Ja bih malo o ovim dugovima, subvencijama i ostalim temama koje su baš u vezi sa amandmanom, a sigurno neću da odgovaram na ovo. Mada, istina je da je nedostatak politike tu potpuno identičan epitet, tako da nema niko ništa da se ljuti zbog toga, tu politike nema pa nema.

Što se tiče onog nivoa duga, citirali smo već taj podatak ovde više puta. Na dan 31. 12. 2012. godine 17,7 milijarde, i to stoji u zvaničnom podatku koji može da se proveri evo sada, dok mi o tome pričamo, i to može da se pronađe na sajtu. Ko to pronađe na sajtu, može da pogleda svojim očima, ne mora meni ništa da veruje. Onaj hronični problem sa matematikom – jeste 10 milijardi, nije 10 milijardi, to se lako proverava i lako se utvrđuje da to nije to.

Jedna strana problema je iznos. Jedna strana problema je taj nivo koji je dostignut u dugu. Druga strana, i mnogo opasnija, kad se gleda na duži rok, bilo kakvu perspektivu, jesu uslovi. Dakle, postoji uslovi pod kojima nešto može lakše da se sanira i vrati i uslovi pod kojima je to vraški teško. E, te vraški teške, ako ne i gore od toga, mi smo dobili u pomenutoj 2012. godini. Ima li nekog u ovoj zemlji da mu to do danas nije jasno? Ja cenim – ima samo oni koji neće da im bude jasno, koji odbijaju da prihvate da im bude jasno. Zašto? Da bi imali šta da kažu, da bi imali zbog čega da kritikuju ovde, pa da pominju i SNS i Vladu Srbije, itd, itd.

Ako pogledate bilo koju od sednica na kojoj se raspravlja na ovu temu, vi čujete i egzaktne podatke i te nivoe kamata, rokove, itd. Tu ne može čovek da ne razume, sem ako sam neće. Ja vidim – neće. Ne mora. Nije sporno. Samo nek bude spreman da svaki put čuje da je onda za to sam zaslužan. Neka bude spreman svaki put da čuje da su tu i njegovi lični grehovi, i zbog toga što je bio gde je bio i zbog toga što je podržavao koga je podržavao, pa i zbog toga što danas podržava tog koga podržava.

Kad neko danas, na primer, stoji ispred, i to ponosno stoji ispred jednog dosovskog kandidata, on je dosovsku politiku prihvatio. Tu je sistem – s kim si, onakav si. I oni što se ljute zato što su izlazili na izbore sa dosovskim strankama pa im danas mnogo šta nije pravo, nek se ljute sami na sebe. Niko ih nije tukao po ušima da prihvate takvu politiku, da ponosno stanu ispred 12 godina potpunog uništavanja i devastacije ove zemlje, iza stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, iza tog duga koji je gori nego ono što je bilo posle jedne decenije ratova i propadanja i tih uslova nad kojima posle drugi moraju kosu da čupaju. Niko ih nije tukao da to rade.

Sami su to prihvatili. Ako su to sami uradili, neka se ponose. Ako im je neprijatno pa se ne ponose, onda bar nek ćute, nek ne prebacuju onima koji su od njih i bolji i uspešniji. To bolji i uspešniji ne kažem ja i ne kažemo mi. Evo taj MMF o kojem se priča, evo ta Svetska banka. Pogledajte zvanične ocene programa koji se sprovode u Srbiji. Videćete doslovce – jedni od najboljih programa u istoriji međunarodnih institucija. To znači da je sve ono što je zacrtano da bude rezultat, a zacrtano je strogo, zacrtano je kritički prema nama samima, uvek bilo i bolje od onoga što je predviđeno. Dakle, može i ima načina kad se o tome stara neko ko hoće, kome je zaista važno i ko ume.

Ovo što se duga tiče, ima još dobrih vesti, imali smo ih već jutros. Taj dug je počeo da se smanjuje. Dakle, oni koji su znali samo za uvećanja, mogu da se raduju ako im je zaista stalo do nečega dobrog za zemlju. Smanjuje se. Još jednom, zašto? Jer postoji Aleksandar Vučić, postoji Vlada Srbije, postoji parlamentarna većina koja hoće da se bavi stvarima koje su za zemlju dobre.

Ko ima problema sa kokošijim pamćenjem, opet njegov lični problem, ali kad god želi da se raspravlja na tu temu, može i on da čuje po koju stvar podsećanja radi. Godina 2013, ekskluzivno za one koji su zaboravili da su podržavali subvencije, „sigurno je da u ovoj i u 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“, otkriva za jedne dnevne novine jedno lice kategorije ministarsko, u to vreme. Još kaže, objašnjava: „Ova mera postoji i u drugim državama i jasno je da mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju“. Tako je neko govorio 2013. godine. Dva meseca kasnije, kada bude ispraćen na vrata zato što je zaslužio to što je zaslužio time što je radio, odnosno nije radio, što se sam lično reklamirao i pokušavao za svoj lični ćar i privatni interes da koristi državnu funkciju, menja ploču, zaboravlja. Odjednom pati od amnezije. Inače, ta emisija „Borba protiv pilećeg pamćenja ili kokošijeg pamćenja“ mislim da se daje na Radio Beogradu subotom. Preporučujem, verujem da bi nekima jako dobro došla.

Isto lice u svom zvaničnom materijalu, zavedenom na zvaničnom sajtu svog fantomskog udruženja koje predstavlja kao neki pokret, a u stvari je privatno udruženje i ne može nikako da se registruje kao stranka, drži i sledeći materijal. Kaže – išao sa svojim najbližim saradnikom da pregovara oko toga da se učlane u jednu malu stranku jednog takođe bivšeg dosovskog lidera, jedne velike političke vedete i strašnog genija. Nisu se dogovorili, verovatno oko aranžmana, ali su pri tom razgovarali na temu kakav doprinos mogu da daju ti lideri fantomskih udruženja. Oni kažu – nudili smo mu neki politički program i u njemu raznorazne stvari po mnogim kategorijama i temama, između ostalog, neka zaštita je bila tema. Kaže – zašto mi ovo predlažemo i zašto nam treba ovo što mi predlažemo? Doslovce – da bi otpuštali višak radnika, da bi zatvorili Železaru u Smederevu. Onda, opet, prođe neko vreme, nekad dan, nekad dva, nekad godina i čovek kaže – ma, nikad ja to nisam tvrdio, ja da se zalažem za zatvaranje Železare, ma, šanse nema.

Ima takvih primera još, npr. iz pre godinu ili dve samo, kako su javna preduzeća rak rana i da ih treba zatvoriti. Što ne može da se sredi, katanac i svi na ulicu i onda lepo, citiram, piše detaljno, to preduzeće, pa ovo, pa ono, ako ikoga zanima, i to sve može da se nađe na zvaničnim materijalima koji i dan danas, evo, sad dok o tome pričamo, stoje na zvaničnom fantomskom udruženju koje se predstavlja kao pokret, a ne može da se registruje kao stranka jer nema dovoljno potpisa podrške. I „Srbijagas“ i EPS i Železara i Železnice i „Petrohemija“ i JAT, tj. ER Srbija. I kad neko sve ovo zna, a uporno negira, ja mogu da zaključim samo jednu stvar – sam se trudi da ne samo ponovi istorijski uspeh od 1,4% na izborima, nego i da ga prevaziđe prvom prilikom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nastavak iste retorike od strane vladajuće većine, koja nema argumente, pa onda ide da vređa, izmišlja, priča neistine. To smo već naučili. Ja neću odgovarati istom merom. Ima toliko materijala o svim poslanicima vladajuće većine, ali to bi bilo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, a i zabranjeno je ovde. Međutim, to ne sprečava ovog poslanika koji se svaki put javi i na isti način pokušava da uvredi i mene. Evo, posvetio mi je sada jedno sedam minuta.

Da se vratimo na onu suštinu i neke stvari koje je kazao, a koje su neistina. Građani treba da znaju da u trenutku kada je ova vladajuća većina preuzela vlast, javni dug Republike Srbije je bio oko 15,5 milijardi evra. To je bilo u trenutku kada su preuzeli vlast i nakon toga krenuli da zidaju taj dug koji je porastao za više od 9 milijardi za ovih pet godina koliko su na vlasti.

Vlast pre njih je od 2008. do 2012. godine preuzela javni dug od 7,5 milijardi i dovela ga do 15,5. To je, znači, od osam prešli na devet. Razlika jeste u tome što su sada uplašeni pod tim ogromnim teretom javnog duga posegnuli u džepove građana i privrede, povećali sve poreze, oteli penzije, smanjili plate, ne bi li nekako spustili taj javni dug, odnosno ne bi li nekako smanjili deficit, naravno, ne radeći nikakve reforme unutar svog javnog sektora, odnosno ne reformišući državu, ni jednu jedinu reformu. Pitanje za sve građane – da li znaju jednu oblast društva u kojoj je uveden red, jednu jedinu oblast?

Znači, kada imate ovakve činjenice, onda naravno da bežite od njih i pokušavate da uvredama sakrijete nesposobnost i ono što ste u stvari zaista i uradili u prethodnih pet godina. Ovo je ono o čemu bi trebali da razgovaramo.

Što se tiče „Železare“ Smederevo, ponavljam još jednom, niko nikada nije govorio o zatvaranju nego o uvođenju reda, jer da smo uveli red 2013. godine, ne bi imali 270 miliona evra bačenih na spasioce iz Češke, i odakle već, koje je angažovao lično predsednik Vlade koji su se pokazali kao veliki problem i ostavili 270 miliona evra duga.

Što se tiče subvencija stranim investitorima. Kazali smo, kao što je i odgovorno, da prekidati ugovore koji su na snazi nećemo, pošto to odgovorne države ne rade, ali smo odmah krenuli o uvođenju reda među te subvencije i utvrdili da gotovo nijedan korisnik subvencija nije ispunio obaveze iz ugovora koji su potpisali, pa smo onda na osnovu toga i zaustavili sve subvencije.

(Vladimir Orlić: Čije su ono reči bile? Jel neko poslao nekog od Živkovića da se lažno predstavlja kao Saša Radulović? Da li postoje dvojica Saše Radulovića? Ima jedan koji voli sednice i jedan koji ne voli, jedan koji hoće da zatvori železnice i jedan koji neće. Da li ima jedan koji je pobedio na izborima i jedan koji je osvojio 1%?)

Naravno, pošto vam nije cilj da govorite o činjenicama, nego bi samo da napadate, odnosno da pokušavate da uvredite drugu stranu, i evo sad nastavlja da dobacuje, možda da vas pustim. Hajde, kažite kolega Orliću, da vas čujemo.

(Vladimir Orlić: Koliko Radulovića ima?)

Glasnije malo, ne čuju vas građani kako dobacujete.

(Vladimir Orlić: Koliko ima Radulovića, jedan ili dva?)

Evo, dao sam vam priliku, pa ste prekinuli. Znači, od ovog dobacivanja nema ništa.

Suština je da su te subvencije bacanje novca. Ja sam to prekinuo. Dok sam bio ministar imao sam veliki sukob sa Aleksandrom Vučićem oko toga, i ne, ja nisam najuren, ja sam podneo ostavku zato što Vlada nije imala nikakve namere, i to je pokazano u vremenu koje je došlo posle, da uvede red u bilo koju oblast društva. Sve što ih interesuje je da gradi svoju partokratiju i da nastavi da živi na grbači građana i privrede. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo malo o činjenicama. Imam potpuno razumevanje za to što je gospodin Saša Radulović jedna nežna duša. Svakoj nežnoj duši teško padaju uvrede, klevete, neistine, ali da vidimo da li je ovo istina ili neistina.

Decembra 25, 2009. godine, predlog stečajnog upravnika Saše Radulovića u postupku stečaja dužnika Društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beograd upućena Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, Centru za stečaj, da se dozvoli angažovanje „E-biznis servisu“ iz Beograda, ulica Studentski Trg broj 15/4 za pružanje knjigovodstvenih usluga počev od 1. novembra 2009. godine.

Onda, isti takav predlog, gospodine Arsiću, poverenik Saša Radulović u postupku prinudne likvidacije Društvenog preduzeća Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa privrednim društvom „E-biznis servis“, koga zastupa direktor Tatjana Radulović.

Pa, onda, predlog poverenika Saše Radulovića u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da se dopusti zaključenje ugovora sa privrednim društvom „E-biznis servis“ sa direktorom Tatjanom Radulović na obavljanju knjigovodstvenih poslova.

Pa, onda, predlog poverenika stečajnog upravnika Saše Radulovića od 18. februara 2010. godine, u postupku stečaja dužnika Društvenog preduzeća fabrike obuće „MODA“ Debeljača, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa firmom „E-biznis servis“ u, kaže, cilju zaštite i namirenja poverilaca itd, itd.

Ja sam neki dan pričao o tome, pa je ova nežna duša, kojoj teško padaju neistine, rekla da mi iz SNS lažemo, pa onda kada nemamo drugih argumenata borimo se protiv čoveka koji je uspeo da dobije manje glasova nego što je bilo belih listića na predsedničkim izborima i rekao je da nije istina ono što smo mi iz SNS tvrdili da su on, njegov kum i njegova supruga, ako se ne varam, mada je tu sad više teško pohvatati ko je kome supruga, ko je kome kum, ja ću pokušati iz ovih imena da dođemo do istine, oni su rekli da to nije tačno.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kad gospodin Saša Radulović kaže da treba uvesti red u privredu, pa i u smederevsku „Železaru“, kako to izgleda u praksi. Ovo vam je račun firme „ProNET“ upućen „Beogradskoj industriji piva, slada i bezalkoholnih pića“ u restrukturiranju, račun broj 1/3/14, kaže, opis usluge – plaćanje po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga 30% po potpisivanju ugovora. Dakle, 30%. Znate li koliko iznosi po ovom račun? Iznosi 690 hiljada dinara, pa kaže slovima – šest stotina devedeset hiljada dinara, da oni koji se možda ne razumeju dobro u brojeve mogu to i da pročitaju.

Znate ko je potpisnik za firmu „ProNET“? Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, supruga Aleksandra Stevanovića poslanika „Dosta je bilo“. Evo, to je uvođenje reda u privredu. Mogu i da vam pročitam ugovor o pružanju konsultantskih usluga.

Kaže – između „ProNET“ Budimska 6, Beograd koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, sa akcionarskim društvom „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju, koga zastupa Milivoje Draganić. Član 1. - predmet ovog ugovora o pružanju konsultantskih su međusobna prava i obaveze, pri čemu „BIP“ ima samo obaveze, a ovi imaju samo prava, između naručioca i izvršioca projektnih aktivnosti vezanih za, pa pazite ovo velikim slovima, unapređenje prodaje i ljudskih resursa u sektoru prodaje akcionarskog društva „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju i predlog optimalnog tržišnog pozicioniranja.

Drugim rečima, oni kao usluge pružaju maglu, ne rade ništa, ali zato na ime samo 30%, to se valjda zove avans, dobijaju 690 hiljada dinara po ugovoru koji je zaključen sa „BIP“, koji je bio u restrukturiranju, i firmom „ProNET“.

Dakle, ovo su činjenice. Može ovo nekome da se sviđa, da se ne sviđa, da nekoga boli ili ne boli, ali ovo su činjenice. Kada gospodin Radulović govori o izvlačenju para, o ispumpavanju novca, o tome kako se to radi, on se čovek u to najbolje razume, on ništa drugo u životu nije ni radio, nego bio stečajni upravnik, imao sopstvenu firmu, sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga i preko svoji prijatelja, kumova, sadašnjih, neću da kažem partijskih kolega, pošto on partiju nema, sada je postala u Srbiji moda, pošto nemate snagu da osnujete stranku, onda osnivate navodno neki pokret, preko njegovih kolega iz pokreta izvlačio pare iz preduzeća koja su bila ili u stečaju ili u restrukturiranju, i to izvlačio 2009, 2010, 2011. godine da bi mu 2011. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika izrekla meru javne opomene i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada dinara zbog toga što je, obavljajući dužnost stečajnog upravnika, počinio težu povredu dužnosti, između ostalog, i zato što je pored ovih preduzeća o kojima sam govorio proneverio ogromna sredstva u firmama, kao što su „Beogradski trgovinski centar“, „Novi autoput“ a.d. u stečaju Beograd, „Veko inženjering“ itd, itd.

Imamo rešenje Privrednog suda u Beogradu gde mu se stavlja na teret ono što sam pročitao iz ovih predloga, ali to će gospodin Marijan Rističević detaljno da elaborira, da je bio suosnivač i suvlasnik pravnog lica privrednog društva „E-biznis servis“, a imajući u vidu odredbe Zakona o privrednim društvima i definiciju sukoba interesa iz Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, stečajno veće nalazi da je upravo povređena odredba člana 7. stav 4. kodeksa etike za stečajne upravnike itd, itd.

Mogu da čitam do sutra, ovako se gospodine Arsiću, na srpskom, kaže red u srpskoj privredi, a to znači – zavuci sopstvenu ruku u džep nekog preduzeća kome si stečajni upravnik i te pare stavi na račun svoje sopstvene firme. Eto, to je rešenje koje Saša Radulović nudi za srpsku privredu, misli da građani to nisu prepoznali. Prepoznali su, i gospodin Saša Radulović je na predsedničkim izborima dobio manje glasova nego što je bilo nevažećih listića u glasačkim kutijama. Kome nije jasno, taj se izgleda u politiku, apsolutno, ništa ne razume.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Gospodine Arsiću, javljam se na osnovu 1. stava člana 32. Poslovnika, koji me obavezuje, kao potpredsednika, da pomažem predsedavajućem u radu.

Meni je zaista drago da ste vi danas pokazali izuzetnu fleksibilnost, da ste dozvolili da narodni poslanici govore koliko god hoće, jer vi znate, sećate se, stav Srpske radikalne stranke je uvek bio da se Poslovnik ne može i ne treba ograničavati ni po pitanju teme, ni po pitanju vremena. Činjenica je da ovo danas radite da biste popunili vreme da ne završimo radni dan za dva sata, da ne bi mediji se bavili tim.

Želim iz jednog drugog razloga da vam pomognem kolega Arsiću. Izgleda da ste zaboravili jednu činjenicu, mislim da bi bilo dobro da vas podsetim, da kažete i gospodinu Martinoviću i gospodinu Raduloviću, odnosno najpre Martinovića da podsetite, da je sve ovo što on govori o Raduloviću, verovatno tačno, ali, da ga podsetite da su to bile glavne reference zbog čega ga je Aleksandar Vučić svojevremeno uzeo u Vladu. To bi trebalo da se vi setite, da ne moram ovako da vam pomažem. Čisto, dakle, neka se nastavi rasprava, neka se priča koliko ko hoće i o čemu ko god hoće, to jeste konačno prava demokratija u Narodnoj skupštini, ali samo čisto radi javnosti i da znaju neki budući kandidati za ministre da treba da budu onakvi kako Martinović predstavlja Radulovića i da im je to garant da će ih Vučić ili neki Vučićev naslednik uzeti u Vladu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Mislim da nisam povredio Poslovnik, pogotovo reklamirani član. Predsednica, dok je predsedavala, je postavila standarde koje moram da poštujem kao potpredsednik. Moram da vam odgovorim.
Isto tako sve ove reference koje je čitao gospodin Martinović, jeste da budete razrešeni kao ministar.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Da li je replika?

Imate reč, gospodine Raduloviću.