Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 24. i član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milovan Bojić, Zoran Krasić i Miroslava Stanković – Đuričić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi smo amandmanom tražili da se u članu 24. izbriše stav 4. i vi ste to naravno junački odbili. Mi se ne ljutimo, da nas pogrešno ne razumete. Mi koji nismo na vlasti vama amandmanom predlažemo nešto, vi to prihvatite i onda to postane vaša obaveza i onda ispada – vi koji niste na vlasti, pišete koje su naše obaveze i ja vas u potpunosti razumem. Ja se prosto iznenadim kao da čujem da Vlada prihvati neke amandmane.

Međutim, šta je problem kod ovog člana? Čitam ono što je napisano – godišnji izveštaj o prijavljenim ozbiljnim neželjenim događajima i ozbiljnim neželjenim reakcijama Uprava dostavlja Evropskoj komisiji za zdravlje i bezbednost hrane do 30. jula tekuće godine za prethodnu godinu.

Mi smo tražili da se to briše. Vi ste rekli da ne može da se briše i rekli ste, opet čitam, ta obaveza se odnosi i na sve ostale članice EU, kao i na zemlje koje su pristupile pregovorima za ulazak u EU. Znači, vi kažete EU je tako rekla, to mora tako da bude, nas baš briga šta ste vi tražili amandmanom.

Ja sam imao dve varijante. Jedna je varijanta da bude amandman „briše se“, a druga varijanta je bila sledeća, ali je nisam napisao da vi ne biste pogrešno shvatili upravo onaj prvi deo, ja vama namećem nešto što vi sa zgražavanjem ne biste hteli da uradite. Recimo, taj amandman je mogao da bude i ovako: „Godišnji izveštaj o smrtnim slučajevima i posledicama NATO bombardovanja po natalitet u Republici Srbiji Uprava dostavlja Evropskoj komisiji do 30. jula sa stanjem za prethodnu godinu“.

Da sam ja takav amandman napisao, vi biste mene ubeđivali kako ja nisam čitao Predlog zakona. Mi trebamo njih da obaveštavamo. Zašto? Nismo članovi EU. Koju obavezu imamo mi njima? Direktive, nisu ono evropske direktive, nego direktive EU. Evropa je mnogo više od 28, a za koji dan to će biti ne 28, nego će biti mnogo manje.

Zašto vi nas sputavate? Zašto vi nas svodite na 28 i manje od 28, ako Bog da. Ko su oni da mi njih obaveštavamo? Zašto mi njih obaveštavamo? Zašto njih ne obaveštavate o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje ljudi, na natalitet? Što neko ne kaže - ovi problemi steriliteta, koliko to ima veze sa NATO bombardovanjem? Što neko to nije izračunao? Jeste li ih obavestili o tome? Ne.

Znate kako funkcioniše to obaveštavanje? U 10,00 časova pre podne, pozovu državnu instituciju i do 12,00 sati dostavite neke podatke trebamo da obavestimo Evropsku komisiju dokle smo stigli, koliko smo imali predmeta, koliko smo imali slučaja, i onda ceo posao se zaustavlja u svim institucijama, dva sata da izvade iz dokumentacije da bi dali neki podatak.

Sa kojim pravom vi njih obaveštavate, s kojim pravom? Zbog političke odluke da je neko rešio da ide tamo? Pa, građani su protiv EU, građani EU su protiv EU.

Imate vi na još jednom mesto u predlogu zakona gde izveštavamo mi EU, odnosno Evropsku komisiju. Ja sa zgražavanjem gledam na to. Da Srbija bude u obavezi njih da obavesti. Zašto? Nismo članovi EU. Ne želimo da budemo članovi EU. Za koji dan treba da se prekinu ti pristupni pregovori sa EU, i vi ubacujete u naše propise ovakve besmislene odredbe.

Da ste napisali da obaveštavamo Svetsku zdravstvenu organizaciju, pa i da razumem, stručna komunikacija. Brisel da obaveštavamo o tome kakvo je naše zdravstveno stanje? Pa, oni su odgovorni za NATO bombardovanje, ovi iz Brisela. Tamo je i sedište dve zlikovačke organizacije - NATO pakta i EU. Dajte, o tome ih obaveštavajte, koju su štetu i zločin uradili ovom narodu, a vi ćete da obaveštavate njih o eventualnim problemima koji su u ovim procesima potpomognute oplodnje. Znate li koliko to njih interesuje? Samo da još bolje osmisle sistem kako da nam načine neku sledeću pakost. Pa, vidite i sami, svakim danom samo dolaze pakosti od njih.

Ovi što se kerebeče po Prištini sa velikom Albanijom, pa to rade po nalogu EU i NATO pakta. Još ih vi samo hranite sa podacima kakvo je stanje kod nas, da imaju još bolju sliku o tome kakvi smo i šta smo. A, vi junački kažete – mi smo u procesu, idemo prema EU, i to je naša obaveza, moramo. Ovo pričam da narod zna. Vi vučete u EU, ne tera EU da se ide tamo, nego vi hoćete. A, još nisam dobio odgovor na pitanje - gde ste planirali da vam bude ta banka, jel u Kragujevcu, Fondacija Dragice Nikolić, što je napravila? Gde? Kažite, pošto već sve znate.

Znači, sve je pripremljeno, samo 18 meseci se čeka da se nešto završi, pa da dođu podzakonski akti.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovo je o nečemu što piše u ovome, ne radi se o sadržini. Molim vas, sramota je da date ovakav zakon u Skupštinu, gde vi ne znate da nije usmeno i pismeno, nego usmeno i pisano. Pismeno je nepismeno. Dakle, to su nepismenost, pismenost. Međutim, nije to stvar samo gramatike, to mislim da je sramota da Vlada Republike Srbije da takav zakon, ali to je zaista druga stvar.

Vi zbog te svoje nepreciznosti, zbog površnosti, vi pravite problem ljudima u smislu da oni neće znati sutra koja su im prava.

Evo šta ste napravili u sledećem članu. Molim vas, obratite pažnju, ovo je jedan od najvažnijih članova, čini mi se, zato što jednu jako dobru stvar vi svojom nepažnjom, svojom površnošću možete da ugrozite i da ugrozite nekim ženama pravo na biomedicinski potpomognutu oplodnju.

Evo o čemu se radi. Vi kažete ovako: “Izuzetno, pravo na postupke biomedicinski potpomognute oplodnje ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnosti i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljsku dužnost u skladu sa zakonom u interesu deteta.“

Prvo, šta je žena koja živi sama? Da li je to žena bez partnera? Da li žena bez partnera, žena bez muža neophodno mora da živi sama? Da li žena koji živi sa roditeljima, da li je to žena koja živi sama? Da li je žena koja živi sa psom žena koja živi sama? I da li žena koja ne živi sama ima pravo na postupak biomedicinski potpomognute oplodnje?

To je jedna vaša nepažnja, jedna vaša površnost, koja ukoliko neko bude doslovno primenjivao zakon, može itekako lako nekim ženama da uskrati pravo na to da sutra imaju decu.

Drugo, mnogo ozbiljniji problem, jer ovo je stvar vaše nepažnje, neka je tako prihvatimo, i neka se nadamo da će se to tako tumačiti da je to žena bez partnera, iako ne živi sama, premda u zakonu tako ne piše. Napravio se jedan mnogo ozbiljniji propust i molim vas da se ovome sada ozbiljno posvetimo, zbog toga što mislim da je jako važno.

U članu 4. zakona vi govorite o načelu medicinske opravdanosti biomedicinski potpomognute oplodnje i kažete da se ona ostvaruje u slučaju kada lečenje neplodnosti drugim postupcima nije moguće. Da li se to odnosi i na ovu ženu koja živi sama, kako vi nazivate ženu bez partnera, iako faktički ne mora živeti sama? Da li ona ima pravo na postupak biomedicinski potpomognute oplodnje tek ukoliko drugi tretmani lečenja neplodnosti nisu uspeli da daju rezultata? Da li ona mora da dokazuje da je već lečila neplodnost, pa ne može da zatrudni ili ovo podrazumeva i žene koje žele da imaju decu iako nemaju partnera? Da li to kod njih znači da su morale da leče neplodnost, da nema drugog načina da zatrudne, pa im se sada dopušta da leče neplodnost?

Dodatno me buni što u narednom stavu vi kažete – pored lica iz stava 1. i 2. ovog člana, kojima je potrebna pomoć postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje u lečenju neplodnosti, čime vi zapravo sugerišete da i ta žena koja želi da ima dete, iako nema partnera, mora ovome da se podvrgne samo ukoliko leči neplodnost. Tako da, užasno je važno, jer vi ovim, prvo kvalifikacijom da ta žena mora da živi sama, a drugo, ovde što se sada vidi mogućnost da ona ima pravo na oplodnju samo ukoliko drugi postupci lečenja neplodnosti nisu uspešni, vi time jako veliki broj žena koje su se možda ponadale da će moći da dobiju decu, vi možete nepažnjom, ja verujem nepažnjom i površnošću, veliki broj takvih žena da eliminišete iz ovog postupka i da im uskratite pravo na biomedicinski potpomognutu oplodnju samo zato što ne žive same ili samo zato što nisu već lečile neplodnost, pa nije moguće na druge načine da zatrudne, nego sada evo moraju ovako.

Vi morate da prihvatite da će određen broj žena ići na biomedicinski potpomognutu oplodnju zato što tako želi, ne zato što ne može da ima decu na drugi način, zato što su već lečile neplodnost, zato što to nije dalo rezultata, nego zato što tako… Ovako kako piše u zakonu, ne znam da li vam je to namera, ako je namera, onda ću se ja tome oštro suprotstavljati, ali ovako kako piše u zakonu, to znači da pravo na biomedicinski potpomognutu oplodnju imaju samo one žene koje su već lečile…

Ja molim gospodina Laketića da ne zagovara ministra. Meni je izuzetno važno ovo što govorim. Ja verujem da je Laketić važan, ali mislim da su ove žene kojima će možda biti uskraćena prava, da su važnije od gospodina Laketića.

Tako da, ovako kako piše u zakonu, čita se da će pravo na biomedicinski potpomognutu oplodnju imati samo one žene bez partnera koje su već lečile neplodnost i kod kojih nijedna druga metoda lečenja neplodnosti nije dala rezultata.

Ne znam da li je to namera. Ako jeste, jako je loše, a ako nije, dajte da ispravimo, zato što zbog možda neke jezičke nepreciznosti ili ne znam ni ja čega mi velikom broju žena možemo uskratiti pravo da sutra imaju decu, protiv čega ću se ja vrlo oštro boriti.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Evo, odmah da razjasnim. Prvo, ovo sve o čemu smo pričali, niste poneli nikakav predlog amandmana, niti bilo šta, čisto da znamo, da ne ispadne nešto drugo.
Samo ću potvrditi ono što ste vi sami rekli. Znači, ovaj zakon je napravljen da bi se pomoglo, odnosno da bi se omogućilo tim ženama u oba slučaja. Znači, nemojte ga samo kriviti nikako, a kako će žena koja, ko što ste vi rekli, svi dobro znaju, misli se na ženu koja ne živi, nije udata, nema partnera, znači, na to se misli, i to svi dobro znamo, jer se ovde radi o toj temi, ne radi se o nekoj drugoj temi.
Druga stvar, znači, ta žena nema drugog izbora nego da ide na vantelesnu i posebno na onu ženu koja pored toga ima i problem, pa mora da ide na doniranu jajnu ćeliju. Znači, sve ste apsolutno rekli vi sami. Zakon je napravljen da pomogne u jednom i u drugom slučaju i da reguliše sve ono što do sada nije bilo regulisano. Eto, to je suština koju ste vi sami rekli. Ali, evo, ljudi da razumeju da ne misle da postoji neka zabluda ili bilo šta. Znači, zakon je napravljen da pomogne upravo ono o čemu ste vi pričali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić, po amandmanu. Izvolite.
(Aleksandra Jerkov: Replika.)
Nemate osnova za repliku, imate mogućnost da govorite po amandmanu. Vaša poslanička grupa ima još minut i 34 sekunde.

Gospodine predsedavajući, pre nego što kažem nešto o amandmanu, ja bih vas zamolio samo, prethodna govornica je govorila o amandmanu na član 25. za koji nije ni podnela amandman, da ubuduće, pre svega, vodite računa da se govori o amandmanu. Nisam se javio po Poslovniku, već po amandmanu.

Što se tiče amandmana, dakle, na član 24. stav 4. Predloga zakona, pre svega, moramo poći od jedne sasvim druge premise, a to je, ako potražujemo određene informacije, određene podatke od Evropske komisije za zdravlje i bezbednost, dakle i mi potražujemo od njih određene podatke, kakva je uspešnost njihovih vantelesnih oplodnji, kakve su komplikacije, itd, moramo biti u obavezi da određene informacije i podatke o sopstvenim istraživanjima, odnosno o sopstvenom radu i njima priložimo.

Da se razumemo, govorimo o profesionalnim, dakle, isključivo profesionalnim stvarima, koje su i u našem interesu i u interesu celokupne evropske i svetske populacije. Dakle, nije ovde reč ni o kakvoj politici, ni o bilo čemu i ja bih pre svega ovde odvojio i izdvojio politički stav od profesionalnog stava. Mi moramo da budemo deo svetske šire profesionalne zajednice i na taj način jedino možemo imati pomoć i adekvatne smernice od nekih koji su razvijeniji od nas. Sa druge strane, ne možeš tražiti, a da nemaš obavezu. Suština te interakcije jesu i prava i obaveze. Na taj način ja posmatram upravo i ovaj član 24. zakona koji je definisao tu oblast. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Hteo bih da se pridružim ovoj diskusiji i da podržim koleginicu Jerkov i da obratim pažnju na sledeću stvar. Dakle, govorimo o tome da li žena koja živi sama može da učestvuje u postupku…