Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, evo posle 50 dana konsultacija, koliko su trajale konsultacije predsednice Skupštine sa članovima Vlade, nastavljamo sa radom i opet na dnevnom redu ove sednice imamo zakone koje predlaže opozicija, umesto da ih predlaže Vlada. Ta praksa se nastavlja i evo ja po ko zna koji put danas ponovo predlažem zakon koji bi trebalo svi ovde da prihvatimo, a tiče se Zakona o usaglašavanju, zapravo, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Dakle, danas lokalne samouprave ne mogu stipendirati učenike i studente, a da pri tom ne naprave prekršaj zato što postoji zakonska neusaglašenost. Da vas to ne zanima, vidi se i kroz rezultate koji su ostvareni u prethodnih pet godina. Zapravo, najveći rezultat je broj mladih ljudi koji odlaze svake godine iz Srbije, tako da ste u jednom danu, 11. januara ove godine, iz Novog Sada mogli videti 15 autobusa sa mladim ljudima koji idu put Slovačke da rade. Rezultat je da zbog te nebrige prema mladim ljudima prošle godine otišlo 65.000 radnosposobnih ljudi iz Srbije, pretprošle godine je taj broj bio nešto manji 58.000, i to je ono o čemu mi treba da razgovaramo.

Dakle, kada biste ozbiljno prišli ovom problemu, stavili biste i ovo na dnevni red. Čak sam predlagao da ovo bude predlog vlasti, neka ovo predloži Vlada, neka predlože poslanici SNS zato što je to važno da se usvoji za studente, za đake, ali je važno i za njihove roditelje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a kamo li da obezbeđuju normalne iznose sredstava za finansiranje svojih učenika.

Međutim, na žalost niste pokazali ni jednog trenutka nikakvu brigu da ovo stavite na dnevni red. Pokazujete da vas studenti, odnosno đaci zanimaju samo onda kada ih jurite po protestima da ih fotografišete, proganjate, a onda u televizijskim emisija poslanici i ministri mašu sa njihovim fotografijama, osuđujući ih kako smeju da traže, da neko pomisli da Srbija treba da bude normalna demokratski uređena zemlja sa vladavinom prava i zakona. Oni se optužuju zbog toga što imaju normalne zahteve i normalne proteste. Zapravo, vama ne odgovara normalno uređena država, normalno uređen sistem i zato vam ne odgovaraju protesti i zato nemamo ovaj zakon na dnevnom redu, iako ga ja po ko zna koji put predlažem.

Pozivam poslanike SNS da, ako već neće da glasaju za ovaj predlog jer ga predlažem ja kao predstavnik opozicije, neka ga predlože oni na sledećoj sednici i mi ćemo to podržati da otklonimo ovaj …

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Takođe još jedan zakon iz domena lokalnih samouprava, a tiče se funkcionisanja mesnih zajednica. Danas imamo izborni zakon koji je rezultat ovakvog načina glasanja u parlamentu. Taj izborni zakon dovodi do toga da poslanici nisu predstavnici naroda, nego su predstavnici stranaka, odnosno šefova partija koji su ih ovde poslali. Oni umesto da ispunjavaju zahteve građana, ispunjavaju zahteve svojih šefova koji su ih ovde postavili, odnosno poslali. Dakle, ovde govorim o tome da sada imamo situaciju da jedni jedini demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a to su izbori za mesne zajednice, saveti mesnih zajednica koje danas, u ovom aktuelnom trenutku, najviše imate upravo vi, predstavnici SNS, treba da obezbedite način funkcionisanja, odnosno finansiranja i organizovanja mesnih zajednica.

Mesne zajednice su važne, postoje definisane kao kategorije u Zakonu o lokalnim izborima, ali im treba dati i nadležnosti. Prvo, treba da postoji obaveza osnivanja mesnih zajednica, kako na seoskom, tako i na gradskom području, a ono što je još važnije jeste da im treba dati nadležnosti da mogu sami da odlučuju o nekim stvarima i da zapravo oni odlučuju o prioritetima koje će sami finansirati. Da bi mogli da finansiraju treba im obezbediti finansije. Danas oni služe da bi vladajuća partija mogla da održi po neku pres konferenciju na Nacionalnoj televiziji, a to vrlo često radi i premijer, hvaleći se izbornim rezultatima u mesnim zajednicama, a da pri tom ni jednog trenutka nije rekao kako će one funkcionisati i kako će se organizovati njihovo finansiranje.

Stoga ovim predlogom zakona predlažem da se 80% poreza na imovinu, koji se ubira na teritoriji određene mesne zajednice, usmeri direktno u budžete mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji su se već prihvatili tog posla mogli da imaju finansijsku nezavisnost, nezavisnost od strane lokalne samouprave i bilo čije volje od strane lokalne samouprave da im prebaci sredstva ili ne i da sami određuju koji su njihovi prioriteti.

Na žalost, vi ne stavljate ovaj predlog zakona na dnevni red zato što on nije u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava gde ste još jednom skinuli finansijska sredstva po osnovu poreza na zarade koji je ostajao u gradovima i opštinama. Jednostavno, nastavlja se sa praksom siromašenja i opština i mesnih zajednica i građana da bi se napravio privid da u budžetu Republike Srbije mi imamo stabilnu situaciju, da imamo dovoljno sredstava. Na žalost, ta sredstva u budžetu su na štetu građana, jer se uzimaju iz njihovih novčanika, na štetu lokalnih samouprava, na štetu mesnih zajednica, poljoprivrednika, penzionera, radnika i svih drugih ljudi koji žive u ovoj državi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj predlog zakona odnosi se na stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih preduzetnika, odnosno malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Dakle, zakonom predlažem da se barem na mali, simboličan način pokaže želja da želimo da u istu ravan stavimo strane investitore kojima šakom i kapom gurate hiljade evra po zaposlenom radniku sa našim malim i srednjim preduzećima koji služe samo onda kada poreska uprava treba da dođe da ih oporezuje ili neka druga inspekcija da im naplati kaznu.

Predlažem uvođenje dva nova člana. Jedan član zapravo predstavlja olakšicu da za sve one preduzetnike, odnosno mala i srednja preduzeća koja na period od dve godine zaposle nove radnike im se umanji osnovica za porez na dobit, i to upravo za iznos koji su uplatili po osnovu plata i zarada. Drugi član se odnosi na nedovoljno privredno razvijena područja Republike Srbije u kome bismo trebali na period od tri godine da oslobodimo dobiti sva novoosnovana privredna društva, preduzetničke radnje ili bilo koje druge oblike organizovanja u preduzetništvu.

Vi ste, gospodo, prošlu godinu proglasili, 2016. godinu, za godinu preduzetništva, najavili da će se izmeniti oko 40 zakona koji će olakšati poslovanje i funkcionisanje naših malih privrednika u Srbiji. Naravno, to je samo još jedna u nizu laži koje ste obećali građanima Srbije. Od svega toga nije se desilo ništa. Čak niste želeli da prihvatite ni ove predloge zakona koje predlažem ja i druge kolege iz opozicije, s obzirom na to da zakoni ne stižu iz Vlade, a ne mogu ni da stignu zato što je osnovni zadatak ove Vlade i Aleksandra Vučića jeste organizovanje izbora. Od 2012. godine svake godine imamo izbore, tako da Vlada verovatno zbog toga ne može da radi svoj posao za koji je izabrana, već se bavimo izborima.

Dakle, mi danas imamo situaciju da u Srbiji negde oko 300.000 malih i srednjih preduzeća stvaraju nešto više od tridesetak posto BDP u Republici Srbiji, što je znatno niže od proseka u razvijenim evropskim zemljama. Na žalost, trend je takav da se na deset novoosnovanih radnji ili preduzetničkih radnji, odnosno srednjih i malih preduzeća šest ugasi i mi govorimo o njima samo kada je kampanja u pitanju i kada trebate sa nekim da se slikate, a ne kada im treba istinski i zaista pomoći.

Oni jako dobro znaju šta rade, znaju svoj posao. Nisu oni ni lenji, nisu ni neradnici, niti im fali preduzetničkih inicijativa, kako to gospodin Vučić zna vrlo često da kaže, ali prosto, oni nemaju normalne uslove za poslovanje i zato se oni danas muče.

Predlažem da se ovaj zakon stavi u proceduru i da se na neki način pomogne njima, za razliku od stranih firmi kojima…

Hvala.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Zahvaljujem.

Još jedna za mene lično jako važna tema, jako važan zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, evo već od 2012. godine slušamo najave o tome kako će se poljoprivrednicima u Srbiji pomoći, kako će se izdvajati značajnija sredstva. Naravno, od svega toga se ništa nije dogodilo. To su laži koje slušamo od vladajuće garniture pred svake izbore u svakoj kampanji.

Srpska napredna stranka je 2012. godine objavila svoju belu knjigu u kojoj stoji - poljoprivreda kao industrijska grana je strateška delatnost kojoj se pridaje poseban značaj i tretman. Građani u Srbiji moraju jesti zdravu hranu. Ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana. Agrarni budžet će se značajno povećati i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini.

Danas smo u 2017. godini. Dakle, agrarni budžet bi trebalo da bude negde oko 10%, a on je danas ispod 5%. Kršite i Zakon o budžetskom sistemu. Toliko o tome šta obećavate građanima i šta obećavate poljoprivrednicima. Sve su to bila obećanja i laži sa kojima se nastavlja i dalje.

Mi predlažemo u ovom zakonu da se podignu podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju iz nekoliko razloga. Prvi je to što su mala poljoprivredna porodična gazdinstva danas najveći poslodavac u Srbiji. U 638 hiljada poljoprivrednih gazdinstava danas direktno ili indirektno zaposleno, radi preko milion i po građana Srbije.

Ne postoji ni jedan veći poslodavac od malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava u Srbiji, a njima najmanje pažnje pridajete, a to se vidi i po neispunjenim obećanjima i lažima koje ste im davali i vidi se po tome koliko su zastupljeni u budžetu. Daleko su manje zastupljeni poljoprivredni proizvođači u budžetu Republike Srbije, nego što je bilo koja strana kompanija kojoj dajemo milione i hiljade evra po jednom zaposlenom radniku, ne shvatajući time da idemo korak dalje ka stvaranju robovlasničkog društva, jer želimo da nam naši ljudi rade za 20-ak hiljada dinara. Hvalite se, ne mi, nego premijer se hvali kako su plate u Srbiji manje nego u okruženju i da će investitori dolaziti ovde. Nije cilj da ljudi ovde rade džabe i da rade u pelenama i nose pelene, nego da rade dostojanstvene poslove i da mogu od toga normalno da žive, a ne da traže svoju sreću u drugim zemljama van Srbije.

Poljoprivreda ima veliki potencijal, ali bi u nju morali da uložite, ukoliko želite da taj potencijal iskoristite. U protivnom ostaće samo još jedan neiskorišćen resurs ove Republike Srbije, još jedna propuštena šansa, a naši poljoprivrednici sve teže i teže sastavljaju kraj sa krajem zbog toga što niko njima ne posvećuje pažnju.

Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Izvolite.

Hvala lepo.

Dobar dan, posle dužeg vremena. Ne mogu da odolim da vas pitam – kako ste danas? To interesuje naše građane.

Ovaj zakon se nudi poslanicima većine već jako dugo, već dva saziva i za sada nije naišao na pozitivan odgovor i objašnjenje je vrlo jednostavno. Zato što bi donošenje ovakvog zakona pogodilo mnoge aktuelne ljude aktuelnog režima, pa verovatno i neke prisutne i zato mene ne čudi takav odnos. Ali ja ću ponavljati ovaj Predlog zakona. Očigledno da je on našao svoje utemeljenje u Srbiji kod naših građana.

Recimo, ova šačica od nekoliko desetina hiljada ljudi koja protestvuje svakog dana, pored ostalih zahteva, ima i te zahteve da ne može da se desi da lažne diplome budu u rukama ljudi koje vode državu. Do skorašnji predsednik, aktuelni ministar policije, poznati mahač tuđim fotografijama, neki šefovi poslaničkih grupa, recimo direktor Kancelarije za Kosovo, gradonačelnik Beograda i mnogi drugi bi ušli u kriminalnu fazu kada bi bio donet ovaj zakon. I sada su oni vršioci krivičnog dela, ali uspavano pravosuđe se na bavi time.

Šta je ideja? Ideja je da se uvede nešto što, nemojte da se plašite, se zove – akademska čestitost. Pozivam sve koji razumeju šta znače ove dve reči da se ne plaše. To postoji svuda u svetu, pa može i kod nas.

Druga stvar je da se akademska čestitost zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Da ponovim, poštovanju tuđih prava, u ovom slučaju autorskih.

Bilo bi jako blagotvorno za Srbiju da dobijemo ovakav Predlog zakona. Onda bi mladi ljudi upisivali fakultete sa idejom da će nakon toga da dobiju posao, a ne bi se upisivali u nazadne stranke da bi dobili posao. To bi sprečilo odliv kadrova mlade dece koja ako nisu na protestima onda su na graničnim prelazima. To bi dovelo do toga da u Srbiji imamo ljude koji znaju šta se dešava oko njih zato što imaju opšte obrazovanje, ali i specijalističko obrazovanje za neku oblast i ne bi bilo potrebe za ekstravagantnim rešenjima da roštiljdžije vode EPS, da tetke, ujne, sestre, sestrići nekih važnih političara u Srbiji vode javna preduzeća. To bi bila prošlost i mi bismo bili država u kojoj bi u javnom sektoru, i privatnom naravno, ali to je druga priča, bilo dosta ljudi koji bi bili sposobni da vrše svoj posao.