Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ja bih se vratio na suštinski deo ovog amandmana, a to je upravo ovaj deo koji govori „sposobno za rasuđivanje“. Dakle, osoba, odnosno dete, sposobno za rasuđivanje.
Mislim da je tu suštinska stvar pre svega usaglašavanje sa stavovima, odnosno odredbama Zakona o pravima pacijenata. Naime, što se tiče Zakona o pravima pacijenata, može da se kaže da upravo ovaj član koji definiše sposobnost rasuđivanja deteta koje je navršilo 15 godina života nije član koji je u nekom ranijem periodu, da kažem, imao bilo kakvu primedbu, odnosno na taj član nije bilo bilo kakvih primedbi. Na taj način se pre svega težilo da ova dva zakona međusobno ne dođu u koliziju. Na ovaj način ovaj član 57. stav 1. upravo govori o tome da dete koje je sposobno za rasuđivanje, dakle, koje je navršilo 15 godina života, može iz isključivo medicinskih razloga da zatraži informaciju, ali ne o identitetu već o genetskom materijalu, hereditetu i tako dalje, o svemu onome što je značajno za samu bolest i za sam medicinski momenat o kome se govori i da dobije te podatke i da na bazi tih podataka sutra ta osoba bude izlečena ili se pomogne njenom izlečenju.
Tako da na ovaj način mislim da se, pre svega, ova dva zakona usklađuju, Zakon o pravima pacijenata, s jedne strane, i ovaj Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, i s druge strane se apsolutno jasno i decidirano govori o mogućnosti da osoba koja je začeta na ovaj način dobije podatke koji će joj značiti u lečenju određenog oboljenja. Hvala.
