kupi.
Strašno je važno da imamo transfer znanja sa univerziteta ka primarnim proizvođačima. Taj transfer znanja smo izgubili. Savetodavne službe ne rade već dugo, dugo svoj posao. Najveći broj njih su trgovački putnici za trgovce semenom, zaštitom veterinarskom itd, itd. Probali smo da im to branimo fizički. Moramo da vratimo znanje koje postoji na univerzitetima i koje je i sada vrlo problematično i transferišemo ga kroz sistem do primarnih proizvođača. Zato je važno da reformišemo poljoprivredne savetodavne službe, koje ovakve kakve jesu ne funkcionišu. Nije dovoljno primiti agronome koji ne znaju šta treba da rade, da treba da rade taj posao. To je populistička mera. Evo, sad ću da vam priznam, to je populistička mera.
Mi treba da znamo šta hoćemo. Ako znamo šta hoćemo, onda te mere moraju da prate to što hoćemo. Mi hoćemo prvo da zadovoljimo domaće tržište, da smanjimo zavisnost od uvoza. Stvar hrane nije samo stvar i ukusa i konzumiranja, nego je i stvar bezbednosti. Zato ne postoje u EU robne rezerve, nego se NATO bavi količinama hrane. Morate biti bezbedni sa određenim količinama hrane, jer ne možete danas napraviti dovoljnu količinu hrane u slučaju nekih ekoloških katastrofa, rata ili bilo čega drugog. Moramo prvo da se baziramo na tome da zadovoljimo naše potrebe, a kada zadovoljimo naše potrebe, pre svega kvalitetnom hranom, onda možemo razmišljati o CEFTA.
Slušali smo ovih dana kako su SSP i CEFTA najveći zločin za poljoprivredu. Nije tačno. Pa, mi imamo suficit s tim zemljama isključivo zbog poljoprivrede. Sa tim Kosovom imamo ogroman suficit. To što ne razumemo da treba da regulišemo odnose, što moramo da regulišemo odnose, šta god mi pričali, mi pravimo spoljnotrgovinski suficit na Kosovu, ne uvozimo ništa, a prodajemo desetine miliona evra primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Poslaniče, to nije spoljnotrgovinski deficit, moram da vas ispravim.

Pričam o podsticajima. Zato su važni podsticaji, da zadovoljimo domaće tržište i da napadamo tržišta koja su nam tradicionalno naklonjena, a to je pre svega CEFTA, pa zapadna EU i, naravno, Rusija i svako treće tržište koje imamo. Hvala vam.

Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Član 13. se odnosi na član 39. Zakona, koji se odnosi na podsticaje za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Naš amandman se isto ovde odnosi na pravna lica koja su obuhvaćena amandmanom kao korisnici sredstava po tom osnovu, jer želimo da izuzmemo pravna lica koja su razvrstana kao velika ili srednja, već da ostanu samo pravna lica koja su razvrstana kao mikro, s tim što to mogu da budu i zadruge, a pored toga, naravno, preduzetnici i fizička lica nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ono što je ovde jako zanimljivo, recimo, mene zanima kako će sad u nekom ruralnom području neko veliko pravno lice da učestvuje sa tim sredstvima. Ja ovo vidim kao mogućnost da neko u tom ruralnom području otvori neki pogon za preradu ili nešto slično i da, recimo, eventualno tamo zaposli te ljude koji tu žive, da oni rade verovatno za neke minimalne plate, kako to obično biva kada ti veliki investitori ulažu, a država im daje novac.
Mi smatramo da je mnogo bolje da taj novac odlazi tim ljudima, pogotovo iz tih područja i mladima koji se ovde takođe pominju kao jedan od aktivnosti za podsticaj, tako što će oni sami razvijati ta svoja poljoprivredna gazdinstva ili pak raditi kao preduzetnici u poljoprivredi ili čak možda imati i neka mikro preduzeća. Poenta našeg amandmana je upravo to.
Molim da mi se odgovori – da li je amandman i ovaj prethodni odbijen samo zbog tehničke greške ili ministar ima i nešto da prokomentariše, što se tiče poljoprivredne politike? Ja bih jako to voleo. Toliko.

Hvala.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić.

Član 14. se odnosi na član 40a, koji se tiče podsticaja za unapređenje kreiranja i prenosa znanja. Ovde je takođe omogućeno velikim pravnim licima i srednjim pravnim licima da dobijaju sredstva za podršku u pružanju saveta, informacija poljoprivrednim proizvođačima i udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovim treba da budu obuhvaćene samo zadruge, bilo da su pravna lica razvrstana kao mikro i preduzetnici i nosioci poljoprivrednih gazdinstava.
Zbog čega? Zato što veliki, oni su veliki upravo zbog toga i tu su došli zato što već imaju neko znanje. Oni raspolažu tehnologijama. Njima su tehnologije dostupne, njima su dostupna znanja. Oni mogu da ostvare neku vrstu podsticaja za to kroz neke druge programe, tako što će možda sarađivati na nekim evropskim programima, razvojnim, koji uključuju univerzitete, kako ovde, tako i u inostranstvu, firme iz inostranstva. To je prilika za njih. Ne treba država njima da daje novac da se oni edukuju. Oni to mogu da urade na drugi način, ako to žele i ako zaista žele da ulažu u razvoj i u znanje. Znanje je potrebno ovim malima, koji nemaju prilike da to steknu na neki drugi način. Njih treba pomoći. Hvala.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani ministre, ovo je još jedan amandman za koji stvarno ne znamo zašto nije prihvaćen. Znači, u članu 15. Predloga zakona stav 5. glasi – podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za građane Srbije poslanička grupa Dveri je dala predlog da amandman glasi ovako: „Podsticaji za specijalne savetodavne i obrazovne televizijske programe, promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju su plaćanja koja se odobravaju za izradu i emitovanje savetodavnih i obrazovnih televizijskih programa u trajanju do maksimalno tri sata dnevno putem regionalnih emitera i Radio-televizije Srbije, a po konkursnim uslovima Ministarstva i poljoprivrede savetodavne službe.
Znači, ovo je amandman koji traže ljudi sa sela. Ljudi nisu edukovani, ljudi nemaju mogućnost ni sredstva da obilaze seminare i ovakav vid promocije poljoprivredne proizvodnje bi bio izuzetno koristan za sve ljude, pogotovo mlade ljude koji žive na selu.
Ja bih vam rekao, ministre, da je ovo praksa u mnogim evropskim državama, da ne spominjem ovde Rusiju, mada ovde više nema ljudi koji se ježe kada se spominje reč Rusija. Za vas je spasonosno da imate državnu televiziju poljoprivrednu koja će emitovati edukativni program 24 sata dnevno.
Mislim da ovaj odgovor koji ste vi ovde izneli je nedovoljan, znači, ne poklapa se sa ovim što smo mi predložili i smatramo da je ovakva jedna stvar neophodna za razvoj srpske poljoprivrede. Hvala vam.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Radosav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.