Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Koristiću vreme za amandmane i vreme posle poslaničke grupe.
Intencija ovog amandmana je i ostali koji slede, jeste da se poveća obim sredstava za stočarstvo koje je u najvećem problemu. Mi ćemo imati tačku dnevnog reda koja dolazi posle ovoga gde se tiče vodoprivrede Srbije, naročito u domenu Vojvodine, gde imamo priču o navodnjavanju. Stalno pričamo o navodnjavanju. Premijer je pričao o milion hektara navodnjavanja. Nema veće opasnosti za devastaciju zemljišta, nego velika količina vode, naročito u Banatu.
Ako želite navodnjavanje treba vam stanje da popravite to zemljište. Ako želite dve kulture, treba vam stočarstvo da bi mogli da popravite to zemljište. Bez toga su vrlo vezane tačke jedna za drugu.
Ono što je moj problem sa ovim zakonom jeste što su amandmani stigli na jedan deo, a na jedan deo nisu. Izvesnost i predvidivost su stručna stvar. Mislim da je strašno važno da mere koje danas uvodite i kroz ovaj zakon budu dugoročnog karaktera, da sebe obavežete da zakonom ne smete ukidati sledeće godine. Možete da menjate nivo sredstva, ali linije mera morate ostavljati najmanje u nivou od sedam godina, odnosno od EU budžetske agrarne godine i to će dovesti do izvesnosti, a predvidljivost je već agrarna politika.
Ja sam imao tamo neke amandmane ranije koji se ne tiču ovih da se zakuca zakonom obaveza da se zabrani, da se umanji iznos za tu godinu, a vi za dve godine možete da ga promenite i posle toga mere ne smete ukidati, ceo investicioni period. To je jedna stvar.
Druga stvar nama treba kvalitet. Dramatično treba obratiti pažnju u čega ćemo da ulažemo. Mi imamo ozbiljan problem sa genetikom, da li je to svinjarstvo, govedarstvo, ovčarstvo, ozbiljan je problem sa genetikom. Nije moguće da dajemo subvencije na muzne krave koje daju 13, 14 litara dnevno mleka. To nije isplativo ni proizvođaču, nema isplativosti vlasniku, a bacanje para je za državu. Strašno je važno da se vodi računa o genetskom potencijalu, i strašno je važno da možemo da znamo šta je izvesnost koju ćemo dobiti kada budemo alocirali ova sredstva.
Sredstava ima, pričali smo u načelu o tome, sredstva mogu da se izalociraju sa drugih pozicija koje mislimo da postoje u budžetu kao rasipanje novca. Na kraju je ministar finansija složio – to vam je Er Srbija, Beograd na vodi, razni projekti i to treba izalocirati, gde, u kapitalnu investiciju poljoprivrede. Para ima, ne možemo da se dogovorimo kako se dele. To je ključ problema ovih subvencija. Hvala.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, cilj ove mere koja se po prvi put uvodi u sistem jeste povećanje stočnog fonda i mogućnost da dođe do razvoja prerađivačkog sektora, vezano za goveđe meso. Pre svega, zbog trendova koji su dosta dobri na srednji i duži rok. Upravo nam je ideja dugoročnost i izvesnost. Nama je ideja da ove godine bude ovaj iznos i ideja nam je u skladu sa novčanim kapacitetima koji budu bili na raspolaganju da čak i povećamo, iz jednog prostog razloga zato što nam je neophodno povećan broj grla u stočarstvu.
Mi smo sve mere agrarne politike analizirali sa međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega sa Svetskom bankom, u skladu sa praksama koje postoje u zemljama u okruženju. Ono što nam je intencija jeste da ubuduće od budućih budžetskih godina plaćamo po kvalitetu. Mi moramo da razvijamo sisteme kako bismo mogli doći do toga, ali ideja nam je, samo još jednom izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, po prvi put, posle dugog niza godina imaju povećanje cifara, povećanje subvencija i uvođenje novih mera, nemamo skidanje. Znači, imamo pozitivan trend, imamo povećan budžet. To su stvari koje su jako važne dugoročnost, izvesnost i kvalitet i da razvijemo prerađivačku industriju.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.

Vrlo kratko. Malopre smo pričali oko premije za mleko, da nemamo u okruženju premije direktno po litri mleka, slažem se bivša ministarko sa vama, ali imamo druge instrumente koji podižu cenu na 45 naših dinara, a recimo 35, 36 evro centi. Mi imamo ogromnu razliku unutar Republike Srbije gde vam je 35 dinara bez PDV-a cena pristojne klase, ne ekstra klase. Na teritoriji Vojvodine imate 22, 23, 24 dinara na teritoriji istočne Srbije, i tu se sa kolegom veterinarem slažem da moramo razmisliti kako da tamo ojačamo proizvodnju. Moramo da zalociramo više para. Pare postoje, nemojmo da ih bacamo, hajde da uložimo u ono što nam treba i ono što će doneti benefit poljoprivrednicima. Nije pametno ulagati pare na te investicije, nego uložiti ovde, i to će doneti benefit svakom poljoprivrednom proizvođaču. Hvala.

Ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, kao što sam malopre rekao, nama je ideja da stvorimo izvesnost i sigurnost da će novčana sredstva koja su predviđena biti i isplaćena.
Moram da kažem da smo mi kroz Upravu za agrarno plaćanje na današnji dan 92% podsticaja, 92% sredstava iskoristili, što znači da apsolutno postoji sistem funkcionisanja podsticaja.
Što se tiče ugroženih područja nama je ideja da kroz davanje povlašćenog statusa za nabavku opreme, kako bi se kvalitet proizvodnje povećao, da tu kroz nabavku muzilica, kroz nabavku druge opreme pomognemo tim ljudima da oni kvalitet svog mleka poboljšaju.
Potpuno je bila u pravu poslanica Bogosavljević kada je rekla da nema premija u okruženju. Nema ih. Postoje samo indirektna davanja, jer postoji šarenolikost od zemlje do zemlje. Čak je samoj EU bilo jako teško pre godinu i po dana kada se desio ogroman problem prilikom sankcija, između EU i Rusije, kako da pojedine zemlje članice uveže u sistem i kako da reši problem viška mleka.
Između ostalog, oni su tako rešavali što su davali subvencije za ne proizvodnju mleka. Novac su davali, sredstva su davali za ne proizvodnju mleka. Milijardu i po evra su oni potrošili da reše problem viška mleka. Situacija na tržištu mleka je daleko bolja nego što je bila pre godinu i po dana. Još jednom ponavljam da nije bilo administrativnih mera koje je Vlada Srbije morala da usvoji mi bismo danas imali potpuni haos na tržištu mleka, ali danas nemamo i moramo da čuvamo mlekarski sektor.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Replika.
Nije samo problem rusko tržište, generisan problem mleka…
(Predsednik: Nisam ja rekla replika, nego ste vi sami sebi dali repliku.)
Javio sam se po replici.
Nije samo to problem i toga moramo biti svesni. Ukinute su kvote unutar EU, a onda se pojavio problem i sa viškom mlečne masti zbog ruskog tržišta. Nisam siguran, danas smo spremni ovde, znam da ne možete, nije to samo do vas, ali moramo dramatično brže i više da ulažemo u kapitalne investicije, da budemo konkurentni, jer više ne možemo da koristimo prelevmane, a kvalitet nam je očajan, užasan nam je kvalitet. Moramo da se bavimo obrazovanjem proizvođača, higijenom itd, itd. Nisu dovoljne samo muzilice, trebaju nam i laktofrizi, uslovi držanja, neki priručni objekti koji će imati pločice itd. Važno je da to što pre uradimo i što više. Želimo da se ovde locira više sredstava, u kapitalnim investicijama imamo veći kvalitet. Neće biti razrešen trajni problem, konkurentniji su od nas, imaju bolju genetiku, imaju veće subvencije decenijama unazad i moramo nekako da se izborimo.
Bez stočarstva, koje mora činiti 60% čitave poljoprivrede, a od toga 80% govedarstvo, ne možemo da se bavimo intenzivno ratarskom proizvodnjom, ne možemo da se bavimo voćarstvom. Nećemo imati stajsko đubrivo. Ne možemo da pričamo o dve žetve, jer nemamo čime da popravimo zemljište koje ćemo da iscrpimo u dve žetve. Ne možemo da pričamo o navodnjavanju. Moramo zato uvek da imamo na umu da stočarstvo bez obzira koliko je profitabilno ili ne mora da dobija veću količinu novca, da generiše neke druge stvari. Da ne pričam o socijalnoj kategoriji, jer najviše se ljudi bavi stočarstvom u ruralnim područjima i najsiromašniji su ljudi. Hvala vam.